Дарко Бабић
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101
|
|
« Одговор #120 у: 11.06 ч. 08.03.2010. » |
|
Ne, nego štampati pasoš na latinici. Čiriličko ime jeste internacionalno beskorisno. Latiničko nije. A kad već imamo dva pisma...
Долазимо до суштине приче. Било би противуствано и противзаконито штампати пасоше на латиници, јер Србија није латиничка земља.
|
|
|
Сачувана
|
Како треба или никако!
|
|
|
Радашин
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 148
|
|
« Одговор #121 у: 11.06 ч. 08.03.2010. » |
|
O čemu ti to? Па о изговарању наших имена у пасошима по иностранству. Човек се презива Ћурчић, била група нас у хотелу, остављали пасоше, не знам који је био по реду, али је рецепционерка укапирала да смо сви угл. на ић. Кад је дошла до Ћурчића, прочитала га је као Курчић. Да не причамо о Деџанима, Џованима, Кирикима, Кукикима итд...
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #122 у: 11.10 ч. 08.03.2010. » |
|
Radašine, mi smo zemlja čiji jezik jeste dvoazbučan. To što se to tebi ne dopada je samo tvoja i isključivo tvoja stvar i problem, a ne Republike Srbije. Možeš ti do sutra da odbijaš tu činjenicu, ali sprski se piše podjednako lako sa dva pisma. Čirilicom i latinicom. Кад ми покажеш где то пише, прихватићу. Српски се подједнако лако пише и трећим ћелавим писмом, па шта? Пише у Правопису. И не, не пише се подједнако лако и ћелавим писмом.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Дарко Бабић
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101
|
|
« Одговор #123 у: 11.13 ч. 08.03.2010. » |
|
Radašine, mi smo zemlja čiji jezik jeste dvoazbučan. To što se to tebi ne dopada je samo tvoja i isključivo tvoja stvar i problem, a ne Republike Srbije. Možeš ti do sutra da odbijaš tu činjenicu, ali sprski se piše podjednako lako sa dva pisma. Čirilicom i latinicom.
...
Ово подвучено је већ демантовао језичар Милан Шипка, он је рекао да Гајева латиница за српски језик није подједнако добро подесна као Вукова ћирилица. Зато је узео на себе да створи "српску латиницу" како би унапредио њену функционалност у равни са српском ћирилицом. И створио ју је. Он лично попуњава укрштене речи са том латиницом, а по Закону може тражити да му се лични подаци у пасош уносе баш на тој новој латиници.
|
|
« Задњи пут промењено: 11.16 ч. 08.03.2010. од Дарко Бабић »
|
Сачувана
|
Како треба или никако!
|
|
|
Радашин
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 148
|
|
« Одговор #124 у: 11.19 ч. 08.03.2010. » |
|
Пише у Правопису. Данима већ овде молим и кумим да ми покажете ту реченицу да српски језик има два писма, поставио сам скенирани део правописа о писмима, подвукао, покренуо тему, и још увек ми то нико није показао. И не, не пише се подједнако лако и ћелавим писмом. Ово је већ субјективни утисак, мој субјективни утисак је да се лакше пише ћелавом гајевицом, јер je користим још од времена када није било локализованог windows-а...
