Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
17.30 ч. 04.03.2021. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Гласање
Питање: Да ли подржавате идеје Љ. Т. Грујића?
Да - 2 (25%)
Да, уз извесне корекције - 0 (0%)
Не - 2 (25%)
Борим се против његових идеја - 4 (50%)
Немам став - 0 (0%)
Укупно гласова: 7

Странице: 1 ... 3 4 [5] 6 7 ... 15
  Штампај  
Аутор Тема: Све језичке иницијативе Љубомира ГРУЈИЋА  (Прочитано 90749 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #60 у: 22.48 ч. 03.03.2010. »

Цитат
Погледајмо пример са изведеницама од речи ГРБ. Придев од њега је грБски, а не грПски. Зашто ту није примењено правило о једначењу по звучности? Поготово што је ГРБ властита именица.
Друго правило каже да када је властита именица корен изведене речи, онда се она задржава у оргиналном облику, тј. не мења се, у изведеној речи, као што су Србкиња, Србство, србски изведене речи од имена (властите именице) СРБ. (проф. др Љубомир Т. Грујић)

Ово резоновање је, отприлике, на менталном нивоу осмогодишњака.

Цитат
Поготово што је ГРБ властита именица.

О овоме да не причам.


П. С. Набавио сам смајлија који повраћа, али не знам како да га убацим овде. Баш би се лепо уклопио.
Сачувана
d@do
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 184


« Одговор #61 у: 22.49 ч. 03.03.2010. »

@Đorđe



Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #62 у: 23.10 ч. 03.03.2010. »

Па шта ће онда у правопису српскога језика српскохрватска писма, а нема ни речи о српском писму, или писму српског језика?

Odgovorio sam ti na drugoj temi na kojoj si istu stvar pitao.

A lingvistika je, inače, nauka i znanost; — nije ideologija, nije idejni sistem. I kako ona nije ideologija, ona ničemu sa čime barata ne daje idejne vrednosti. Za lingvistiku postoji pismo ili postoje pisma jednoga jezika. (To su, u našem slučaju, latiničko i ćiriličko pismo u lokalnoj, vukovskoj tridesetoslovnoj redakciji.) Ali za nju ne postoje etnička niti nacionalna pisma (ili jezici, for that matter), jer se ona idejnim vrednostima ne bavi. To može da postoji u tvojoj glavi (kako i inače postoji upravo jedino u glavama raje), ali u nauci o jeziku — c! Wink

Не банализуј и не вулгаризуј.
Што се мене тиче, по тој логици ти свој језик можеш назвати хрватским или бантустанским, али ми овде говоримо о принципима на којима почивају сви језици на свету, живи и мртви, мали, локални, и они други, светски, дакле, говоримо о релацијама у којима постоје руски, бугарски, грчки, енглески, немачки, и толики други језици, а та твоја тривијализација са терминима типа матерњи, сеоски, наш, ваш, мој, твој, градски, то је за пијацу, а не за озбиљну причу...

Ah, jelda? Ajde, ’ljeba ti, objasni mi onda koji su to principi što će razlikovati ruski od, hajde recimo, bugarskoga? Koji je to princip po kome se može maltene matematički, kako to ti predstavi, odrediti da su dva idioma različiti jezici, a nije, recimo, bugarski dijalekat ruskog jezika, ili obratno? Lingvistika takav princip, veruj mi, ne poznaje. (Što je i razlog nastanka one čuvene anegdote — nijedan lingvist ti ne umije reći koliko jezika ima na svetu, što je obično prvo i najčešće pitanje koje laici postave lingvistima; ali prosto ne postoji način da se lingvistički odele mnogi i mnogi jezici jedni od drugih, te da se prebroje. Lasno je reći da su japanski i slovenački idiomi različiti jezici, okej, ali nema principa niti relacije koja će ti sa sigurnošću postaviti isto toliko zadovoljavajuće jasnu granicu između slovenačkog i, recimo, španskoga jezika, a nekmoli onda, na primer, slovenačkog i srpskohrvatskog... Previše su slični, da ne kažem — isti. Smiley Osim ako ti ne znaš za nešto što lingvisti još nisu otkrili, u kom slučaju bih te drage volje saslušao? Tongue)

