Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
12.20 ч. 14.04.2021. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Гласање
Питање: Да ли подржавате идеје Љ. Т. Грујића?
Да - 2 (25%)
Да, уз извесне корекције - 0 (0%)
Не - 2 (25%)
Борим се против његових идеја - 4 (50%)
Немам став - 0 (0%)
Укупно гласова: 7

Странице: 1 ... 4 5 [6] 7 8 ... 15
  Штампај  
Аутор Тема: Све језичке иницијативе Љубомира ГРУЈИЋА  (Прочитано 91657 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #75 у: 22.40 ч. 05.03.2010. »

+++ (i šta ti koji djavo znače ovi krstovi)Huh??

Pa radi urókā, što bi rekli Užičani, — da se čovjek za svaki slučaj zaštiti, pošto nas ima dosta antihrista na ovoj temi. Cheesy
Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #76 у: 11.54 ч. 06.03.2010. »

Цитирано: Ђорђе Божовић
Problem u teoriji, zapravo, ne postoji. Naša ćirilička imena se za svijet preslovljavaju na našu latinicu, i Ђорђе je uvijek Đorđe, i u takvoj teoriji koju su postavili lingvisti, uvijek čuva i svoju izvornu grafiju i svoje izvorno čitanje, uvijek ostaje /đorđe/.

Ни на крај памјети ми није да оцијењујем теорије из области за које нисам стручан, али се осјећам довољно позваним да процијеним шта је научна теорија, а шта обичај, конвенција, норма. Иза конвенција могу да стоје научне теорије, али конвенције саме то нису. Ово што си написао не описује теорију, већ конвенцију, и то такву коју не поштује практично нико коме српски није матерњи (а ни многи којима јесте), било у формалним било у неформалним приликама.

Цитат
No problem je, međutim, u praksi, što se ne poštuje pravopis jer obično nema tehničkih uslova. [...] Griješim li?

Не гријешиш ни најмање. Једнако не би погријешио ни када би рекао да је то што нас Земљана још увијек нема на Марсу проблем само у пракси, недостатка техничких услова. (Један је ово раније примијетио за Мјесец, извјесни Њутон.) Ево ти онда моје стручне процијене, уз скромну претпоставку да сам стручан за све укључене техничке области: прије ће нам један Ђорђе махати с Марса, него што ће други Ђорђе у Њемачкој или Француској (нашто Бангладеш) ћешће бити Đorđe и /djordje/ него Dorde и /dorde/.

Да се манемо за тренутак Грујића (посебно његове аргументације). Може бити да сам већ помињао наредног, али није згорег да подсјетим: Дејан Синадиновић, пијаниста. Кандидат ЛДП-а за посланика на изборима 2008, чисто да успоставимо степен националистичке обојености. Ево шта он вели о свом имену:

http://www.sinadin.com/2006/06/govori-po-naski-da-te-ceo-svet-razume/

Од тада речено учињено, на домаћој страници му у врху пише ABOUT / Deyan Sinadinovich, и Гугл га као таквог вриједно проналази. Елементи образложења му дослиједни политичкој оријентацији — писаће Deyan Sinadinovich да не би више био националиста. Рекло би се да неко из ове теме треба да му јави да је промашио смјер за 180°? Само, прије него што то уради, нек' погледа и http://www.flickr.com/photos/sinadin/47104776/in/set-1055939/ (не пропустити пуноћу ироније: на репертоару стоји и Мокраняц).
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #77 у: 17.22 ч. 06.03.2010. »

Kao i obično, uopšte te ne razumijem, Časlave. Ne mogu nikako da ocijenim šta je poanta tvoje poruke? Huh

I zašto pišeš tako "prejekavizovano"? Otkuda "pamjet", "ocijenjujem", "procijena" itd.?
« Задњи пут промењено: 17.25 ч. 06.03.2010. од Ђорђе Божовић » Сачувана
Дарко Бабић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101


« Одговор #78 у: 17.32 ч. 06.03.2010. »

Чаславе, хвала ти на овој Синадиновићевој причи која ми до сада није била позната за разлику од овог проблема који ми је итекако познат.
Сачувана

Како треба или никако!
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #79 у: 17.57 ч. 06.03.2010. »

Цитирано: Ђорђе Божовић
Kao i obično, uopšte te ne razumem, Časlave. Ne mogu nikako da ocenim šta je poanta tvoje poruke?