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: машинац
Поруке: 474
|
|
« Одговор #125 у: 12.14 ч. 08.03.2010. » |
|
Ne bih se složio da su samoglasnici manje bitni od suglasnika, niti da su suglasnici ključni za prepoznavanje izgovora. (Svaki fonetičar veli da su samoglasnici ključan dio govornog izraza.) Мислим искључиво на релативну тежину једних и других у препознавању познатих речи. Ако из речи поизбацујемо све сугласнике, практично ће свака тада остати непрепознатљива. Ако поизбацујемо све самогласнике, посебно ће вишесложне речи често бити врло распознатљиве, а један самогласник на месту их готово сасвим одредити. Али, ако грешим по питању овога као узрока, чињенично стање остаје такво какво је: Прво, осетљивост на промашене сугласнике. Није се Дејан бунио (а можда ни обратио пажњу) на то што му а и е не изговарају сасвим српским гласовима на тим словима, неко што му ј изговарају као ж/џ. Друго, мени познате транскрипције уопште се не упиру око самогласника, да их говорник енглеског (матерњи или други) апсолутно прецизно изговори, већ их преносе према неким „најчешћим групацијама“ гласова око aeiou пресеченим са сопственим изговором (јапански), или према свом писму (руски). Треће (запажање из личног искуства), да, велика је вероватноћа да ће матерњи говорник енглеског читати Ivan као Ајван, али ће већ суочен са вишесложним страним именом сузити избор самогласника (од енглеских 14) на претходно поменуте „чешће групације“. (Немој да ме грдиш за ове „најчешће групације“, просто не знам како да се изразим, како да назовем оно што чине устаљене транскрипције.) Rekoh ti, transkripcija nije jednostavno pitanje i da bi se valjano razradila potrebno je dobro poznavanje kako fonologije jezika sa koga se transkribuje i fonologije jezika na koji se transkribuje, tako i međusobnog odnosa tih dviju fonologija. [...] Ono što se nekad koristilo (ono kada vidiš npr. "Oujitse" na starim razglednicama Užica) nije nikada bilo sistematično niti razrađeno dokraja. Не противим, и било би сјајно да се наши лингвисти позабаве тиме, предложе алтернативну транскрипцију са ћирилице која би користила само основна слова латинице и била интуитивна за изговор у данашњем свету (= енглески као примарни језик међународне комуникације). Али, док се то не догоди, као словенски језик који се изворно пише и ћирилицом, нисмо баш на сасвим неиспитаном терену. Појединац незадовољан наступањем у иностранству са изворним латиничким записом свог имена, може да преломи ту несистематичну транскрипцију које је било код нас раније кроз оне систематичне које другде постоје данас, и пресече. Да, без лингвистичког вођства ово би довело до извесне шароликости. Али, зашто би та шароликост била гора од фризерске транскрипције, која се хтели не хтели спроводи у пракси? Шта се губи тиме ако један Иван остане при конзервативнијем Ivan, а други се одлучи за нешто изговорно безбедније Yvan? Да ли се губи више него када Ђорђе испадне Dorde? Име стоји на документу, и, ако садржи само основна латиничка слова, у чистом латиничком окружењу преноси се дословно; ако се транскрибује на други нелатинички језик, познавалац српског ће са сваком изговорном транскрипцијом лакше реконструисати изворно име него са фризерском, а непознавалац имати мање изгледа да грубо погреши (овде се присетити оног постера из Петровграда :)
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #126 у: 23.07 ч. 08.03.2010. » |
|