Vidi... Pre nego što se odlučiš napasti mene za trivijalizaciju, opipaj dobro tlo na kojemu stojiš, — jer ja sve što ovde napišem, makar to i izgledalo možda nekada i banalno, jer se prosto takvim lagahnim i narodskim jezikom koristim kao maternjim, — nikada nije banalno i uvek je zasnovano na dostignućima nauke o jeziku i na opštelingvističkoj literaturi. Pa pošto sam ja školovan za ovu nauku, mogu te oduvati sa po tri reči na tvoju jednu, te zato pre no što mi kažeš da lupetam kao da sam na pijaci (što, naravno, nije isključeno, ali nije ni uvek slučaj), dobro se preslišaj imaš li dovoljno znanja i podloge da polemišeš sa mnom o jeziku. Jer zaista ne volim da se svađam, čak ni na pijaci. Važi? Wink

Dakle, sve što sam napisao u prethodnoj i u ovoj prouci nije banalizacija i vulgarizacija već je sasvim regularno znanje do kojega su lingvisti, proučavajući jezik, došli. Mogu i da podastrem literaturu ako izvoljevate.

@Đorđe

Cheesy Okej, može i tako.
Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #63 у: 09.35 ч. 04.03.2010. »

Цитат
Za lingvistiku postoji pismo ili postoje pisma jednoga jezika. (To su, u našem slučaju, latiničko i ćiriličko pismo u lokalnoj, vukovskoj tridesetoslovnoj redakciji.) Ali za nju ne postoje etnička niti nacionalna pisma (ili jezici, for that matter), jer se ona idejnim vrednostima ne bavi. To može da postoji u tvojoj glavi (kako i inače postoji upravo jedino u glavama raje), ali u nauci o jeziku — c!
Значи за лингвистику појмови попут енглески језик, руски језик, латински алфабет, грчки алфабет, кинески идеограми- не постоје, то је само за сиротињу рају, пуки придеви, за које се неписмена и несвесна раја непотребно емотивно везала?

Ајде чак и да прихватим то, али не могу да прихватим да се онда сви други (Грци, Руси, Бугари, Кинези, Грузини, Јермени..) држе писма које користе и држе до писма које користе, а само је српским лингвистима свеједно. Нек је и смао придев, али што смо ми Срби гори од других?

Цитат
Ah, jelda? Ajde, ’ljeba ti, objasni mi onda koji su to principi što će razlikovati ruski od, hajde recimo, bugarskoga? Koji je to princip po kome se može maltene matematički, kako to ti predstavi, odrediti da su dva idioma različiti jezici, a nije, recimo, bugarski dijalekat ruskog jezika, ili obratno?

Могао си још мало ниже да се спустиш, до нивоа гласа, зашто си узео идиоме за пример? На нивоу језике је заиста готово немогуће разликовати? Јел ти то мени покушаваш да докажеш да национални језици уствари не постоје, да су руски, или бугарски језик само привид, опсена?

Цитат
Vidi... Pre nego što se odlučiš napasti mene za trivijalizaciju, opipaj dobro tlo na kojemu stojiš, — jer ja sve što ovde napišem, makar to i izgledalo možda nekada i banalno, jer se prosto takvim lagahnim i narodskim jezikom koristim kao maternjim, — nikada nije banalno i uvek je zasnovano na dostignućima nauke o jeziku i na opštelingvističkoj literaturi. Pa pošto sam ja školovan za ovu nauku, mogu te oduvati sa po tri reči na tvoju jednu, te zato pre no što mi kažeš da lupetam kao da sam na pijaci (što, naravno, nije isključeno, ali nije ni uvek slučaj), dobro se preslišaj imaš li dovoljno znanja i podloge da polemišeš sa mnom o jeziku. Jer zaista ne volim da se svađam, čak ni na pijaci. Važi?
Ух, ево, већ стављам камење у џепове...
Видим ја какво је то школовање, заиста човека морају много да школују, дрилују, и испирају му мозак да би дошао до степена на коме презире и релативизује све што носи национално име нације којој припада (ако припада), национални карактер и придев српски.
Неко је једном рекао да никад ниједан народ није толико мрзе и презирао себе, своју нацију, своју културу, како смо то радили и радимо ми Срби..