1) Називаш „теоријом“ оно што то није. Не знам зашто — да би му дао већу тежину?

2) Називаш „проблемом у техничким условима“ оно што нема говора да буде остварено техничким средствима у скоријој будућности.

3) Мотивација за другачију транскрипцију спушта се на просту заслепљеност национализмом, иако се јавља и на супротним крајевима политичког спектра.

Цитат
I zašto pišeš tako "prejekavizovano"? Otkuda "pamjet", "ocijenjujem", "procijena" itd.?

Вежбам па претерах? Никакво иронисање :)
« Задњи пут промењено: 18.09 ч. 06.03.2010. од Часлав Илић » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #80 у: 18.37 ч. 06.03.2010. »

Okej,

Nazivam transliteraciju teorijom jer je prosto postavka koja je tako zamišljena, pa makar se u praksi i ne sprovodi. U toj poruci sam, ako se sećaš, imao „teoriju“ i „praksu“, dve oprečne situacije, jednu koja je zamišljena da se sprovodi, a drugu koja se realno sprovodi. I to je razlog i zašto sam upotrebio tu reč, kao antonim od „praksa“. A mislim da, ako već o zvučanju reči govorimo, manju težinu nosi „teorija“ nego „konvencija“, makar meni tako zvuči. No, svejedno je kako zoveš — neka bude „običaj, konvencija, norma“; apsolutno je, pobogu, nebitno. Roll Eyes

Ako pisanje našom latinicom nema govora da bude ostvareno tehničkim sredstvima, onda je to valjda „problem u tehničkim uslovima“? Ne znam zašto s tobom uvek imam problema u razumevanju. Dakle, govorio sam o transliteraciji kakva je zamišljena u teoriji, odnosno kakva je konvencijom utvrđena, a koja uvek zadržava izvorni izgovor i sasvim je funkcionalna. Što se, međutim, ta transliteracija ne sprovodi i u praksi, valjda su krivi tehnički uslovi, tj. nedostatak tehničkih sredstava, dakle nešto što se apsolutno može za pola minuta truda vas tehničara ispraviti, i što stoga nije do same transliteracije problem, koja sasvim valjano funkcioniše, nego je izgleda problem do lenjosti tvojih kolega.

Znači, ne vidim kakvih god potencijalnih problema može biti u slučaju kada bi se moje ime u stranoj latiničkoj zemlji uvek lasno zapisivalo našom latinicom. Svakako bi čuvalo i izvornu grafiju i izvorni izgovor. A što se tako ne radi, nego se šišaju dijakritike pa Đorđe ispadne Dorde, nije problem teorije tj. konvencije; problem je lenjosti nekoga ko treba da ubaci pet dodatnih slova u računar da se mogu kucati naša imena kako treba. Je l’ tako?
Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #81 у: 19.43 ч. 06.03.2010. »

Цитирано: Ђорђе Божовић
[...] A mislim da, ako već o zvučanju reči govorimo, manju težinu nosi „teorija“ nego „konvencija“, makar meni tako zvuči. No, svejedno je kako zoveš — neka bude „običaj, konvencija, norma“; apsolutno je, pobogu, nebitno. ::)

Кад кажеш „теорија коју су поставили лингвисти“, ја то читам исто као „теорија коју су поставили физичари“ — нису лингвисти ваљда мање научници од физичара? Једна теорија покрива позната опажања, има снагу предвиђања, и све остало што дефинише научну теорију. Ко негира теорију тај је или будала или стручњак за дату област; односно, ако није стручњак, онда је будала. Па како не бих био будала, битно ми је да се систем транскрипције назове прецизно, конвенцијом.

