Дарко Максимовић
посетилац
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Дарко Максимовић
Поруке: 14
|
 |
« у: 18.52 ч. 07.01.2010. » |
|
У претходних пар мјесеци припремио сам широкообухватни програм за српско-хрватски језик (најбоље речено) и користим прилику да овдје обавијестим о њему. Налази се на адреси: www.ikiprev.com (Ики преводилац) Највећа новина коју програм собом носи је могућност конверзије екавица-ијекавица, а и остале могућности су, ако су постојале већ на интернету, боље и обухватније од већине коју сам досад срео. Иначе, може преводити обичан задати текст (са подршком за википедијине чланке и титлове) и цијеле сајтове (са могућношћу „браузовања“, попут Гугловог преводиоца). Програм подржава сљедеће: - Ијекавица <-> Екавица - Облици су исправни, нуде се двоструки избори (подјеле-подијеле итд. ) и, ако недостају неки облици, јако их је мало
- Ћирилица <-> Латиница - Конверзија познаје изузетке попут Танјуг, инјекција, конјункција итд.
- Типично хрватске <-> Типично српске ријечи - у појединим случајевима долази до проблема са родовима, пошто се родови не слажу увијек. Користити подебљај текст опцију да се види шта је преведено и треба ли корекција
- Транскрибовани <-> Нетранскрибовани облици - ограничен рјечник најчешће кориштених страних имена у свим падежима
Опције се могу укључити независно једна од друге, па се може добити ћирилични ијекавски, латинични екавски, ћирилични хрватско-екавски или какав год кориснику одговара. Рјечници нису потпуни, али преводе огроман проценат, да не кажем велику већину ријечи. Тренутно се преводи близу 70. 000 ријечи. Слике, наравно, не преводи, као ни унутрашње оквире (iframes и frames). Сајт је, наравно, бесплатан за употребу, а нека додатна питања и одговори могу се наћи тамо у секцији ЧПП. Сајт подржава и корисничко препоручивање облика који су непреведени, а требали су бити преведени, што ће бити убачено у одговарајуће рјечнике. Испробајте па, ако желите, дајте приједлоге за побољшање. Тестни линкови: - На сајту blic. rs - ијекавизирано, (већ на латиници), хрватизовано. . .
- На сајту index. hr - екавизирано, ћирилизовано . . .
- На dnevnik. hr - екавизирано, остављено у латиници, „србизовано“ итд.
P. S. Чини ми се да овај претпреглед поруке не приказује спољашње везе на прави начин, па се надам да ће бити приказане кад стиснем „Пошаљи“. . . |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 18.05 ч. 16.04.2010. од Бруни »
|
Сачувана
|
|
|
|
Дарко Максимовић
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Дарко Максимовић
Поруке: 14
|
|
« Одговор #1 у: 18.59 ч. 07.01.2010. » |
|
Пошто се очигледно не сналазим са овим адресама, тј. њихови обиљежавањем, ево их испод: http://www.ikiprev.com
http://www.ikiprev.com/urlframe.php?ekijek=1&srcro=1&latinize=1&detranscr=1&bold=1&convert=1&url=http%3A%2F%2Fwww.blic.rs%2FVesti%2FEkonomija%2F170857%2FIstorijski-minimum-vrednosti-dinara-za-evro—kurs-9722
http://www.ikiprev.com/urlframe.php?ijekek=1&crosr=1&bold=1&cyrillize=1&transcr=1&convert=1&url=http%3A%2F%2Fwww.index.hr%2Fxmag%2Fclanak%2Fseverina-nosila-hulahopke-kako-bi-joj-noge-na-pozornici-izgledale-bolje%2F468909.aspx
http://www.ikiprev.com/urlframe.php?ijekek=1&crosr=1&futur=1&transcr=1&bold=1&convert=1&url=http%3A%2F%2Fdnevnik.hr%2Fvijesti%2Fsvijet%2Fvideo-djevojcice-opljackale-banku.html
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #2 у: 19.16 ч. 07.01.2010. » |
|
Мера против спамовања и рекламирања је немогућност остављања спољних веза корисницима са мање од десет порука.