Прво, осетљивост на промашене сугласнике. Није се Дејан бунио (а можда ни обратио пажњу) на то што му а и е не изговарају сасвим српским гласовима на тим словима, неко што му ј изговарају као ж/џ. Mislim da je to njegov problem, i da ne može služiti za ugled. Jedno promašeno A jednako je promašeno kao i jedno promašeno J. Nije on ni "Deijən", kao što nije ni "Dežan", nego je upravo i samo "D-e-j-a-n". Selektivan pristup rješavanju problema ne vodi ni dobromu rješenju. Ovo govorim zato što mislim da ako se već laćamo načina transkripcije, onda transkripciju treba osmisliti pravilno i u potpunosti. Друго, мени познате транскрипције уопште се не упиру око самогласника, да их говорник енглеског (матерњи или други) апсолутно прецизно изговори, већ их преносе према неким „најчешћим групацијама“ гласова око aeiou пресеченим са сопственим изговором (јапански), или према свом писму (руски). Ne znam za japanski, ali što se ruskoga tiče — to je transliteracija, nije transkripcija. Transliteracija je samo način da se znakovi jednoga pisma prenesu u drugo pismo. Njen metod je, dakle, "prema slovu" — noj nije cilj da prenese izgovor, samo da razmeni pismo za pismo. Transkripciji je pak cilj da prenese izgovor, ona ide "prema glasu" — ona je način da se izgovor što približnije zabeleži u pismu. Pa tako, ako hoćeš puku transliteraciju — to je najmanji problem. Poređaj lepo trideset slova naše ćirilice, i nađi svakome latiničku zamenu kakva ti volja. Ali to ti uopšte ne garantuje da ćeš time preneti i izgovor kako treba. Ako hoćeš preneti izgovor, trebaš transkripcijē. Postaviš, dakle, sebi lepo foneme našeg jezika i odnose među njima koji vrede u fonološkome sistemu srpskohrvatskoga, zatim foneme engleskoga, pa 26 slova s kojima operišeš, kao i pravila u engleskome prema kojima određene grafije predstavljaju određene foneme i slogove. E onda to podvlačiš, podvlačiš, podvlačiš, dok ne svedeš na jednu sistematičnu i funkcionalnu transkripciju naših imena na engleski. Треће (запажање из личног искуства), да, велика је вероватноћа да ће матерњи говорник енглеског читати Ivan као Ајван, али ће већ суочен са вишесложним страним именом сузити избор самогласника (од енглеских 14) на претходно поменуте „чешће групације“. To je pitanje strašne slučajnosti i nagađanja, koje kao takvo stoji na klimavim nogama, i sa kojim stoga uopšte ne treba računati. Da se lingvistika zasniva na takvom pristupu (mi se tako lepo nadamo da će u višesložnoj reči anglofon verovatno suziti izbor samoglasnika), ne bi ni bila nauka, bila bi religijski pokret. Transkripcija se ne može zasnivati na tome, mora ju osmisliti fonolog. I mora stajati na čvrstom tlu, ne na pretpostavkama. Не противим, и било би сјајно да се наши лингвисти позабаве тиме, предложе алтернативну транскрипцију са ћирилице која би користила само основна слова латинице и била интуитивна за изговор у данашњем свету (= енглески као примарни језик међународне комуникације). Slažem se. To jeste ispravna ideja. I ništa, I’m looking forward to it. A dotad, žao mi je, ali sve individualne pokušaje iznalaženja alternativne transkripcije koji se ne zasnivaju na odistinskim fonološkim realijama, koji su nesistematični i nedosledni, moram smatrati pogrešnima jer takvi i jesu. U taj koš spadaju i "Deyan" i "Lyubomir", bez razlike. To nisu ništa drugo do transliteracije "prema slovu", jednake zapisu našom latinicom, samo u kojima su naša latinička slova, eto, drukčije napisana. Umesto "lj" — "ly". Umesto "đ" — "dy". Ali zapis, u suštini, isti. To je samo još jedna transliteracija (ne transkripcija), praktično istovetna našem latiničkom zapisu. (Sličnu alternativu našoj latinici predlaže upravo Pravopis.) Šta će nam onda takva transliteracija, osim što nas oslobađa dijakritika? To joj je jedina prednost, što se dijakritike ne moraju kucati. Po drugome, maltene joj je jednak efekat kao i da piše normalnom našom latinicom.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: машинац
Поруке: 474
|
|
« Одговор #127 у: 12.18 ч. 09.03.2010. » |
|