Цитат
Ako pisanje našom latinicom nema govora da bude ostvareno tehničkim sredstvima, onda je to valjda „problem u tehničkim uslovima“? [...] problem je lenjosti nekoga ko treba da ubaci pet dodatnih slova u računar da se mogu kucati naša imena kako treba. Je l’ tako?

Кад тако конкретније кажеш, онда — није тако. Тих пет додатних слова одавно постоји у рачунарима у Француској или Немачкој (или Бангладешу), па се не куцају.

Техничко решење које би подржало конвенцију коју описујеш треба да изгледа овако. Записивачу треба да буде омогућено да препозна свако латинично слово (нпр. да разликује румунско ș од ş), и да их сва може унети у рачунар с једнаким, малим напором. Изговарачу треба да буде омогућено да у сваком тренутку призове глас (односно прилагођење гласа свом језику) који дато слово означава на датом положају. Укратко, да би било применљиво, треба да буде омогућено руковање свим латиничним словима и гласовима (по језику) до оног нивоа до којег их усваја дечји мозак за свој матерњи језик током основног образовања. То значи да то такво техничко решење треба да има својства вештачке интелигенције и рефлексно ментално сучеље, тако да записивач/изговарач једним погледом на име већ уноси то име у рачунар (или помера шаку са оловком), а каснијом помишљу на то име одмах прима вербализацију у центар за говор мозга.

Техничко решење које би подржало конвенцију коју ја желим (и Грујић, и Синадиновић) треба да изгледа овако. Распита се код колега Бугара (као најближих) кога уговорити за увођење потребног система за пасоше. Мало карикирам, тек техничко решење већ постоји и тривијално је.

Ја, као техничар, бирам увек једноставније решење које води к датом циљу. Тако ми је избор између претходна два решења најлакши у животу. Једино што може овде да шкрипи јесте „дати циљ“. То је за мене просто „приближан изговор“, пошто ми је иначе сваки устаљени запис датим писмом једнак. Зато сад питам тебе, као лингвисту: шта поменути Дејан губи тиме што ће за неговорнике српског (хрватског, итд.) написмено бити Deyan уместо Dejan?
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #82 у: 20.16 ч. 06.03.2010. »

Кад кажеш „теорија коју су поставили лингвисти“, ја то читам исто као „теорија коју су поставили физичари“ — нису лингвисти ваљда мање научници од физичара? Једна теорија покрива позната опажања, има снагу предвиђања, и све остало што дефинише научну теорију. Ко негира теорију тај је или будала или стручњак за дату област; односно, ако није стручњак, онда је будала. Па како не бих био будала, битно ми је да се систем транскрипције назове прецизно, конвенцијом.

Okej, ne mislim da si budala. Cheesy Hajde zvaćemo je konvencijom, ali svejedno je to konvencija koju su postavili lingvisti.

Кад тако конкретније кажеш, онда — није тако. Тих пет додатних слова одавно постоји у рачунарима у Француској или Немачкој (или Бангладешу), па се не куцају.

Техничко решење које би подржало конвенцију коју описујеш треба да изгледа овако. Записивачу треба да буде омогућено да препозна свако латинично слово (нпр. да разликује румунско ș од ş), и да их сва може унети у рачунар с једнаким, малим напором. Изговарачу треба да буде омогућено да у сваком тренутку призове глас (односно прилагођење гласа свом језику) који дато слово означава на датом положају. Укратко, да би било применљиво, треба да буде омогућено руковање свим латиничним словима и гласовима (по језику) до оног нивоа до којег их усваја дечји мозак за свој матерњи језик током основног образовања. То значи да то такво техничко решење треба да има својства вештачке интелигенције и рефлексно ментално сучеље, тако да записивач/изговарач једним погледом на име већ уноси то име у рачунар (или помера шаку са оловком), а каснијом помишљу на то име одмах прима вербализацију у центар за говор мозга.

