Све језичке иницијативе Љубомира ГРУЈИЋА

[Дарко Бабић]

Следи биографија ЉТГ, а после нека од његових јавних писама.



Проф др Љубомир Грујић је у току своје универзитетске каријере био професор француских Универзитета Белфор - Монбелијар, Белфор, Француска, професор с личном катедром на Електротехничком факултету Универзитета Натал у Дурбану и некадашњи професор Машинског факултета у Београду. По позиву је био сарадник истраживач, на Електротехничком факултету Универзитета Санта Клара, САД, 1971.

Гостујући професор по позиву је био на Електротехничком факултету Универзитета Нотр Дам, Саут Бенд, САД, 1988/89, и гостујући професор по јавном међународном конкурсу на Електротехничком факултету Државног Универзитета Луизијане, Батон Руж, 1989/90. Гостујући професор по позиву је био и на Централној Школи у Лилу, Француска, 1992. Др. Грујић је био један од покретача за оснивање Катедре за аутоматско управљање, чији је Шеф био више година, и Групе за аутоматско управљање на Машинском факултету у Београду.

Научни доприноси др. Грујића су у следећим областима:

Љ. Грујић ЦИКЛУС ПРЕДАВАЊА 8

° Динамика и моделовање техничких система укључујући неуронске и распршасте („фази“) – неуронске мреже.

° Основе теоријске физике и теорије релативитета.

° Примењена математика (квалитативна теорија динамичих система) и теорија скупова.

° Теорија линеарних и нелинеарних система аутоматског управљања. Синтеза робусног и/или адаптативног стабилизујућег или пратећег управљања динамичких система с применама.

° Теорија стабилности динамичких система с применама.

° Теорија праћења система аутоматског управљања с применама.

Др. Грујић је био један од покретача предлога за оснивање Лабораторије за Аутоматику, Механику, Продуктивност и Системе у Националној Школи за Инжењере у Белфору, и предлагач за оснивање Завода за аутоматско управљање на Машинском факултету у Београду, чији је био први Управник.

Др. Грујић је објавио 6 књига, 4 уџбеника, (на Енглеском 5 монографије, Србском 2 уџбеника, 1 помоћни уџбеник), и 11 скрипти (на Србском или на Француском), једну збирку задатака (на Србском), превод на Србски једне књиге с Руског, главе у осам научних књига, 127 научних радова у научним часописима, 170 научних радова и два образовна рада у зборницима с научних конференција.

Република Француска је промовисала професора Грујића за почасног доктора наука (Doctor Honoris Causa) Универзитета науке и технике у Лилу (1984) за научне и образовне доприносе у области Теорије система и Теорије аутоматског управљања.

Институт Електронских и Електротеничких Инжењера (САД) је изабрао (1987) др Грујића за свог Старијег Члана, што је касније постао доживотно. Савез Србије за Системе и Аутоматско Управљање је доделио Љубомиру Грујићу статус Заслужног и Почасног Члана (1989). Машински факултет у Београду је доделио своје највеће годишње признање - своју Плакету професору Грујићу (1997).

Др Љубомир Т. Грујић

+++

Писање наших имена у Изводу из матичне књиге рођених и у пасошу
http://docs.google.com/View?id=ddz99278_51hqr2qtr4

+++

08 11 2009
Поштовани декане ФТН НС господине професоре др Илија Ћосићу,
 
Молим Вас (Члан 56 Устава) да јавно одговорите на следећа питања:
Зашто на ипростору ("сајту") 
http://www.ftn.ns.ac.yu/index.php
 Факултета техничких наука Универзитета Нови Сад:
- ништа не пише на службеном писму Р. Србије (Члан 10 Устава), на српском писму
- српском ћирилицом, по српском правопису - Вуковом правопису,
- већ је све написано ИСКЉУЧИВО на страним писмима и правописима (на енглеском и хрватском)?
Да ли се такво потпуно омаловажавање и ниподштавање писма и правописа српског народа, који су основа његове културе и просвете, спроводи и у настави на ФТН НС?
Да ли се такво потпуно омаловажавање и ниподштавање писма и правописа српског народа, који су основа његове културе и просвете, спроводи и у настави на целом Универзитету Нови Сад?