 

Сачувана
Дарко Бабић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101


« Одговор #64 у: 10.06 ч. 04.03.2010. »

Јесу, унутар Србије. Ван Србије практичнија је латиница. Наравно, ја никако нисам против тога да грађанин Србије може да одлучи којим писмом жели да буде исписан његов пасош. Овде у Каталонији, (додуше, тек од недавно) свако може изабрати којим језиком ће му бити исписани документи, лична карта, пасош итд. па не видим зашто један Србин не би могао да бира писмо. Као једини донекле оправдани проблем који такву праксу спречава видим проблем техничке природе, никако идеолошке или политичке. Тренутно мислим да Србија има много важније проблеме на које треба да троши паре, као велики бр. сиромашних и гладних које треба да нахрани, него што је задовољење "патриотског осећања" неких Срба. Признаћеш и сам, мислим да је ипак далеко важније дати кору хлеба гладном и кров над главом бескућнику (а у Србији таквих нажалост има и те како много), него дати г. Грујићу, професору француских факултета и носиоцу небројених других титула, пасош исписан ћирилицом.

Проблематични део твог "захтева" као и г. Грујића јесте које латинично писмо треба да се користи у случају да у пасошу буду употребљена оба писма. Прочитај поново оно што сам написала.

Цитат
Rusi nemaju svoje latinično pismo, pa u nedostatku istog, koriste englesko. Zašto bismo mi koristili englesko kad imamo naše, srpsko latinično pismo?

Одлично!

"Равноправност" писма јесте катерорија зависна од географског положаја. Сваки дан нешто ново научим...

Допусти ти мени да ја сам одлучим која су мени писма практичнија. Како ти то место мене можеш да одлучиш? Претпостављам да знаш и да ли спавам на боку, стомаку или на леђима? Можеш ли да одредиш који је положај за спавање најпрактичнији!?

+++

Пусти ти Каталонију, они хоће да се оцепе. Они не поштују своју државу.

Ја хоћу да поштујем сопствену државу, желим да ми се пасош попуни истим оним језиком на којем је он и штампан.

Бугарин из Даниловграда који има српско држављанство има право да му се пасош попуни на ћирилици, а ти би мени забранила право на употребу ћирилице само због тога што нисам припадник бугарске нације.

Цитат
Као једини донекле оправдани проблем који такву праксу спречава видим проблем техничке природе, никако идеолошке или политичке.
Немам појма на које техничке препреке мислиш, али знам само да држављани Србије бугарске националности немају никаквих проблема.

Цитат
Тренутно мислим да Србија има много важније проблеме на које треба да троши паре, као велики бр. сиромашних и гладних које треба да нахрани, него што је задовољење "патриотског осећања" неких Срба. Признаћеш и сам, мислим да је ипак далеко важније дати кору хлеба гладном и кров над главом бескућнику (а у Србији таквих нажалост има и те како много), него дати г. Грујићу, професору француских факултета и носиоцу небројених других титула, пасош исписан ћирилицом.

Ово је предивно!

Колико то пара треба да се потроши на име додатне потрошње мастила? Реци бројку па ћу ти ја рећи колико људи може да се прехрани са тим парама.

Но, моја маленкост је дугачијег погледа, већа потрошња мастила би условила да се прошире погони за производњу мастила што би отворило пут за нова радна места.

Цитат
Rusi nemaju svoje latinično pismo, pa u nedostatku istog, koriste englesko. Zašto bismo mi koristili englesko kad imamo naše, srpsko latinično pismo?
Исти случај, ни ја немам своје латинично писмо. Можда ти тврдиш да ја пишем са Гајевом латиницом , па, на име тога хоћеш да ми га наметнеш силом!?

Ја не тражим ништа више, а и ништа мање од онога што је у овој земљи обезбеђено Украјинцима, Русинима и Бугарима - право на коришћење свога писма!
« Задњи пут промењено: 10.13 ч. 04.03.2010. од Дарко Бабић » Сачувана

Како треба или никако!
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #65 у: 13.56 ч. 04.03.2010. »

Значи за лингвистику појмови попут енглески језик, руски језик, латински алфабет, грчки алфабет, кинески идеограми- не постоје, то је само за сиротињу рају, пуки придеви, за које се неписмена и несвесна раја непотребно емотивно везала?

Može se i tako reći! Smiley Odlično, ja ne bih tako vešto formulisao. Samo, nije nepismena i nesvena raja, nego vrlo politički svesna raja, to i jeste kvaka. Wink Upravo, politizacija raje vodi ka idealizaciji jezika kao nacionalnog instrumenta, i to se tako dogodilo sa svakim jezikom, makar ovde u Evropi, sa razvojem srednje klase još od renesanse i, naročito, s razvojem nacionalnih država u 19. veku.

