Filozofija, mudroslovlje, mudroljublje...

[Madiuxa]

Dobro deeeeee... Pogrešila sam, htela sam napisati sr(P)ski. Mada, mislim da je tu umešo prste i Peđa i da je reč sa B ovde zabranjena...

Elem, Srećko, pa jesmo mi pričali o tome kako je reč filozofija nastala i sve to stoji, ali ti opet zaboravljaš da prema pravopisu srpskog jezika filozofija i filozof može biti samo sa Z i nikako drugačije. Sad, možemo mi diskutovati o tome kako je došlo do toga da se od originalnog S pređe u srpskom na Z, štaviše, i mene živo zanima, ali to neka sasvim druga priča. Dakle, u ako govoriš sprski, onda je samo filoZofija i filoZof.


EDIT: Evo, jeste tako kao što sam rekla! Napisala sam B u zagradi i promenilo mi je u P! Peđa bi baš mogao da ukloni ovo, mnogo je nezgodno...

[Светлана]

С р б с к и

Ево решења и без да Пеђа треба нешто да мења.

[Belopoljanski]

EDIT: Evo, jeste tako kao što sam rekla! Napisala sam B u zagradi i promenilo mi je u P! Peđa bi baš mogao da ukloni ovo, mnogo je nezgodno...

Па и јесте незгодно. Може се цитирати неки стари текст, а може се у неком разговору осврнути баш на то Б, па промена учини реченицу бесмисленом.

П. С. @Светлана: Ево и спојено сpбски. 

[Соња]

без да Пеђа треба нешто да мења.

  Не ваља ово "без да...". Имаш негде причу и о томе, недавну.

[Madiuxa]

A kako si Belopoljanski uspeo?

[Belopoljanski]

A kako si Belopoljanski uspeo?

Уз помоћ мало вере и оптимизма.

с(ћирилица) п(латиница) бски(ћирилица) 

[Madiuxa]

aaaaa... Džavole nijedan...

[Belopoljanski]

У почетку беше „Логос“... Мис’им, стварно... Овамо користе скотолоштво и мужелоштво (содомија и хомосексуалност), а овде им не одговњара домаћа реч са истим тим значењима која се не користе у толикој мери међ „обичним“ живљем... 9,36 × 10^( × + ²)...

Случајно видех македонски и бугарски превод, па баш упоређујем. Руски сам већ поменуо. Изгледа да је од православних цркава које баштине црквенословенску традицију, једино наша избацила реч „слово“:

Српски: У почетку бјеше Логос (Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог. [...] И Логос постаде тијело и настани се међу нама.

Македонски: Во почеток беше Словото, и Словото беше во Бога, и Словото беше Бог. [...] И Словото стана тело и се настани меѓу нас.

Бугарски: В началото бе Словото; и Словото беше у Бога; и Словото бе Бог. [...] И Словото стана плът и пребиваваше между нас.

[Срећко Петровић]

Односно речи философија и њеног порекла у српском језику - В. Јагић вели да се у старим рукописима Житија деспота Стефана аутор овог дела назива Константин, "философ констенски и учитељ српски", и цитира стари српски летопис (наводи који - неки који је издао Шафарик) који каже овако:

"Житiе же все по редоу написоует се Константин-философом..."

В. Јагић,  Константин философ и његов Живот деспота Стефана Лазаревића, деспота српскаго, по двијема српско-словенским рукописима, 1875, стр. 228 (књига може да се преузме на арцхиве.орг)

Успут, у истој књизи Јагић цитира неке старе рукописе и наводи и реч "љубомудрац".

Константин, брат Методијев, се (према В. Јагићу) у древним изворима такође назива Философом - в. http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0350-0802/2001/0350-08020148073P.pdf, стр. 74, ф. 4.

[Madiuxa]

Срећко, па ко о чему ми о филоСофима . Па књига из 1875. године са цитатом на старословенском никако не може бити референца за оно што је ДАНАС правилно у српском правопису. У том цитату пише и "написоует", па данас не кажемо тако него "написао". Древни извори, како си их ти назвао, управо су то: древни, и не могу бити референца за савремена правописна правила.

[Срећко Петровић]

Срећко, па ко о чему ми о филоСофима . Па књига из 1875. године са цитатом на старословенском никако не може бити референца за оно што је ДАНАС правилно у српском правопису. У том цитату пише и "написоует", па данас не кажемо тако него "написао". Древни извори, како си их ти назвао, управо су то: древни, и не могу бити референца за савремена правописна правила.

Ма слажем се, велим да порекло речи није из немачког већ из грчког, и да је реч ушла у словенске језике давно, само то

[Madiuxa]

Срећко, па ко о чему ми о филоСофима . Па књига из 1875. године са цитатом на старословенском никако не може бити референца за оно што је ДАНАС правилно у српском правопису. У том цитату пише и "написоует", па данас не кажемо тако него "написао". Древни извори, како си их ти назвао, управо су то: древни, и не могу бити референца за савремена правописна правила.

Ма слажем се, велим да порекло речи није из немачког већ из грчког, и да је реч ушла у словенске језике давно, само то

Аааа, добро... Па мислим да тако и пише у речнику, мрзи ме сад да проверавам РМС... Дошло из грчког, а онда због не знам ја чега (ваљда природније звучи, својственије српском језику, не знам, опет ме мрзи да проверавам Правопис), то с се променило у з...

[Belopoljanski]

пише и "написоует", па данас не кажемо тако него "написао".

Или само без оног т, написУје. 

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Значења речи (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: Filozofija, mudroslovlje, mudroljublje...