Jedno promašeno A jednako je promašeno kao i jedno promašeno J. То сам већ уочио да је твој приступ: свако одступање од аутентичности једнако је тешко, или у целости треба да звучи аутентично или није битно колико одступа. Као што рекох, немам ништа против овог става као једне мере, личног укуса. Ne znam za japanski, ali što se ruskoga tiče — to je transliteracija, nije transkripcija. Transliteracija je samo način da se znakovi jednoga pisma prenesu u drugo pismo. [...] Pa tako, ako hoćeš puku transliteraciju — to je najmanji problem. [...] Чини ми се да си потпуно у праву у томе шта бих заправо ја и други о којима се причало у овој теми, у недостатку праве, по лингвистичким принципима темељно осмишљене транскрипције. Међутим, сад кад си ме упутио на прави пут, постоји транслитерација и транслитерација, а она на коју ми незадовољни тренутним стањем изгледа мислимо… To je [да ће неке транслитерације вероватно бити изговаране овако или онако] pitanje strašne slučajnosti i nagađanja, koje kao takvo stoji na klimavim nogama [...] …јесте нешто сасвим налик на романизацију (надам се, романизација = транслитерација?) по систему БГН/ПЦГН за друге ћириличке језике. Њу су, верујем, такође осмишљавали лингвисти¹, и бар ја не могу а да је не видим као компромис између преношења по писму и по гласу, односно компромиса између једноставности за писање и интуитивности (= потпомогнутом нагађању) за читање. На пример, у њој је ц → ts, иако су могли узети ц → c по истим гласовима из пољског или чешког; или, за руски је щ → shch а за бугарски щ → sht, уместо да буде исто. Овде су очигледно у игри и неки фонолошки принципи, и то такви који доводе до читања имена најчешће прихватљивог мојој мери и укусу (и ових других незадовољника). Транслитерација типа ИСО 9, где је независно од језика ц → c, щ → ŝ или љ → l̂, била би ми (и овима другима, сигурно) још гора него ова тренутна, на нашу латиницу. [1] …прескочивши српски, јер он већ има сопствену латиничку редакцију. Гунђ-гунђ :) Slažem se. To [да наши лингвисти саставе транскрипцију] jeste ispravna ideja. I ništa, I’m looking forward to it. A dotad, žao mi je, ali sve individualne pokušaje iznalaženja alternativne transkripcije koji se ne zasnivaju na odistinskim fonološkim realijama, koji su nesistematični i nedosledni, moram smatrati pogrešnima jer takvi i jesu. Проблем је што ја не верујем да ће се наши лингвисти уопште прихватити тога. Са научне тачке гледишта, чини ми се да би ово био релативно досадан подухват, а опет би захтевао пуно времена и расправа. Са практичне тачке гледишта, пошто у традиционално потпуно латиничким срединама никог не брине произвољно шишање и изговор већ носилац имена на терену то исправља (или не исправља), тешко се може рећи да је проблем горући и да захтева решавање хитно, или уопште. Зато бих желео да се могућност ипак допусти, па да се ко жели ослони на позната блиска решења. Можда би, само можда, управо постепена појава шароликости понукала неког лингвисту да изда, макар неформалну али свеједно стручно утемељену, нпр. допуну транслитерације типа БГН/ПЦГН по истим принципима по којима је она и израђена за друге језике. То је питање кокошке и јајета: ако нико ништа не покушава, зашто би се лингвисти ангажовали; ако се лингвисти не ангажују, онда нико ништа не треба да покушава. Није, рецимо, Прћић објављивао све оне радове о преношењу англицизама намењене лаицима зато што му је тако приспело једно јутро, него зато што није могао да трпи народне произвољности :)
|
|
« Задњи пут промењено: 12.23 ч. 09.03.2010. од Часлав Илић »
|
Сачувана
|
|
|
|
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: машинац
Поруке: 474
|
|
« Одговор #128 у: 14.18 ч. 09.03.2010. » |
|
Ako hoćeš preneti izgovor, trebaš transkripcijē. Postaviš, dakle, sebi lepo foneme našeg jezika i odnose među njima koji vrede u fonološkome sistemu srpskohrvatskoga, zatim foneme engleskoga, [...] Него... да не знаш неки текст који се бави баш теоријом и израдом система транскрипције? Копка ме чисто онако за свој рачун, хобистички, не да бих изигравао Вука наопачке :)
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #129 у: 17.40 ч. 09.03.2010. » |