Ајде чак и да прихватим то, али не могу да прихватим да се онда сви други (Грци, Руси, Бугари, Кинези, Грузини, Јермени..) држе писма које користе и држе до писма које користе, а само је српским лингвистима свеједно. Нек је и смао придев, али што смо ми Срби гори од других?

Ne vidim da je lingvistima svejedno — imaš Pravopis, imaš standard, imaš normu: šta te sprečava da se funkcionalno koristiš svojim maternjim jezikom u njegovoj standardnoj formi na isti način na koji se svojim jezicima koriste i Grci i Rusi i Bugari i Kinezi i Gruzini i Jermeni?

Могао си још мало ниже да се спустиш, до нивоа гласа, зашто си узео идиоме за пример? На нивоу језике је заиста готово немогуће разликовати? Јел ти то мени покушаваш да докажеш да национални језици уствари не постоје, да су руски, или бугарски језик само привид, опсена?

Jeste, već smo na tragu poimanja. S jedne strane imaš jezike u pravom smislu, idiome kojima se neki ljudi koriste kao pojedinci, kao pripadnici jedne lokalne zajednice ili neke društvene grupe, i kao pripadnici jedne jezičke zajednice u celosti. Ali gde prestaje jedna, a počinje druga jezička zajednica; to jest gde prestaje jedan a počinje drugi jezik — to je nemoguće reći, na tom nivou jezika samog po sebi. E, ali onda postoje i društvenopovijesni elementi svijesti jedne jezičke zajednice (tačnije pripadnika neke njene elitne grupe, a nikada čitave jezičke zajednice), koji „nacionalizujući“ jezik postavljaju granice, pa se onda može reći „bugarski jezik“, „ruski jezik“, i tako dalje. Ali da je to podložno samo političkoj ideji koja je trenutno aktualna, dokaz ti je sâm naš jezik — koji je do juče bio jedan „srpskohrvatski jezik“, a danas su četiri, jer se politička ideja promenila. No jezik je i dalje isti, jer ta je sva „nacionalizacija“ tek sekundardna nadogradnja na idiom sâm, koji od nje ne zavisi. Dakle, nacionalni jezici jesu opsena, ali opsena kojom se i mi svakako okoristimo komoditeta radi, jer ne možemo obići, na primer, svako bugarsko selo i u njemu svaku babu da čujemo kako svaka od njih govori, pa da pišemo gramatike svakoga od tih seoskih idoma pojedinačno, nego uzmemo i kažemo „gramatika bugarskog jezika“, misleći na zbir svih tih idioma spojen aktualnom idejom tamošnje raje ili pak kulturne elite... (Ali zato opet imamo, recimo, i dijalektologiju i sociolingvistiku, i druge discipline koje se ipak time bave, jer smo svesni da se ne sme uvek tako generalizovati i podilaziti aktualnoj ideologiji kada proučavamo jezik, pa zato i imamo razne lingvističke discpline koje sa raznih strana prilaze ljudskom jeziku i proučavaju ga, ne bi li slika bila zaista potpuna i verodostojna.)

нације којој припада (ако припада)

To na mene misliš? Ne, ne pripadam se. Grin

Неко је једном рекао да никад ниједан народ није толико мрзе и презирао себе, своју нацију, своју културу, како смо то радили и радимо ми Срби..

Već imam predstavu ko može biti taj mislilac. Tongue
Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #66 у: 18.47 ч. 04.03.2010. »

Цитат
Upravo, politizacija raje vodi ka idealizaciji jezika kao nacionalnog instrumenta, i to se tako dogodilo sa svakim jezikom, makar ovde u Evropi, sa razvojem srednje klase još od renesanse i, naročito, s razvojem nacionalnih država u 19. veku.

Да ли је онда трпање српскохрватских писама у правопис српског језика политизација?
Да ли је уопште стварање те кованице „српскохрватски“, „хрватскосрпски“ било политички инструмент?
У средини у којој сам одрастао, нико никад језик није називао тим неприродним именом, увек је било, „српски ти кажем“, „јел ти разумеш кад ти се каже српски“, „сутра имамо математику и српски“, „гледа као да не зна српски“ итд...

