Психо-Делија
језикословац
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
 |
« Одговор #135 у: 23.06 ч. 09.03.2010. » |
|
За Сајџана ми није ни пало на памет да је Шијан! Ево ти само један линкић да се увериш за Шијана/Сајџана.  http://www.loc.gov/nls/other/sayhow.html#sИначе, на српској Википедији постоји чланак Ленс Шијан, и чак сам размишљао да га преместим на Ленс Сајџан, али нисам имао срца, а сем тога, бојим се да би ми опет очи вадили извесни експерти.  А можеш погледати у исти извор за Милу Јововић. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #136 у: 23.31 ч. 09.03.2010. » |
|
прилагођена фонетском систему (јел'се то тако каже) енглеском језика Fonološkom — čim je sistem, onda je fonološki.  А можеш погледати у исти извор за Милу Јововић. Kaže Džovovič.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #137 у: 00.00 ч. 10.03.2010. » |
|
То само показује какви су лингвоцентрици (на ову реч полажем ауторска права ) ти Амери (и остали англофони). А на званичном Милином сајту http://www.millaj.com/faq.shtml лепо пише: What is Milla's full name, and how do you pronounce it? Milla (short for Militza) Jovovich: "mee-luh" (rhymes with Sheila) "yo-vo-vitch" Паметном доста! |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #138 у: 00.31 ч. 10.03.2010. » |
|
То само показује какви су лингвоцентрици (на ову реч полажем ауторска права ) ти Амери (и остали англофони). И Енглези. Одмах сам се сетио оне теме са именом села Llanfairpwll..., где Енглези углавном игноришу правила велшког правописа и име села читају као да је оно написано на енглеском, чак и дају такву ИПА транскрипцију као званичну.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #139 у: 00.38 ч. 10.03.2010. » |
|
A radovi "transkriptologa", koji raspravljaju o transkripciji na srpski imena iz raznih stranih jezika, često se objavljuju, recimo, u Zborniku Matice srpske za filologiju i lingvistiku; pa i u njihovim radovima možeš naći neke opšte teze, iako se oni bave pojedinačnim jezicima, ali polaze od opštih postavki. Neki brojevi Zbornika su dostupni na sajtu Matice srpske. Naravno, zaboravih — i u Jeziku danas često izlaze članci posvećeni transkripciji imena iz stranih jezika. U suštini, "opšta" literatura ti je fonološka, i dakako fonetska, a svi ti sistemi transkripcije koji postoje jesu samo primene fonoloških i fonetskih saznanja. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #140 у: 00.43 ч. 10.03.2010. » |
|
И Енглези. Одмах сам се сетио оне теме са именом села Llanfairpwll..., где Енглези углавном игноришу правила велшког правописа и име села читају као да је оно написано на енглеском, чак и дају такву ИПА транскрипцију као званичну То је вероватно зато што је енглески језик де факто званични језик у свим деловима УК, па и у Велсу. Сем тога, велшки језик говори мање од 2 одсто Велшана. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #141 у: 00.47 ч. 10.03.2010. » |
|
Иначе, на српској Википедији постоји чланак Ленс Шијан, и чак сам размишљао да га преместим на Ленс Сајџан, али нисам имао срца, а сем тога, бојим се да би ми опет очи вадили извесни експерти. Нема их нешто у последње време... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #142 у: 01.11 ч. 10.03.2010. » |
|
Сем тога, велшки језик говори мање од 2 одсто Велшана. Otkuda tako malo? Po mojim podacima, negde oko 20% Velšana govore velški (oko 600.000 duša), a još ih ima i koji ga ne govore aktivno, ali ga razumeju. Od svih keltskih jezika, velški se sasvim ponajbolje drži pred engleskim, iako recimo irski ima mnogo bolju institucionalnu podršku, ali je opet u nezavidnijem položaju od velškoga. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Дарко Бабић
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101
|
|
« Одговор #143 у: 11.37 ч. 10.03.2010. » |
|
Ako hoćeš preneti izgovor, trebaš transkripcijē. Postaviš, dakle, sebi lepo foneme našeg jezika i odnose među njima koji vrede u fonološkome sistemu srpskohrvatskoga, zatim foneme engleskoga, [...] Него... да не знаш неки текст који се бави баш теоријом и израдом система транскрипције? Копка ме чисто онако за свој рачун, хобистички, не да бих изигравао Вука наопачке  Почни да читаш од друге половине чланка http://www.cirilica.org/dokumenti/rasporedi/KomentarNKDRS.html |
|
|
|
|
Сачувана
|
Како треба или никако!
|
|
|
Дарко Бабић
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101
|
|
« Одговор #144 у: 11.51 ч. 10.03.2010. » |
|
...
