Капућино или капучино?

[ZvezdarkaVracaric]

Следећи старију транскрипцију, у којој  се тај глас, иначе између ч и ћ, („ближи“ ч), транскрибовао са „ч“,  ја изговарам и пишем капучино, а не капућино.  Тако сам и у претходном свом роману писала ту реч, али ми је лекторка исправила, у,  по њеном мишљењу правилно „ћ“. Ипак, на крају после мог поновног прегледа текста,  и инсистирања,  вратила је на „ч“. Исто је било и за Бочелија и Мајкла Петручанија.

У најновијој, пак, књизи, поновио се исти случај, али је лекторка овај пут остала упорна, да буде „капућино“, како рече, не толико због саме (не)правилности, већ, јер је "уобичајеније и распрострањеније" капућино,  поготово што је лику из романа који ту реч изговара/пише тако примереније.

Ја сам на крају пристала, управо због те разлике у ликовима, њиховом степену образовања,  културе, и година, јер, наравно,  о томе иначе водим рачуна, мада,  мислим да је у овом конкретном случају сасвим могло  и ту остати „ч“, јер поменута разлика и није баш толико велика, иако постоји.

Дакле, како рекох,  знам да је по старим правилима свако италијанско „c” испред „е“ и “i” преношено нашим ч. Отуд имамо Ботичели, Да Винчи, Бокачо...
Али,  последњих деценија,  преовладава „умекшавање“, почевод оног фамозног „ћао“, (које се сматра и некаквим изузетком, ваљда), па тако имамо Паћино, Ћићолина, Ћинећита, Боћели...

Какво је ваше мишљење, да ли инсистирати да то буде писано и изговарано као ч, или да пустим(о) ствари да иду како иду?

[Madiuxa]

Правилно је капучино. Исто тако је и Пачино, Чичолина, Чинечита, Бочели Марчело, Челентано итд...

То је правилно, и тако правопис налаже.

[Психо-Делија]

Недо, Правопис је ту недвосмислено јасан: италијанско CI се УВЕК преноси као Ч, а изузетак је само, колико је мени познато, историјска личност, гроф Ћано. То потврђује и Иван Клајн, водећи србиста ових простора, али и водећи италијаниста, што даје додатну тежину његовом мишљењу.
И само једно питање: зар лектори, без обзира да ли су "обични лектори" или доктори наука, нису дужни да консултују Правопис и осталу релевантну литературу у свом раду или им је "дозвољено" да одлуке у вези са правописом доносе по свом нахођењу?

[ZvezdarkaVracaric]

Недо, Правопис је ту недвосмислено јасан: италијанско CI се УВЕК преноси као Ч, а изузетак је само, колико је мени познато, историјска личност, гроф Ћано. То потврђује и Иван Клајн, водећи србиста ових простора, али и водећи италијаниста, што даје додатну тежину његовом мишљењу.
И само једно питање: зар лектори, без обзира да ли су "обични лектори" или доктори наука, нису дужни да консултују Правопис и осталу релевантну литературу у свом раду или им је "дозвољено" да одлуке у вези са правописом доносе по свом нахођењу?

Значи, наставићу да говорим и пишем "капучино", Пачино", итд , ма колко ме  људи "чудно гледали"
Из оног што сам на почетку написала види се да сам се и сама питала исто то.

Али,  такође, зар ипак није,  у контексту који је моја лекторка поменула за други пример, ипак, тај разлог,  можда,  ипак на месту, ако то у роману пише,  или изговара неко ко је нижег образовног,  па и културног нивоа?

Дакле,  и овде долазимо до закључка да ствар, ипак, зависи и од конкретног контекста.

[J o e]

Наравно, ако се жели потцртати особина неког лика, онда је оправдано користити ма који супстандардни облик.

[Психо-Делија]

Дакле,  и овде долазимо до закључка да ствар, ипак, зависи и од конкретног контекста.

Наравно. И да поновим: сва ова правила, сугестије и прописи које ми вредно извлачимо из релевантне литературе не обавезују баш толико књижевнике, који ипак имају колику-толику уметничку слободу да одлуче да ли уопште да примене неко правописно правило у свом делу. С друге стране, Правописна правила су, по мом мишљењу, обавезна за писце енциклопедија, лексикона, научних радова итд. јер је у тим делима, уз фактографску прецизност, врло битна и правописна
коректност.

[bukuroshe]

A šta ćemo sa čao?

[Madiuxa]

Ćao je izuzetak, čini mi se.

[Pedja]

Тема је сређена и из ње је избрисано све што је неприхватљиво по било ком основу.

[ZvezdarkaVracaric]

Мене је увек занимало зашто је временом дошло до тог "умекшавања". Или је моћ медија заиста пресудна,  и  већа него моћ науке?

И, кажем, ја се у оваквим случајевима и даље чврсто држим за "ч",  и у говору и у писању, али,  неће ли и овде,  код већине, на крају "победити" фактор дуготрајне праксе?

И шта да онда радимо једног дана, кроз **** година, кад ће већина људи сматрати да је транскрипција са "ч" у овим случајевима исто тако пуко наметање, и иживљавање, као што ја сматрам да је у случају "Рајнхарт"?

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > Страни језици и српски језик > Транскрипција страних речи (Уредник: Бојан Башић) > Тема: Капућино или капучино?