Uopšte ne mora da bude tako. Bilo da se ja zovem Đorđe ili se zovem Müller, svakako je dužnost svakog graničara da zapiše moje ime ispravno. I on, valjda, ako ima pred sobom sva slova i osnovne i dopunske latinice, on će zapisati "Đorđe" i "Müller", neće pisati "Petar" umesto "Pavle" jer je to krivično delo. Zar ne? Nije mi jasno, ako slova postoje u računaru, zašto graničari ne pišu imena kako treba?

A kako se to čita, on ne mora da zna, njegovo je da zapiše; ali kada pita, ja mu svakako kažem /đorđe/ ili kažem /myler/. To je jako slično kao naša transkripcija — kako se čita "Jolie", mi ne znamo dok ne pitamo gospođa-Andželinu, ali kada je pitamo i uznamo, onda ćemo moći transkribovati njeno prezime. Tako i od graničara ja očekujem da zapiše moje ime tako kako se piše (namerno sam uzeo i "Müller" — da li se Nemcima "šišaju" njihovi umlauti?), a onda će on i morati da me pita kako se to čita, jer on svakako ne zna da pročita "đ" ili "ü" ako nije Jugoslaven ili Nemac, i tako se i čuva ime od "poengležavanja" tipa "Dežan Sinadinovik". To je i najveća prednost ovakve transliteracije kakva jeste.

Техничко решење које би подржало конвенцију коју ја желим (и Грујић, и Синадиновић) треба да изгледа овако. Распита се код колега Бугара (као најближих) кога уговорити за увођење потребног система за пасоше. Мало карикирам, тек техничко решење већ постоји и тривијално је.

Ја, као техничар, бирам увек једноставније решење које води к датом циљу. Тако ми је избор између претходна два решења најлакши у животу. Једино што може овде да шкрипи јесте „дати циљ“. То је за мене просто „приближан изговор“, пошто ми је иначе сваки устаљени запис датим писмом једнак. Зато сад питам тебе, као лингвисту: шта поменути Дејан губи тиме што ће за неговорнике српског (хрватског, итд.) написмено бити Deyan уместо Dejan?

Sa ustanovljenom transliteracijom, ti dobijaš autentičan izgovor, ne približan. To je i njen smisao, čuvanje izvorne grafije, kako je i običaj u latiničkim jezicima, i čuvanje izvornog izgovora.

Dejan ne gubi ništa time što će biti "Deyan", ali nema razloga da on to radi i da smišlja neku novu transliteraciju. Jer, prvo, već vekovima u Evropi važi praksa da imena iz jezika koji imaju latinicu, ne menjaju ništa kada prelaze na drugo latiničko jezičko područje, pošto je latinica svima zajedničko pismo. Zato sam i pomenuo prezime "Müller" — svaki Nemac Müller svugde, i u Francuskoj i u Engleskoj i u Poljskoj itd. ostaje "Müller", neće nigde biti "Muller" niti će se prilagođavati francuskoj, poljskoj, engleskoj latinici da bi nekako dobio približan izgovor prema pravilima čitanja tih jezika. (Okej, na stranu pisanje "ue" umesto "ü", koje je nekad važilo kao alternativa ako se ne može zapisati umlaut, pa je i Gete bio Goethe, — danas postoje tehnički uslovi za pisanje umlauta i niko više ne piše "ue".)

A drugo, slova naše latinice, i imena zapisana našom latinicom, imaju i svoj vlastiti izgovor, pa je "Dejan" uvek /dejan/, i "đ" je uvek /đ/. Naša latinica se i ne može čitati po engleskim pravilima, kako to dr Grujić predstavlja — on navodi nekoliko izabranih primera, poput "Ajaković" postaje "Adžakovik", ili uzmimo ovaj naš, "Dejan" postaje "Dedžan". Ali šta ćemo sa "Srđanom" — kako Englez da pročita "srđ"? Pa nikako, ne može. Smiley Na par odabranih primera, čini se kao da dr Grujić dokazuje svoju tezu. Ali njegove već premise su pogrešne. Ili, kako će Englez pročitati albansko ime "Eqrem"? Nema šanse — "q" iza koga sledi "r", to po pravilima čitanja u engleskom nije nikako izgovorljivo. Da bi se "q" ikako izgovorilo, mora da mu sledi neki samoglasnik; ono samo nema nikakvog zvuka. Znači, Englez može samo bledo da gleda u imena "Srđan" ili "Eqrem" — da ih izgovori po engleskim pravilima, ne može kao god da ništa i nije napisano.