Цитат
Ne vidim da je lingvistima svejedno — imaš Pravopis, imaš standard, imaš normu: šta te sprečava da se funkcionalno koristiš svojim maternjim jezikom u njegovoj standardnoj formi na isti način na koji se svojim jezicima koriste i Grci i Rusi i Bugari i Kinezi i Gruzini i Jermeni?

Шта ме спречава? Па ти мора да се шалиш.
Где да купим мобилни телефон са српском ћирилицом?
Како од свог предузећа да добијем рачунар који има ћириличку тастатуру?
Зашто у предузећу свој username не могу да унесем ћирилицом?
Зашто ми не дају возачку и саобраћајну дозволу на ћирилици?
Зашто су књиге (белетристика) које бих купио скоро све на гајевици, скоро је немогуће наћи на ћирилици издања која ме занимају.
Зашто ми се не дозвољава да ми лични подаци у пасошу буду унети и на ћирилици?

Итд... итд... итд...
 

Цитат
Ali da je to podložno samo političkoj ideji koja je trenutno aktualna, dokaz ti je sâm naš jezik — koji je do juče bio jedan „srpskohrvatski jezik“, a danas su četiri, jer se politička ideja promenila. No jezik je i dalje isti, jer ta je sva „nacionalizacija“ tek sekundardna nadogradnja na idiom sâm, koji od nje ne zavisi.

Аха, а ајде се још мало само врати уназад, па ћеш видети да до прекјуче тог српскохрватског језика није било, као што и писао горе, управо је то неприродно име било одраз тада актуелне политичке идеје, и наравно да је отишао у бестрага чим је та трула идеја пропала.
Језик чије име и норме су настале декретом не може се никако упоређивати са језицима који су имали природан ток настанка и континуитет развоја, попут руског, енглеског, српског...
Управо због тог историјског утемљења ће српски језик победити налете сербокроатиста, бхс-оваца и сличних.
Узгред буди речено, уопште није случајно што се промовише нова кованица као ново накарадно име језика, бхс, западнојужнословенски, средњејужнословенски и сл. језик.
Као што сам рекао, српски народ заслужује да свој језик зове својим именом и нема разлога да се било чега стиди...
Сачувана
J o e
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #67 у: 23.00 ч. 04.03.2010. »

Zato što ì nīje pravopis srpskohrvatskog jezika.

Није ваљда да се у Ужицу говори nȋje?! Откуд то дуљење??! (Књижевно је nìje, евентуално nȉje.)
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #68 у: 23.14 ч. 04.03.2010. »

Stvarno, nìje? Evo pokrivam se ušima, prvi put vidim taj akcenat! Cheesy

Ne, ovde se govori nȋje, pa onda ì nīje. A može da dođe i níje, jer postoji težnja da dugosilazni pređe u dugouzlazni, koja užički govor, čini mi se, povezuje sa bosanskim dijalektima u kojima je to i redovnija promena.

Dakle, nísam, nísi, nȋje, nísmo, níste, nísu. Tako govorim. Smiley
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #69 у: 23.49 ч. 04.03.2010. »

Језик чије име и норме су настале декретом...

Ne mogu više da se preganjam s tobom, odustajem. Nemam džigerice za sve što si napisao, izvojio bih samo ovo kao reprezentativan uzorak jer je izuzetno neobavešteno.

Sve norme svakog jezika upravo nastaju dekretom. To u Evropi vuče tradiciju iz perioda renesanse, kada je uglavnom izum štampe bio taj koji je uslovio i pospešio nastanak jezičkih standarda, koje su alalile — vlade država. Tada je, na primer, u 15. veku, upravo jedan engleski kralj Henri (zaboravio sam koji mu je broj, mislim da je Henri V, ali nemoj me držati za reč) doneo ukaz da se oblikuje standard engleskoga; ili u 17. veku upravo je niko drugi do kardinal Richelieu doneo ukaz da se osnuje l’Académie française (Francuska akademija), koja će imati da normira francuski jezik, i koja ga i normira do dana današnjeg. Pre renesanse, svak je pisao kako mu je bio ćef, jer nije bilo norme, pa otuda i imamo u staroslovenskome različite redakcije — svaki monah prepisivač unosio je u tekst svoje jezičke navike, ne hajući za ćirilometodijevski standard, ako bismo eto te staroslovenske pisane spomenike mogli nazvati nekim njegovim standardom, niti najmanje. Smiley Postoje, doduše, slučaji gde van Evrope imamo i ranije standarde — u Indiji lingvističku školu oko Paninija koja je normirala sanskrit još u 5. i 4. veku p. n. e., a u arapskom svetu imamo klasični arapski standard još od 7. veka. No, i to su i jedno i drugo isto dekreti, samo ovaj puta religijski: indijski lingvisti zapravo donose pravila kako ispravno čitati sanskritske Vede, religijske tekstove, a klasični arapski nije ništa drugo do — jezik kojim je zapisan Kuran, pa je zbog toga takav i postao norma religijskim dekretom; i tako dalje... I jezici čija imena nisu također nastala nekom vrstom dekreta, nego „prirodnim tokom i kontinuitetom razvoja“ mogu se nà prste prebrojati.