|
To je [да ће неке транслитерације вероватно бити изговаране овако или онако] pitanje strašne slučajnosti i nagađanja, koje kao takvo stoji na klimavim nogama [...] …јесте нешто сасвим налик на романизацију (надам се, романизација = транслитерација?) по систему БГН/ПЦГН за друге ћириличке језике. Њу су, верујем, такође осмишљавали лингвисти, и бар ја не могу а да је не видим као компромис између преношења по писму и по гласу, односно компромиса између једноставности за писање и интуитивности (= потпомогнутом нагађању) за читање. На пример, у њој је ц → ts, иако су могли узети ц → c по истим гласовима из пољског или чешког; или, за руски је щ → shch а за бугарски щ → sht, уместо да буде исто. Овде су очигледно у игри и неки фонолошки принципи, и то такви који доводе до читања имена најчешће прихватљивог мојој мери и укусу (и ових других незадовољника). Je, to izgleda kao srednje rešenje, i mislim da je prihvatljivo. Ali, ako se lepo sedne sa lingvistima pa se sistematično i detaljno osmisli, naravno, a ne ako se tek tako intuitivno pokušava napraviti kao u Grujića i Sinadinovića. Проблем је што ја не верујем да ће се наши лингвисти уопште прихватити тога. Pa nije, ne mora biti tako. Lingvisti poput Klajna i Prćića vrlo se rado angažuju oko problema ŠNM, njima i šira javnost upućuje pitanja, oni im rešavaju nedoumice, prihvataju sugestije raje... Mislim da nije problem angažovati lingviste. Pa između ostaloga i na taj način za koji misliš da će upaliti: raja se koleba, pa lingvisti skoče u pomoć; samo što se bojim da bi to moglo dovesti i do ukorenjavanja nekih pogrešnih navika i rešenja. Него... да не знаш неки текст који се бави баш теоријом и израдом система транскрипције? Копка ме чисто онако за свој рачун, хобистички, не да бих изигравао Вука наопачке Pa to ti je takav proces kakvim ga opisah. Svodi se na poređenje dveju fonoloških baza. Od literature, na prvom mestu imaš Pravopis — on daje neke uopštene, doduše šture teze. A radovi "transkriptologa", koji raspravljaju o transkripciji na srpski imena iz raznih stranih jezika, često se objavljuju, recimo, u Zborniku Matice srpske za filologiju i lingvistiku; pa i u njihovim radovima možeš naći neke opšte teze, iako se oni bave pojedinačnim jezicima, ali polaze od opštih postavki. Neki brojevi Zbornika su dostupni na sajtu Matice srpske. I naravno, — Prćić. (Kao i Grković-Mejdžorova i drugi tu okupljeni oko njega.) Iako je i njegov rad specijalizovan konkretno za transkripciju sa engleskoga, ipak i iz njega se mogu iščitati neke opšte teorijske postavke. I dakako, jer je osnova transkripcije zapravo poznavanje i kontrastiranje fonologija jezika koji su u igri, dodaj tome i svakoraznu fonološku literaturu, a toga ima zaista i više nego dovoljno.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #130 у: 18.14 ч. 09.03.2010. » |
|
Читам ову полемику и уопште ми није јасно чему толико инсистирање на транслитерацији/транскрипцији личних имена из српског језика? Мислим, кога брига како ће нека плавуша на рецепцији прочитати моје име и презиме? Ако га прочита погрешно, ја ћу је исправити, а ако она опет погреши - објашњење ће вероватно лежати у боји њене косе. Име и презиме у пасошу се лепо напише на српској латиници, са све дијакритичким знацима, а како ће цариник у тамо некој вукојебини све то прочитати - ич ме не занима. Нек се мало потруди, као што се, уосталом, и ми овде трудимо да дознамо како се изговара (односно транскрибује) неко загуљено енглеско име или презиме.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #131 у: 18.26 ч. 09.03.2010. » |
|
Мени је јасно за људе који живе и раде у иностранству или имају јавне наступе попут Синадиновића, тј. разумем због чега то траже и на који начин им то користи. Не бих разумео једино за оне који немају потребу да раде у страном окружењу.