Zato Englez pita: "Izvinite, kako se čita vaše ime?" I ti mu kažeš /srđan/ ili mu kažeš /ećrem/, i on onda klimne glavom i onda ume da pročita. Smiley Tako funkcionišu u praksi sva evropska latinička imena kada se nađu na inojezičkom latiničkom području — pa nema razloga zašto ne bi tako funkcionisala i naša. Nemamo, dakle, razloga da se sad petljamo sa nekim alternativnim transliteracijama i transkripcijama i da izmišljamo nove neke komplikovanije načine da zapisujemo naša imena. Nemamo razloga, kada već imamo jednostavnije rešenje, jelda? Wink
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #83 у: 00.10 ч. 07.03.2010. »

Јасно ти је ваљда да ће многи од тих не-сасвим-латиничних пасоша много пре проћи кроз границу него твој, исписан чистом практичном српском латиницом.

Što misliš da ću pre proći granicu ako mi u pasošu piše Dorde a ne Đorđe, Snezana a ne Snežana, Milosh a ne Miloš? Reci mi barem jedan racionalan razlog, ako uopšte možeš da nađeš neki.

Ja do sada nikada nisam imala problema (evo deseta godina teče), iako mi u pasošu stoji ime ispisano srpskom ćirilicom, a ovdašnja lična karta ošišanom ćirilicom. O, da, mogla sam ja i da insistiram na sh ch i sl. ali mi se činilo nepotrebnim komplikovanjem, tako da sam svoje ime ovde jednostavno, ošišala. Dakle, definitivno se moja imena u pasošu i rezidencionoj karti niti pišu, niti čitaju isto, međutim, svaki granični radnik je toliko normalan da shvati ZAŠTO je moje ime u rezidencionoj karti napisano nešto drugačije nego u mom pasošu. Dakle, APSOLUTNO nema potrebe nakaraditi svoje ime kojekakvim priučenim nazovi transkripcijama (koje bi bile po svim pravilima apsolutno izmišljene i sasvim lične i koje bi svako radio kau našem, niti u pravopisu drugih jezika) na boga pitaj koji jezik (jer na koji jezik mi to navodno transkribujemo svoje ime, kad npr. glas Š se na nemačkom piše sch, na engleskom sh, na francuskom ch, a u španskom uopšte ne postoji?) e da bi navodno strancima olakšali čitanje, kad se u stvari samo radi o otvorenoj netrpeljivosti ka svemu što nije sto postotno srpsko.

A to da se ne radi o zahtevu da dokumenta budu izdavana na ćirilici nije istina. Radašin i Darko sve vreme kukaju kako im država Srbija uskraćuje pravo da odaberu kojim pismom će im biti ispisan pasoš, lična karta, vozačka dozvola itd, itd... Pročitaj CELU temu, pa onda kritikuj. Wink
« Задњи пут промењено: 00.17 ч. 07.03.2010. од Бруни » Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #84 у: 08.27 ч. 07.03.2010. »

Цитат
Техничко решење које би подржало конвенцију коју ја желим (и Грујић, и Синадиновић) треба да изгледа овако. Распита се код колега Бугара (као најближих) кога уговорити за увођење потребног система за пасоше. Мало карикирам, тек техничко решење већ постоји и тривијално је.

Чаславе, правило је да се у земљама, тј. језицима који користе латиничко писмо не врши пресловљавање (што би рекли наши стари транслитерација) појмова из абецедног састава једне латинице у абецедни састав друге, већ да се имена пишу у оригиналу. Тако је George Washington свуда G.W., и у САД, и у Немачкој, и у Хрватској, баци поглед на хрватске новине, видећеш да се сва страна (латиничка) имена пишу у оргиналу.
Тако се наравно ради и са именима у пасошу, Мађару Јожеф Сечењију ће у мађарском пасошу писати Jozsef Szecsenyi, и неће бити пресловљавања.