Иначе, велика хвала за алат, врло је користан.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Дарко Максимовић
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Дарко Максимовић
Поруке: 14
|
|
« Одговор #3 у: 19.25 ч. 07.01.2010. » |
|
То ли је. . . Па да, тако и треба, само што нисам схватио да је то у питању. . . Иначе, поновио бих молбу да сви заинтересовани за тему дају приједлоге за побољшање.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #5 у: 20.25 ч. 07.01.2010. » |
|
Hm, ne radi sa mojim sajtom. Šteta.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Дарко Максимовић
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Дарко Максимовић
Поруке: 14
|
|
« Одговор #6 у: 20.41 ч. 07.01.2010. » |
|
Велико хвала на свим примједбама. Висину оквира са рекламом ћу узети у обзир, свакако, премда ми је највише мрско да се бакћем дизајном. И овај је „чудо од дјетета“ пошто нисам дизајнер, а, ето, по мом мишљењу, није изашло тако скарадно како сам се бојао. Друга примједба (са ЦСС-ом) је изазвала моју неупоредивo већу заинтересованост и пажњу: не знам да ли си ти писао сајт, или је неко други, али ја (иако бајаги програмер) нисам још био упознао синтаксу која је кориштена на том сајту. Наиме, умјесто уобичајеног: <link rel="stylesheet" type="text/css" href="[ADRESA CSS FAJLA]"/> овде се у оквиру тага <style> користи: @import url([ADRESA CSS FAJLA]); То није проблем кад је дата апсолутна адреса (hxxp: sajt. com/fajl. css), али је проблем кад је дата релативна адреса (/admin:css/code/1), коју ја морам конвертовати у апсолутну, јер је корјена адреса (hxxp: istorijska-biblioteka. wikidot. com/) послије превођења постала hxxp: www. ikiprev. com/ (а код мене нема /admin:css/code/1). Укратко, благодарећи примједби, поправио сам тај баг, те сада овај сајт ради. Хвала! |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #7 у: 21.01 ч. 07.01.2010. » |
|
Darko, da se ne pravimo blesavi, znaš vrlo dobro ko sam i znam ko si  , tako da nema potrebe za grešenjem mog pola. CSS nisam pravila ja, zapravo, jesam ga menjala donekle, ali sajt je wiki i ima posebnu sintaksu koju je stvorio Wikidot.com i koji hostuje sve te silne vikije, pa i moj. Ja preko svog Sajt menadžera uvozim spoljnu temu, pa je onda uz pomoć CSS menjam. To @import url što vidiš, jeste uvoz spoljne teme. Tema ima više, a Vikodotovih vikija na desetine hiljada, pa svaka viki koristi neku od ponuđenih tema koju posle prilagođava manje više svojim potrebama. Ne bih znala mnogo više o tome da ti kažem, jer ja sam samo priučena u programiranju (ovde ima malo više o samom Vikidotu), ali na svu sreću, daleko si bolji od mene u tim stvarima pa si umeo da rešiš sam taj problem. Što se zaglavlja tiče, nisam mislila na dizajn, već jednostavno, na praktičnost. Reklama gore može da stoji kad se direktno gleda tvoj sajt (u to se ne mešam, kako ćeš dizajnirati svoj sajt, to je samo tvoja stvar), nego kad se već odrazi kroz iframe drugi preveden sajt kroz tvoj, po mom ličnom mišljenju, bolje je da je bar uži (manje smeta), ali da se ne može sasvim ukloniti (ipak treba da se vidi i deo tvog sajta, jer na kraju krajeva, prevod je omogućen preko njega). Ne znam da li si primetio ali na naslovnoj strani mog sajta, prebačenog u latinicu, slova su veća. Ne znam da li je to do mene ili do tebe. Ako je do mene, reci mi, da probam da potražim pomoć nekog pametnijeg i iskusnijeg u tim stvarima. Ne bi bilo loše kad bi se smislio neki način da se program koristi kao na Vikipediji. Ja na primer mogu da stavim u top bar link ka tvom sajtu sa mojom prevedenom naslovnom, tako da neko, ako je na naslovnoj i klikne na latnica dobije isto ali u latinici i odatle može dalje da klika i da se šeta po sajtu u latnici. Međutim, da je na nekoj drugoj strani, ako klikne na latinica opet dobija naslovnu stranu. Ako bi postojao neki način da se svaka stranica direkt preslovljava u latinicu (svakako sa tvojim top barom, ali malo užim), bilo bi super. Ako ne, odlično je i ovako. Stvarno svaka čast na programu. Što se mene tiče, veoma je dobro došao na mojoj veb stranici. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 10.04 ч. 08.01.2010. од Pedja »
|
Сачувана
|
|
|
|
Дарко Максимовић
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Дарко Максимовић
Поруке: 14
|
|
« Одговор #8 у: 21.22 ч. 07.01.2010. » |
|
Нисам имао појма ко је „с друге стране жице“, али сад нагађам :) Елем, дала си ми одличну идеју - направићу то баш тако како си замислила, а што се тиче техничког рјешења, биће то вјероватно неки јаваскрипт код који се уметне на сваку страницу (или у дио странице који се увијек приказује, нпр. фајл са заглављем), попут Гуглових реклама и сл. , и онда ће радити за сваку страницу, баш онако како си ти, ево, замислила. У том контексту, размишљам да си заиста у праву да би било добро да сузим заглавље (оно је тако широко пошто је онај лого испао толики).