Постиђен Вашим, као чуварем законитости на ФТН НС, ниподаштавњем основне  културне вредности српског народа,
Љубомир Т. Грујић

(Садашња адреса ФТН http://www.ftn.uns.ac.rs/)

[Ђорђе Божовић]

Neobično je to na kakvu vrstu teme jednostavno ne mogu da oćutim, čak i kada kažem da neću više govoriti.

Posve je zanimljiv taj fenomen, što su uglavnom mašinci i elektrotehničari ti u kojima se redovito pobuđuju patriotske ideje, koji sprovode jezičke inicijative, koji bi da reformišu istoriografiju i da razdrmaju ono tzv. „nacionalno biće“. Ne znam zašto je to tako, ali redovno se mašinci i elektronci nalaze pozvanima da se bave sociološkim i lingvističkim problemima — još od Pupina, koji piše autobiografiju koja nije autobiografija nego istorija razvitka njegovog patriotizma, preko onoga Deretića sa valjevske Serbone, do današnjih informatičara koji prevode programe sa engleskog, a koji ne razlikuju prevođenje od etimologisanja, i misle da prevođenje na srpski znači traženje rečî slovenskih korena i za ono što se lasno može posuditi, ili za što sasvim normalna posuđenica već postoji.

Šta li ima u toj matematici i fizici što u čovjeku probudi patriotizam, a pomuti razum, nikako mi nije jasno. Ovaj profesor Grujić, za nekoga ko se laća jezičkih inicijativa (i ko, molim lijepo, nosi tolikačke plakete i počasti, da ne zaboravimo ), prilično je nepismen. Što je tužno.

[Дарко Бабић]

Ако сам те добро разумео ти мени не би забранио да ми се у пасош уносе лични подаци на српском и енглеском!?

Дарко / Darco
Бабић / Babich

Руски пасош http://lh6.ggpht.com/_BPL_oFVHHi4/SpvXbnuQKYI/AAAAAAAAAP4/XgXAqqN1JeE/passport.jpg

[Ђорђе Божовић]

Prvo, lična imena se ne prevode na strane jezike. Mogu se samo transkribovati na pismo stranog jezika, ako je ono drukčije od pisma izvornog jezika na kome je ime. Ako su pisma dvaju jezika ista — nikakva adaptacija nije potrebna. Francuska ili njemačka imena, recimo, pišu se i na angofonom području francuskim odnosno njemačkim pravopisom, i obratno.

Pošto naš jezik ima i latinicu kao svoje pismo, transliteracija takođe nije potrebna. Moje ime i na srpskohrvatskom i na engleskom piše se Đorđe Božović. Tako mi i stoji u pasošu, doduše imam plavi pasoš, ne znam šta se događa sa ovima novim, a znajući kakva politička klima kod nas poslednjih godina/decenija vlada, možda i ne želim da znam.

[Дарко Бабић]

Значи, ти би мени, ипак, забранио да ми се у пасош име заведе у облику Darco Babich.

Нисам ја ни мислио да ми се име Дарко преведе као Donatus. То је допуштено само у изузетним случајевима, имена папа и краљевских глава.

Мој матерњи српски језик се не пише истим писмом као и енглески језик. Ја српски не пишем латиницом.

Управо тражим да ми се омогући право на коришћење матерњег језика.

Како се моје име може правилно написати само на ћирилици тако је за међународни промет потребно извршити пресловљавање.

[Ђорђе Божовић]

Ne bih ti zabranio, ali taj način prilagodbe naših imena engleskom pravopisu smatram i pogrešnim i nepotrebnim postupkom.

(A šta ako putuješ u Francusku, recimo? Onda bi, s takvim anglofonim zapisom, opet nakrivo ispao "Babiš". Zašto se prilagođavanje ima vršiti samo prema engleskom pravopisu i izgovoru? Ako se uopšte ima vršiti, dakako, jer već imamo latinicu u svom jeziku.)