Osim ako se pogrešno razumemo jer možda koristimo različitu terminologiju — ako si mislio na norme u smislu sistema jezičkih pravila, a ne u smislu jezičkog standarda, onda zaista, da, ona prirodno nastaju i vremenom se spontano menjaju, ali na načine koji su sve samo ne nacionalni niti imaju veze sa nacijom govornika. (Pa tako, upliv osmanske leksike u naš jezik i druge balkanske jezike, recimo, ili razvitak balkanizama, i tako dalje, sve su prirodni procesi razvitka jezika koji ni sa čime nacionalnim, kao što vidiš, nemaju veze, jer da ima jezički razvitak veze sa nacijom, nikada ne bi u srpskom bilo turcizama, zar ne? Wink)
« Задњи пут промењено: 00.58 ч. 05.03.2010. од Ђорђе Божовић » Сачувана
J o e
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #70 у: 23.54 ч. 04.03.2010. »

Stvarno, nìje? Evo pokrivam se ušima, prvi put vidim taj akcenat! Cheesy

Ne, ovde se govori nȋje, pa onda ì nīje. A može da dođe i níje, jer postoji težnja da dugosilazni pređe u dugouzlazni, koja užički govor, čini mi se, povezuje sa bosanskim dijalektima u kojima je to i redovnija promena.

Dakle, nísam, nísi, nȋje, nísmo, níste, nísu. Tako govorim. Smiley
Никад то не бих очекивао. Хвала за потврду.  Smiley
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #71 у: 00.22 ч. 05.03.2010. »

 
Језик чије име и норме су настале декретом...

Ne mogu više da se preganjam s tobom, odustajem. Nemam džigerice za sve što si napisao, izvojio bih samo ovo kao reprezentativan uzorak jer je izuzetno neobavešteno.

Šta ti ja rekoh, Crni Đorđe?! Cheesy
Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #72 у: 08.52 ч. 05.03.2010. »

Цитат
Osim ako se pogrešno razumemo jer možda koristimo različitu terminologiju — ako si mislio na norme u smislu sistema jezičkih pravila, a ne u smislu jezičkog standarda, onda zaista, da, ona prirodno nastaju i vremenom se spontano menjaju, ali na načine koji su sve samo ne nacionalni niti imaju veze sa nacijom govornika. (Pa tako, upliv osmanske leksike u naš jezik i druge balkanske jezike, recimo, ili razvitak balkanizama, i tako dalje, sve su prirodni procesi razvitka jezika koji ni sa čime nacionalnim, kao što vidiš, nemaju veze, jer da ima jezički razvitak veze sa nacijom, nikada ne bi u srpskom bilo turcizama, zar ne? )

Ево и да раздвојим.
Језик чије је име настало декретом, политичком одлуком (рекао неки главоња од сутра ћете језик звати тако и тако, и добићете то црно на бело) не може се упоредити са језиком чије име је уткано у идентитет нације и који се развијао, растао и падао упоредо са нацијом.
За норме језика важи исто. Када сам рекао норме, мислио сам пре свега на писмо, јер овде све време говоримо о двоазбучју, а ти упорно ескивираш и шириш тему.
Неки главоња (или више њих) је пре неколико деценија декретом одлучио да нам се језик има звати српскохрватски, и да ће имати два писма, пре тога Срби су писали само својим писмом.
Е, до дана данашњег ми се држимо те труле идеје, српскохрватског језика и богатства у виду два писма.