Ја сам, иначе, у ту сврху мислио да направим неки додатак за Фајерфокс, помоћу којег се може брзо приступити некој адреси (без обавезе да корисник мора прво доћи на икипрев, а онда одатле на страницу коју жели), али пошто за сајт зна мало људи (а ја, ако сам имао времена да сајт пишем, немам још и новац да га рекламирам), нисам знао да ли ће га неко уопште користити, те да ли има потребе за тим. Твоја идеја је свакако боља и остварићу је чим нађем пар сати за програмирање. . . Боље је, заправо, да постоји обоје, али то ће захтјевати још неколико сати :)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #9 у: 21.49 ч. 07.01.2010. » |
|
Ne treba ti novac za reklamiranje, već samo malo vremena da ga kao ovde prikažeš na nekim mestima. Programčić je super, i verujem da će brzo da se pročuje. Koristi one social webove (evo ja ću da te rekilamiram na FB stranici mog sajta).
Bilo bi dobro da bude neki kod koji ne mora da se ubacuje u baš svaku stranicu (imam mnogo stranica), ali, ako baš mora, mislim da i to može da se reši, jer ja mogu da ubacim u templejt stranice za pojedine kategorije koje imam (a imam tri kategorije stranica koje me interesuje da budu prevedene), tako da ni to nije problem.
Ti samo lagano, nikome se nigde ne žuri, kad budeš mogao i stigao ti odradi to što si zamislio.
Nego, kad si pomenuo FF addon... Možda ne bi bilo loše da napraviš neki fazon kao što to ima tinyurl? Može da se napravi dugmence koje odvučeš i ubaciš u topbar brauzera (koji god da je), i onda kad si na nekoj stranici i želiš napraviti mali url, samo klikneš na to dugme i dobiješ mali tajni url umesto onih ogavno ogromnih ćiriličnih... Pretpostavljam da znaš za tinyurl...?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #10 у: 11.21 ч. 08.01.2010. » |
|
Darko, opet nešto ne valja. Kad pokušam da prevedem stranicu, dobijem ovu poruku:
Greška pri uspostavljanju veze sa serverom za prevođenje. Molimo vas javite administratorima o ovom problemu: Connection refused
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Дарко Максимовић
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Дарко Максимовић
Поруке: 14
|
|
« Одговор #11 у: 11.42 ч. 08.01.2010. » |
|
Нешто сам мијењао, поправљао (добио сам неке примједбе ) па је сервер био недоступан неко вријеме. Сад ради, а намјестио сам и да одсад ради резервна копија кад ја нешто чачкам. . . |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #12 у: 11.52 ч. 08.01.2010. » |
|
OK, hvala. Sad radi....  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #13 у: 13.32 ч. 08.01.2010. » |
|
Мене само интересује која је правописна и лингвистичка литература коришћена за израду речника у овом програму, поготово у сегментима "екавица-ијекавица", "типично хрватске-типично српске речи" и "транскрибовани-нетранскрибовани облици"? Да мало објасним: "екавица-ијекавица" - колико је мени познато, не постоји свеобухватни екавско-ијекавски речник српског језика, већ Правопис (и друга лингвистичка литература) даје само упутства за конверзију из једног у други говор. Та упутства су прилично прецизна и корисна, али под условом да корисник добро разликује акценте и дужину акцената (поготово гласа "јат") е да би прецизно могао да конвертује реч из једног облика у други. Сем тога, постоји и одређен број изузетака, који нигде нису прецизно и свеобухватно наведени, тако да онај који се лати тог посла мора да добро познаје материју. Колико је мени познато, аутор програма, сарађујући на Википедији, није се баш прославио својим познавањем ијекавске варијанте српског језика, упорно, на пример, форсирајући "ријечник" на штету "рјечника" или "унапријеђивање" на штету "унапређивања", па сам склон мишљењу да овај сегмент програма (уколико аутор није користио адекватну литературу или услуге лингвиста) треба, заправо, користити са великим опрезом, јер се ради о претенциозном пројекту једног математичара који слабо познаје Правопис. "типично хрватске-типично српске речи" - Чак ни највећи живући српски лингвисти (Клајн или Мирослав Николић, на пример) не усуђују се да децидирано тврде које су речи "типично хрватске", а које "типично српске", па тако Клајн у свом РЈН такве речи именује "бољим" или "лошијим", у зависности од тога где се више користе, док Мирослав Николић, у предговору свом Обратном речнику српског језика наводи: .... у речник, који у наслову има назив српског језика, (су) уношене, додуше умерено, и многе речи (одн. варијанте речи) које се у нас сматрају кроатизмима (или то и јесу). После вишедеценијског српско-хрватског државно-политичког и језичког заједништва није ни лако ни једноставно (а питање је и колико је потребно) поделити лексику на "српску" и на "хрватску" и то у генетски, технолошки и структурално једном језику, који се у науци доскора називао (или се још увек назива) српскохрватским.