Ti srpski ne pišeš latinicom, i ne moraš da pišeš latinicom, ali to ne znači da srpski zbog toga nema i latiničko pismo u svojem pravopisu. Svejedno ima, i svejedno se tvoje ime može jednako pravilno napisati i kao Darko Babić, te preslovljavanje nije potrebno. To kaže Pravopis jezika koji ti je maternji, pošto tvoj maternji jezik, kojim se koristiš, ima i svoj standard i pravopis.

No sad, što postoji ona ustavna odredba o službenome pismu, ne znam zaista šta o tome pametno da kažem. Kada političarima padne na pamet da oni rešavaju jezička pitanja, onda ispadne ovakav kuršlus i ovaj apsurd da Ustav, mimo svakoga zdravog razuma, rešava pravopisne dileme. Ko je još video da (makar u našem vijeku) ustav normira pravopis nekoga jezika? Da li će se neki jezik pisati ovim ili onim pismom, koliko će slova biti u azbuci i koju će glasovnu vrednost ona imati, da li će se imena gradova, narodâ, jezikâ itd. pisati velikim početnim slovom ili neće, hoće li kamo ići zarez, ili crtica, ili crta, ili bjelina ili tačka — to su sve pravopisni dogovori koje uređuje norma jezika, a ne ustav države, kao ovde u Srbiji. Mislim, granice do kojih nečiji idiotizam može ići stvarno su nezamislive, i zato i imamo ovakve pometnje kada, recimo, jedan optuženik u Novome Sadu traži da se obustavi proces protiv njega jer sudska dokumenta, eto, nisu na Ustavom propisanome pismu (pa sad valjda čitava dokumentacija treba da se „prevodi“ sa srpskog na srpski — ti, Darko, ne smatraš da je to apsurdno? ).

Ali, ne znam šta o tome da ti kažem... Apsurdi naše politike, kako postaju sve veći i veći, odavno su počeli da izmiču mojoj moći rasuđivanja. Pa će nam sad valjda, ne znam, svima pisati ime ćirilicom u pasošu, jer je pasoš službeni dokument a ćirilica je službeno pismo, a kako će se to preslovljavati i da li će se uopšte preslovljavati, pojma nemam. Ionako lingviste niko ništa i ne pita — svi se u jezik tobože razumiju i svi se nalaze kompetentnima da se jezičkim pitanjima bave, pa i što će im onda lingvisti. Dovoljno je izglasati ustav, jelda, pa će ustav rešavati pravopisne i gramatičke začkoljice. Očekujem uskoro u Narodnoj skupštini amandman o velikom slovu i predlog Zakona o zavisnim vremenskim rečenicama.

Čist Orwell uživo, eto šta je član 10. Ustava Srbije. Da se čovjek naježi.

[Pedja]

У принципу свако ко се иоле занимао српским језиком, не може да подржи ове иницијативе проф др Љубомир Грујића, бар не овако срочене, с обзиром да се његова аргуметнација коси са неким основним нормама у језику.

Ипак, он јесте скренуо пажњу на проблеме који јесу озбиљни. Што се тиче матиче књиге рођених, ту заиста мора постојати могућност избора на ком писму се документ издаје и то на целој територији Србије. Такође треба да постоји и могућносз избора додатног језика самог обрасца, за потребе мањинских језика. Ако се не варам, извод у неким општинама издају и на ћирилици, мада не знам да ли постоји могућност избора.

Што се тиче пасоша, проблем јесте очигледан. Није довољно то што наша имена пишу латиницом. Ту решење може бити просто, да се поред имена на изворном писму, имена уписују пресловљена и на писма језика који се и иначе користе у пасошу као званични. Наравно да нема потребе пресловљавати на све могуће језике, службени језици су сасвим довољни да свако ко је писмен може да закључи како треба да прочита име.

Тиме би био решен не само роблем изговора, него и практични проблеми, као што је на пример преписивање имена. Ако наша имена стоје на нашем латиничном писму, онда неко тамо убангладешу можда неже моћи да их упише исправно у рачунар јер нема подршку за наше латинично писмо. Ако постоје пресловљавања на званичне језике у пасошу, онда тај службеник може да упише неко од тих имена.