Што се тиче разних Дрезика, Ковика, Сајџана, Јанковика и осталих, носиоци тих презимена су у већини случајева одавно изгубили било какву везу са отаџбином им предака, њихова презимена су англицизована, прилагођена фонетском систему (јел'се то тако каже) енглеском језика, па је тако Дражић постао Дрезик, Ковић - Ковик, Шијан - Сајџан (сиц!), Јанковић - Јанковик итд. И што је најзанимљивије - нико од власника ових презимена се не буни! To што се не буне јесте врло занимљиво расправити. Када се о овоме говори мени је увек лепо сетити се због чега су Срби у Војној Крајни на крају пристали да им презимана буду погрбна. Зашто су заволели срамотне речи као своја имена!? Болопољански је горе помену Вању са америчког континета који је своје име пресловио као Vanya да га више не би звали Венџа. Додао бих само да је Вања својим познаницима вероватно по сто пута рекао да се његово име изговара као Вања, а не као Венџа. То понављање најчешће нема апсолутно никаквог утицаја. Позивам се на реалност... |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 12.00 ч. 10.03.2010. од Дарко Бабић »
|
Сачувана
|
Како треба или никако!
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #145 у: 12.23 ч. 10.03.2010. » |
|
Болопољански је горе помену Вању са америчког континета који је своје име пресловио као Vanya да га више не би звали Венџа. Додао бих само да је Вања своји познаницима вероватно по сто пута рекао да се његово име изговара као Вања, а не као Венџа. То најчешће нема апсолутно никаквог утицаја. Позивам се на реалност... Да су само познаници били проблем, проблема не би ни било јер људи брзо схватају кад им се једном каже да то Vanja треба читати као Vanya. Проблем је био у томе што се непрестано сусретао са новим људима и остваривао краткотрајне контакте. Објашњавање је постајало заморно, а нимало му није било стало да му име буде по цену буде исписано српским латиничним стандардом. Мислим да тако и одређен број других људи размишља, да не доживљава нашу латиницу за своје национално писмо, као део идентитета и националне културе, као нпр. Италијани или Латиноамериканци. Као да се латиница доживљава као латинично писмо за домаћу употребу, где је дозвољено и пожељно направити интуитивну транслитерацију и запис модификовати у складу са обичајима и праксом окружења. Када се о овоме говори мени је увек лепо сетити се због чега су Срби у Војној Крајни на крају пристали да им презимана буду погрбна. Зашто су заволели срамотне речи као своја имена!? Ради се о малом броју презимена, али углавном су карактеристична за Лику и Херцеговину и људе који су отадле пореклом. Већина људи са тог подручја носи „нормална“ презимена, тако да се очигледно ради о пристанку. Не знам за неко званично мишљење, али људи често воле да се позивају на Марију Терезију, Турке и спољни фактор који је та презимена наметао. Колико ја познајем људе из тог краја и тамошње обичаје, моје мишљење је да се радило о нечем. Ружни и рогобатни надимци су тамо чести 1) због заштите против урока (родитељи нису дозвољавали да непознати људи чују њихово крштено име) и 2) као надимак наденут од остале деце. И у једном и у другом случају се човек сроди са тим надимком и он постаје део његовог идентитета и тим именом називају и његове потомке. Једноставно је у једном периоду државни пописивач затражио податак о презимену, а одговор који је чуо је тој породици постао фиксно презиме за све будуће генерације. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #146 у: 15.32 ч. 10.03.2010. » |
|
Otkuda tako malo? Po mojim podacima, negde oko 20% Velšana govore velški (oko 600.000 duša), a još ih ima i koji ga ne govore aktivno, ali ga razumeju. Ма да, моја грешка. Мислим сам на мање од 2 одсто становника УК. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Pedja
администратор
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: DataVoyage
Име и презиме: Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959
|
|
« Одговор #147 у: 18.49 ч. 10.03.2010. » |
|
Ne znam za japanski, ali što se ruskoga tiče — to je transliteracija, nije transkripcija. Transliteracija je samo način da se znakovi jednoga pisma prenesu u drugo pismo. Njen metod je, dakle, "prema slovu" — noj nije cilj da prenese izgovor, samo da razmeni pismo za pismo. Transkripciji je pak cilj da prenese izgovor, ona ide "prema glasu" — ona je način da se izgovor što približnije zabeleži u pismu.