Ово каже виши научни сарадник Института за српски језик, доктор филолошких наука, што, међутим, није била препрека нашем амбициозном Д.М. да уради нешто што доктори лингвистике не желе или не смеју. Постоји, додуше, неколико речника "српско - хрватских" речи, али аутор једног је Јован Ћирилов (који није лингвиста), а аутор другог је Јосип Бродњак, хрватски лингвиста сумњиве провенијенције који, успут, у том свом сочињенију тврди да је хрватска синтагма "петпарачки романи" код Срба "романи марјашлије"! Дакле, и овајсегмент програма треба користити уз велику дозу опреза, без обзира на евидентно добре намере аутора програма. "транскрибовани-нетранскрибовани облици" Мени (а и још некима на овом Форуму) врло добро је познат агресивно-рушилачки Максимовићев рад на Википедији на српском језику у погледу транскрипције (нарочито са енглеског језика). У спрези са још неколико истомишљеника, у последњих неколико година је константно и упорно настојао да отера са Википедије све оне који су настојали да ту Википедију учине писменијом и усклађенијом с Правописом, не бирајући начине и методе (крстарио је Википедијом, избацивао отровне опаске и примедбе, пљувао по Прћићу и Клајну, псовао и једног и другог, није признавао ни Правопис српског језика, учествовао у срамној кампањи и неуспелом гласању да се изгласа "неповерење" Твртку Прћићу и његовом раду). И сад се тај исти човек нашао да учи васцелу српску јавност како треба транскрибовати страна имена! Да закључим: ценим ја труд уложен у израду овог програма, претпостављам и добре намере његовог аутора, али не могу да разумем да се баш Д. Максимовић латио посла да учи Србе писмености! И још нешто: Индикативно је да је Д. М. свој програм понудио баш овом Форуму (вероватно га за њега вежу лепе успомене), само ми није јасно ко ће користити тај програм будући да већина сталних форумаша много боље од Максимовића познаје сва четири правописна подручја из програма. Најбоље би било да Дарко свој програм понуди својим Википедији на српском језику, можда и буде неке користи од њега. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 13.44 ч. 08.01.2010. од Психо-Делија »
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #14 у: 13.36 ч. 08.01.2010. » |
|
Јеси ли испробао програм? Има ли грешака? Верујем да је Дарко с одређеним циљем објавио свој програм БАШ овде, а то је јер сматра чланове Вокабулара компетентним у области правописа и очекује критике програма у том правцу, у циљу да се програм побољша. Ако му то није био циљ, онда не знам шта је, јер такође верујем да се Дарко и те како добро сећа какве је спорове око правописа имао на Википедији са одређеним корисницима који се више не појављују тамо (осим једног, кога изгледа само с ногама напред могу изнети са Википедије  ), а активни су чланови Вокабулара, као и то да из тих разлога врло лако би дочек на истом могао да буде и не тако пријатан. Ипак, и поред свега тога, он се одлучио да објави свој програм БАШ овде, и ја то поздрављам. ИМХО, можда мало више конструктивне критике не би било на одмет... |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 13.51 ч. 08.01.2010. од Бруни »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