[Радашин]

Moje ime i na srpskohrvatskom i na engleskom piše se Đorđe Božović.

Ti srpski ne pišeš latinicom, i ne moraš da pišeš latinicom, ali to ne znači da srpski zbog toga nema i latiničko pismo u svojem pravopisu

Да ли је овде реч о спрском језику, или о српскохрватском језику?

[Часлав Илић]

Ако наша имена [у пасошу] стоје на нашем латиничном писму, онда неко тамо убангладешу можда неже моћи да их упише исправно у рачунар јер нема подршку за наше латинично писмо.

Не знам зашто си потегао све до Бангладеша, нема разлога хипотетисању. Проблем постоји сад и на два сата лета у (скоро?) сваком правцу.

Посебно је пикантно баш име „Ђорђе“ ;) Đorđe ће свуда постајати Dorde, по устаљеном методу транскрипције између латиница, свођењем на најближи визуелни облик који се да откуцати. Ђорђеви ће морати да се боре за своје попречне цртице у свакој прилици, ако су упорни, што већина неће бити („ћути и не извољевај кад си већ добио визу/потврду/дозволу…“). Ево како је људе притисло у вези с новим пасошима (на страницама потражити коментаре где се помиње Dorde):

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/RTS+1/21112/Beogradska+hronika.html

http://blog.b92.net/text/10485/Jel%20stojite%20u%20redu%20za%20%20novi%20paso%C5%A1%3F/

Узгред, код оних незнамодерниста и контрапрактичара који се још увек служе само ћирилицом, важи да се одређена транскрипција имена у пасошу може затражити или без питања, или уз прилагање било ког званичног страног документа на којем се таква користи.

[Радашин]

Ko je još video da (makar u našem vijeku) ustav normira pravopis nekoga jezika? Da li će se neki jezik pisati ovim ili onim pismom, koliko će slova biti u azbuci i koju će glasovnu vrednost ona imati

Устав Републике Хрватске:

Članak 12.

U Republici Hrvatskoj u službenoj je uporabi hrvatski jezik i latinično pismo.

U pojedinim lokalnim jedinicama uz hrvatski jezik i latinično pismo u službenu se uporabu može uvesti i drugi jezik te ćirilično ili koje drugo pismo pod uvjetima propisanima zakonom.

Член 7

Во Република Македонија службен јазик е македонскиот јазик и његовото кирилско писмо


Ово је оно што сам на брзину "ископао"

[Часлав Илић]

Проблем постоји сад и на два сата лета [...] пикантно баш име „Ђорђе“ [...]

Морам да се поправим: уз погодну дефиницију, у ствари никакав проблем не постоји. Напросто, Đorđe је Đorđe у Србији (и Босни, Словенији, Хрватској), а Dorde углавном свуда другде. То што ће неко имати проблема с новим пасошем кривица је оног бирократе који пишући Djordje Правопис није поштовао раније, и то ће некако прегрмети. То што се некоме неће свиђати да га странци пишу као Dorde, а странци незнанци и ословљавају са /дорде/, јесте његов лични проблем суочавања са стварношћу, и то ће некако прегрмети.

[Дарко Бабић]

Ne bih ti zabranio, ali taj način prilagodbe naših imena engleskom pravopisu smatram i pogrešnim i nepotrebnim postupkom.

(A šta ako putuješ u Francusku, recimo? Onda bi, s takvim anglofonim zapisom, opet nakrivo ispao "Babiš". Zašto se prilagođavanje ima vršiti samo prema engleskom pravopisu i izgovoru? Ako se uopšte ima vršiti, dakako, jer već imamo latinicu u svom jeziku.)