Pa nema neke razlike između srpskog i ruskog - transliteraciaji transkripcija su praktično poistovećene jer u našem jeziku jedno slovo se uvek izgovara isto - transkribovao ga ili transliterovao, dobiješ isto. Poenta je da se naše J piše kao Y, naše Џ piše kao Ј, naše Ђ piše kao DY dakle uvek se jedno slovo zapisuje kao jedno ili kombinacija istih slova. Читам ову полемику и уопште ми није јасно чему толико инсистирање на транслитерацији/транскрипцији личних имена из српског језика? Мислим, кога брига како ће нека плавуша на рецепцији прочитати моје име и презиме? Ако га прочита погрешно, ја ћу је исправити, а ако она опет погреши - објашњење ће вероватно лежати у боји њене косе. Bitno je. Jezik je pre svega u govoru i normalno je da nam smeta ako nam ime ne izgovore ispravno. Zato ljudi iimaju tu potrebu da ime zapišu tako da ga stranci izgovore što je tačnije moguće. Stvar je što je naka vrsta transliteraciej neophodna, iz prostog razloga što naša slova ne postoej u drugim jezivima i ne mogu se korsititi u pisanju. Ako mi ne omogućimo da se naša slova mogu zapisivati tako da to ima nekog smisla pri izgovoru, onda smo osuđeni da nas transliteruju tako što će prosto da izbrišu kuke i kvake i pišu "ošišanom" latinicom. Ako je već tako, bolje je da smislimo način da se imena zapisuju tako da to može koristiti bilo gde u svetu, a da pri tome imena ne budu unakažena. Inače nam unakažavanje ne gine, kao što je sad slučaj. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #148 у: 18.55 ч. 10.03.2010. » |
|
Stvar je što je naka vrsta transliteraciej neophodna, iz prostog razloga što naša slova ne postoej u drugim jezivima i ne mogu se korsititi u pisanju. Ako mi ne omogućimo da se naša slova mogu zapisivati tako da to ima nekog smisla pri izgovoru, onda smo osuđeni da nas transliteruju tako što će prosto da izbrišu kuke i kvake i pišu "ošišanom" latinicom. Ja ne vidim da se Španci, na primer, previše uzbuđuju zbog toga i da prilagođavaju svoja imena engleskom, e da bi druge nacije mogle pravilno da ih pročitaju. Zašto bismo, Peđa, mi to radili? Osim toga, radi se, pobogu, o carinskim službenicima koji vide stotine pasoša na dan, i čisto sumnjam da ih zanima da izgovore baš svako pravilno, a takođe ne verujem da svaki putnik ima posebnu želju da mu carinski službenik izgovori ime pravilno. Štaviše, retko kad ti i izgovaraju ime. Barem meni do sad nikad nisu ni pokušali. A i šta ih briga kako se igovara. Bitno je da slika odgovara meni i da imam sva dokumenta u redu. A kako će oni da izgovore moje ime... Nema ama baš nikakvog značaja. Ni za mene ni za njih. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Дарко Бабић
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101
|
|
« Одговор #149 у: 19.04 ч. 10.03.2010. » |
|
Ех, Шпанци! Шпанци имају најјачи фудбалску лигу у Европи. Латинске серије су јако гледане. Потребе оба пола су задовољене. Све су то предуслови да свет научи како се имена на шпанском правилно читају. |
|
|
|
|
Сачувана
|
Како треба или никако!
|
|
|
|
Гласање