Имам пријатеља по имену Вања који већ неко време живи и ради у САД. Себе потписује као Vanya јер му је досадило да непрестано буде Венџа. Само, он није имао неспоразум око изговора са једним или двоје чиновника, већ му се у каријери то непрестано дешавало са свима са којима је ступао у контакт, а стално је сретао неке нове људе. Иду и наши људи линијом мањег отпора, па „англификују“ запис својих имена, али стоји и то да су на западу непознате особености нашег латиничног алфабета. Са шпанским, немачким и француским алфабетом се и сусрећу још некако, али са нашим никако.
Када сам ишао у средњу школу, била је емитована нека аустралијска серија о средњошколцима, заборавио сам јој име. Један од јунака се звао Дре̏зик, то му је било презиме и тако је био познат и у друштву у серији и гледаоцима. Презиме му је заправо било Drazic, а ваљда се у једној епизоди и помиње да су његови родитељи емигранти са наших простора.
|
|
« Задњи пут промењено: 18.28 ч. 09.03.2010. од Belopoljanski »
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #132 у: 19.00 ч. 09.03.2010. » |
|
Мени је јасно за људе који живе и раде у иностранству или имају јавне наступе попут Синадиновића, тј. разумем због чега то траже и на који начин им то користи. Не бих разумео једино за оне који немају потребу да раде у страном окружењу. То се подразумева, стога тако нешто уопште нисам помињао у оном посту. Па и сами англофони имају проблема са изговором великог броја имена и презимена. Интернет врви од питања типа "How do you pronounce your name? , а ту првенствено мислим на јавне личности. Што се тиче разних Дрезика, Ковика, Сајџана, Јанковика и осталих, носиоци тих презимена су у већини случајева одавно изгубили било какву везу са отаџбином им предака, њихова презимена су англицизована, прилагођена фонетском систему (јел'се то тако каже) енглеском језика, па је тако Дражић постао Дрезик, Ковић - Ковик, Шијан - Сајџан (сиц!), Јанковић - Јанковик итд. И што је најзанимљивије - нико од власника ових презимена се не буни!
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #133 у: 20.41 ч. 09.03.2010. » |
|
Изгледа да зависи и од генерације исељеника. Оне генерације које су се иселиле пре времена двоазбучја, у старту су узимале англицизована презимена, али према изговору (ако се тако каже). „Луди Ал“ Јанковић (Јанковик) је Yankovic, Миланковић је Milankovitch, Идворски Пупин Idvorsky Pupin. Изгледа да су тек касније генерације почеле да англицизују на начин који помињеш (под условом да су из Србије), мада је Јанковић нека комбинација, јер ипак није Џанковик/Џенковик, али није ни Јанковић него Јанковик. За Сајџана ми није ни пало на памет да је Шијан!
А опет имамо и Милу Јововић (Jovovich) где читав свет зна да се то Ј чита као гласовно ј, а не као џеј.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: машинац
Поруке: 474
|
|
« Одговор #134 у: 22.05 ч. 09.03.2010. » |
|
А опет имамо и Милу Јововић (Jovovich) где читав свет зна да се то Ј чита као гласовно ј, а не као џеј. Мислим да нема много смисла узимати за пример звезде, јер имају много веће изгледе да утерају пристојан изговор. Па ипак, помислих „тешко“, те отидох на Јутјуб. Случајним узорком: http://www.youtube.com/watch?v=EGXusOEBSPY (45. секунда, џ) http://www.youtube.com/watch?v=KssaAnCuQYk (10. секунда, џ) http://www.youtube.com/watch?v=yMJnSdHeSHg (20. секунда, ј) http://www.youtube.com/watch?v=5P5J03RhnKI (25. секунда, џ) http://www.youtube.com/watch?v=sXpsfCd8D80 (5. секунда, ј) http://www.youtube.com/watch?v=AvoaSN9tiWw (5. секунда, џ) http://www.youtube.com/watch?v=5UxFNWyhA2I (10. секунда, џ) За то што је увек „Мила“ а не „Мајла“ вероватно је заслужно ll у имену.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|