Ti srpski ne pišeš latinicom, i ne moraš da pišeš latinicom, ali to ne znači da srpski zbog toga nema i latiničko pismo u svojem pravopisu. Svejedno ima, i svejedno se tvoje ime može jednako pravilno napisati i kao Darko Babić, te preslovljavanje nije potrebno. To kaže Pravopis jezika koji ti je maternji, pošto tvoj maternji jezik, kojim se koristiš, ima i svoj standard i pravopis.

No sad, što postoji ona ustavna odredba o službenome pismu, ne znam zaista šta o tome pametno da kažem. Kada političarima padne na pamet da oni rešavaju jezička pitanja, onda ispadne ovakav kuršlus i ovaj apsurd da Ustav, mimo svakoga zdravog razuma, rešava pravopisne dileme. Ko je još video da (makar u našem vijeku) ustav normira pravopis nekoga jezika? Da li će se neki jezik pisati ovim ili onim pismom, koliko će slova biti u azbuci i koju će glasovnu vrednost ona imati, da li će se imena gradova, narodâ, jezikâ itd. pisati velikim početnim slovom ili neće, hoće li kamo ići zarez, ili crtica, ili crta, ili bjelina ili tačka — to su sve pravopisni dogovori koje uređuje norma jezika, a ne ustav države, kao ovde u Srbiji. Mislim, granice do kojih nečiji idiotizam može ići stvarno su nezamislive, i zato i imamo ovakve pometnje kada, recimo, jedan optuženik u Novome Sadu traži da se obustavi proces protiv njega jer sudska dokumenta, eto, nisu na Ustavom propisanome pismu (pa sad valjda čitava dokumentacija treba da se „prevodi“ sa srpskog na srpski — ti, Darko, ne smatraš da je to apsurdno? ).

Ali, ne znam šta o tome da ti kažem... Apsurdi naše politike, kako postaju sve veći i veći, odavno su počeli da izmiču mojoj moći rasuđivanja. Pa će nam sad valjda, ne znam, svima pisati ime ćirilicom u pasošu, jer je pasoš službeni dokument a ćirilica je službeno pismo, a kako će se to preslovljavati i da li će se uopšte preslovljavati, pojma nemam. Ionako lingviste niko ništa i ne pita — svi se u jezik tobože razumiju i svi se nalaze kompetentnima da se jezičkim pitanjima bave, pa i što će im onda lingvisti. Dovoljno je izglasati ustav, jelda, pa će ustav rešavati pravopisne i gramatičke začkoljice. Očekujem uskoro u Narodnoj skupštini amandman o velikom slovu i predlog Zakona o zavisnim vremenskim rečenicama.

Čist Orwell uživo, eto šta je član 10. Ustava Srbije. Da se čovjek naježi.

Мени је  потребно да се имена исписују по енглеском правопису, јер је докуменат и на енглеском језику.. Зато што енглески језик користи латиницу за разлику од мог матерњег језика који се не пише на латиници.

Ни овај садашњи Правопис не може да ме примора да користим латиничко писмо у српском језику. Правопис ми дозвољава да се определим за писмо које ја желим, јер су писма „равноправна“. Желим да се мени као Србину омогући исто као и Бугарима српског држављанства право на употребу матерњег писма и језика.

Дакако, пошто је докуменат (пасош) и на француском језику не би било лоше да знам како ми се име исписује и на француском. У пасошу је име државе исписано српски – Србија, енглески – Serbia, француски – Serbie.

Ако је име државе исписано у три облика онда не би било лоше и да се мени омогући да и ја своје име исписујем у три одговарајућа различита облика.

Ви језичари не радите ништа и ја не могу да сазнам како ми се име исписује по француским језичким правилима.

(pa sad valjda čitava dokumentacija treba da se „prevodi“ sa srpskog na srpski — ti, Darko, ne smatraš da je to apsurdno? ).

Ја сматрам апсурдом то што министар правде нема појма да чита правне прописе. Такође сматрам ван памети то што судије које врше диксриминацију на основу писма бивају поново реизабране.

Додатак: Само око Устава да се разјаснимо. Тај исти члан 10. Устава који ти омаловажаваш, али га мораш поштовати, је на референдуму подржало 3.521.724 грађана Србије. Оних који су били става као ти, односно против, је било једнако или мање од 97.497.

