Гле, колико је лепоте у снегу, која не налази места у тескоби људске имагинације, - безмирисне лепоте! Колико пахуљица, колико
трахуљица, - толико архитектура и историја. Некада су и оне мирисале: онда када су хаџијале кроз купатила неопраних и рањених, или када су се настањивале у телима људским. Та иста вода, која је чистила и која се очистила, гле, какав је сада блистав олтар чистоте и сјаја! Мада сам недостојан члан конгрегације при овом чистом олтару, и мада сам упадач и препадач, миље ми струји кроз жиле, свемиље, што могу да седим и мислим далеко од људи, и миран од људи.
http://svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/ReciOSvecoveku/Nikolaj020123.htmШта је трахуљица?
