Tačka 184d jasno kaže da se postcifarska tačka izostavlja kada iza broja sledi znak interpunkcije. Pitanje je, dakle, da li u primeru „rat 6. IV 1941 — 9. V. 1945“ posle ’1941’ (ti pominješ ’1945’, verovatno omaškom) sledi znak interpunkcije, ili pak ne. Ja bih rekao da
ne sledi (nego sledi
praznina, pa tek onda znak interpunkcije), i po tome — nema razloga za izostavljanje tačke (tj. pravilno bi bilo „rat 6. IV 1941. — 9. V. 1945“). S takvim tumačenjem slaže se i Klajn, s tim što on dalje smatra da je pravilo dosta komplikovano, i da bi ga trebalo nekako uprostiti u budućem izdanju Pravopisa (a to sve nije bitno za našu priču).
Како да обичан човек зна да је то грешком изостављена тачка? Људи лепо узму Правопис и гледају у њега и раде према ономе што пише тамо.
Svakako je sigurnije voditi se prema formulacijama pravilâ, a ne prema primerima. Naravno, trebalo bi da primeri prate formulacije, ali ljudima se greške dešavaju, zato i postoji tekst koji sve objašnjava (kao što ovde vidimo, jedna izostavljena tačka u primeru sasvim menja njegov smisao; a mnogo je manja šansa da se u formulaciji pojavi štamparska greška koja menja njen smisao). Ukoliko bi meni neko razuman, pozivajući se na t. 199d, zamerio što sam napisao tačku na spornom mestu, izložio bih mu sve ovo, preneo epilog moje prepiske s Klajnom, i verujem da ne bi bilo problema. Ukoliko bi mi pak neko nerazuman to zamerio, ne bih se uopšte trudio da mu bilo šta odgovorim, jer takvima ni najsavršeniji pravopis bez ijedne štamparske greške ne bi bio dovoljan argument.
(Doduše, dodaću, zaista ni samo pravilo iz tačke 184d nije baš najkristalnije jasno: neko bi mogao reći da u primeru „rat 6. IV 1941 — 9. V. 1945“ posle ’1941’ ipak ide interpunkcijski znak, crta, a da praznine prosto ignorišemo. Po meni je, a i po Klajnu, takvo tumačenje previše nategnuto — ali neka, eto, bude da i ono postoji.
)