И само једно питање, да ли језичари имају право да прекрајају језик онако како њима ћефне или се језик кроји у складу са опредељењем целог народа?

[Belopoljanski]

на референдуму подржало 3.521.724 грађана Србије. Оних који су били става као ти, односно против, је било 97.497.

Добро, ово је безвезан аргумент јер нити је толико људи изашло (лажирало се на све стране и свуда) нити је гро оних који су изашли уопште знао шта тамо пише.

Позивати се на устав као највиши правни акт државе је једна ствар, али ове приче о референдуму и људима који су гласали знајући за шта гласају су други пар чарапа.

Зато што енглески језик користи латиницу за разлику од мог матерњег језика који се не пише на латиници.
...
Правопис ми дозвољава да се определим за писмо које ја желим, јер су писма „равноправна“.

Увиђаш ли контрадикторност две тврдње које си изнео овде? Ја не знам који је твој матерњи језик, али ако правопис твог матерњег језика дозвољава опредељење између ћириличног и латиничног писма, онда се твој језик још како пише латиницом.

[Дарко Бабић]

Морам те обавестити да ако имаш било каква сазнања о кршењима Закона Републике Србије да си дужан то да пријавиш надлежним службама. У противном сматра се да си саучесник у извршавању кривичног дела.

Ја за себе знам шта сам гласао. А да би ме убедио у твоје тврдње мораш ми доказати да људи нису били упућени у оно што су њихови легитимни преставници власти написали, а они касније на то ставили свој потпис.

+++

Мој језик многи пишу ко како хоће. То ме у овоме тренутку и на овоме месту много не занима.

Ако Мађари и Бугари српског држављанства имају право на употребу свог матерњег језика и писма волео бих да се то и мени омогући. Не пристајем ни на мање ни на више од онога што се другима дозвољава. Дакле, тражим да ми се у пасош лични подаци упишу на ћирилици као мојем матерњем писму; на ћирилици као писму са којим сам заведе у Матичној књизи рођених.

[Belopoljanski]

Морам те обавестити да ако имаш било каква сазнања о кршењима Закона Републике Србије да си дужан то да пријавиш надлежним службама. У противном сматра се да си саучесник у извршавању кривичног дела.

Е, Дарко, ај' не cери, да извине остали. На неколико изборних места у мом граду у вечерњим сатима се гласало и без личне карте, а у последњим минутима су попуњавани гласови за оне који за које је било сигурно да се неће ни појавити и имам сазнање да се и у неколико других градова такође исто радило. А бар ми о кривичним делима и брзој и непристрасној руци правде у овој земљи немој говорити. 

Ја за себе знам шта сам гласао. А да би ме убедио у твоје тврдње мораш ми доказати да људи нису били упућени у оно што су њихови легитимни преставници власти написали, а они касније на то ставили свој потпис.

Честитам ти на упућености и не желим да те убеђујем ни у шта јер видим да си већ преубеђен.

Мој језик многи пишу ко како хоће. То ме у овоме тренутку и на овоме месту много не занима.

Ако Мађари и Бугари српског држављанства имају право на употребу свог матерњег језика и писма волео бих да се то и мени омогући. Не пристајем ни на мање ни на више од онога што се другима дозвољава. Дакле, тражим да ми се у пасош лични подаци упишу на ћирилици као мојем матерњем писму; на ћирилици као писму са којим сам заведе у Матичној књизи рођених.

Мађари и Бугари не пишу по свом ћефу, већ по правописним нормама својих језика. Не тумаче га алтернативно и не инсистирају тврдоглаво на неким својим личним, страначким или идеолошким перцепцијама писма и језика. Ти норме сопственог матерњег језика овде одбијаш и не прихваташ, одбацујеш и објашњења лингвиста са ове теме и ја не знам шта бих ти друго рекао осим да ти пожелим сву срећу јер водиш битку на бојном пољу за које се ниси ни опремио како ваља.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Нагађања о језику > Тема: Све језичке иницијативе Љубомира ГРУЈИЋА