Како ти оно погрешно рече негде горе, заједништво је боље решење.
Ниси ми одговорио, пошто је очигледно да је за заједништво потребно барем двоје, да ли и Хрвати раде исто што и ми?
 
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #73 у: 11.51 ч. 05.03.2010. »

Цитат
Допусти ти мени да ја сам одлучим која су мени писма практичнија. Како ти то место мене можеш да одлучиш? Претпостављам да знаш и да ли спавам на боку, стомаку или на леђима? Можеш ли да одредиш који је положај за спавање најпрактичнији!?
Ja ti govorim o onome što je realno praktičnije VEĆINI, ne šta je TEBI praktičnije. Ima i čudnih stvorova koji vole samo sebi da komplikuju život. Ima npr. ljudi koji više vole da spavaju sedećki. Pa se kasnije žale da ih bole leđa...  Wink E, tako i ti sa pismima. Oćeš pošto poto ćirilicu u pasoš, a što taj pasoš na većini granica niko neće razumeti, to te bašboli leva štikla. I dok ja, sa mojim latiničnim pasošem (ispisanim srpskom latinicom), prođem granicu dok si reko keks, tebe će da zadrže na ispitivanju dok ne utvrde šta u stvari u tom pasošu piše.

+++ (i šta ti koji djavo znače ovi krstovi)Huh??
Цитат
Пусти ти Каталонију, они хоће да се оцепе. Они не поштују своју државу.
Aha. Sepratista ima isto koliko i u Srbiji ćirilićara. Grupica nezadovoljnika koji nemaju ništa pametnije nego da dižu frku. Upravo se završio referendum na kom je bilo glavno pitanje bi li vi nezavisnu Kataloniju ili ne. Izašlo je 20% biračkog tela koji broji oko 7 miliona Katalonaca. Pa ti vidi ko hoće nezavisnost. Indipendisti su ti ovde par matorih i bezubih pasa kojima je još jediono ostalo da laju.

Цитат
Колико то пара треба да се потроши на име додатне потрошње мастила? Реци бројку па ћу ти ја рећи колико људи може да се прехрани са тим парама.
Ja ne znam da li se ti praviš blesav ili si stvarno blesav. Pa ko još danas bilo šta piše rukom i mastilom??? Grin Znaš šta, ako tebi, kao informatičaru nije jasno o čemu govorim kad kažem da možda još uvek nema tehničkih uslova za tako nešto, onda nemamo šta dalje da pričamo. Očigledno se praviš blesav i namerno zanemaruješ vrlo bitne činjenice koje bi mogle da ti daju savršen odgovor na sva tvoja pitanja. Međutim ne, ne dopadaju ti se ti odgovori jer su toliko racionalni da to boli, a pogotovu zato što izbacuje sve te naciona-šovinističke argumente koje ti i Radašin ovde ne prestajete da prezentujete. Mislim, stvarno nemam reči... Ovakve rasprave bi trebalo u suštini seći u korenu. Čim se nasluti da onaj ko otvara temu ne otvara je da bi saznao nešto novo već da bi polemisao i širio tu odvratnu nacionalšovinističku propagandu, to treba seći u korenu. Samo vam mogu reći jednu stvar: imate sreće što ja nisam administrator ovog foruma.
« Задњи пут промењено: 11.57 ч. 05.03.2010. од Бруни » Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #74 у: 13.12 ч. 05.03.2010. »

Цитирано: Бруни
Oćeš pošto poto ćirilicu u pasoš, a što taj pasoš na većini granica niko neće razumeti, to te bašboli leva štikla. I dok ja, sa mojim latiničnim pasošem (ispisanim srpskom latinicom), prođem granicu dok si reko keks, tebe će da zadrže na ispitivanju [...]

Мењаш тезе. Нико, у овој теми или другде, није тражио никакав „ћирилични пасош“ који овим дефинишеш, већ тачно онакав какав се стандардно издаје у државама где латиница није доминантно писмо: изворно писмо плус извесна (некад по жељи) латинична транскрипција. То што у таквом пасошу има и нелатинице ни најмање не утиче на то како ће пролазити кроз границе. Јасно ти је ваљда да ће многи од тих не-сасвим-латиничних пасоша много пре проћи кроз границу него твој, исписан чистом практичном српском латиницом.
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 ... 3 4 [5] 6 7 ... 15
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!