Ако је Ј.С. припадник мађарске националне мањине у Србији, у пасошу ће му писати Jožef Sečenji (без пресловљавања), али ако затражи да му име буде уписано у оргиналу, Jozsef Szecsenyi, МУП је према члану 26 Закона о путним исправама дужан да му то омогући.

Бугарин Петар Стојанов (ако је припадник бугарске мањине у Србији) такође има право да му име у српском пасошу буде записано у бугарском оригиналу (Петър Стоянов), али ће му поред оригинала стајати латинички преслов, Petar Stojanov, jер међународни ICAO стандард намеће обавезу да се, уколико се име и презиме одштампају било којим другим писмом, иза тога одштампа латинички преслов.

Дакле, у нелатиничким земљама се имена у пасошу пишу у оригиналу, а иза тога се пише преслов, према ICAO стандарду.

Да бисмо ми уопште овде могли да дискутујемо на који начин уписати име у пасош, ми морамо најпре да рашчистимо да ли смо ми латиничка земља или не.
Закон о путним исправама (конкретно члан 26.) предвидео је упис имена онако како се то ради у земљама у којима се језик земље пише латиничким писмом, што је потпуно супротно члану 10. Устава Републике Србије.
Зато г-дин Љубомир Грујић и подноси захтев за оцену уставности Закона о путним исправама. Тај закон наравно и не води рачуна о једнакости грађана, јер је мени као Србину који користи ћириличко писмо онемогућен унос података на свом писму, а нпр. припаднику бугарске или русинске националне мањине се то омогућава.

Коришћење свог писма, уз преслов, је по мени велика предност у времену у којем енглески  постаје глобални језик.
Пресловљавањем према правописним правилима енглеског језика омогућили бисмо да наша имена (и уопште појмови од међународног интереса) највећи број људи било где у свету изговори што приближније ономе како их ми изговарамо, а не да се већ иза Соче имена деформишу у Деџан, Груџик итд...

Али, као што рекох, најпре морамо да се сами са собом разјаснимо, да ли је Србија земља у којој се за српски језик користи ћириличко или латиничко писмо....
« Задњи пут промењено: 08.31 ч. 07.03.2010. од Радашин » Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #85 у: 10.00 ч. 07.03.2010. »

Цитат
Ja do sada nikada nisam imala problema (evo deseta godina teče), iako mi u pasošu stoji ime ispisano srpskom ćirilicom, a ovdašnja lična karta ošišanom ćirilicom. O, da, mogla sam ja i da insistiram na sh ch i sl. ali mi se činilo nepotrebnim komplikovanjem, tako da sam svoje ime ovde jednostavno, ošišala.

Бруни, уколико дуже време живиш у иностранству и имаш слово ђ у имену, итекако можеш имати пролема:

http://www.naslovi.net/2009-05-29/blic/problemi-u-inostranstvu-zbog-slova-dj-u-pasosima/1174213

Извод из текста:
Ćerka koja je živela u Velikoj Britaniji udala se za Italijana i zadržala prezime Đorđević, ali sa ‘’d” i “j’’. Žive u Francuskoj. Sin i snaja takođe u dokumentima imaju slovo ‘’d” i “j”. Oni su na osnovu toga dobijali i sva ostala dokumenta u inostranstvu. U pirotskoj Policijskoj upravi mi je rečeno da će njih dvoje uz pasoš, gde će biti ovo slovo ‘’đ”, dobiti i potvrdu da je u prethodnom pasošu bilo napisano kao ‘’d” i “j’’. Rekao sam im da je to neozbiljno, jer niko u svetu neće uz pasoš sa više sigurnosnih zaštita da gleda i dodatni papir “tumač” - kaže Đorđević, mašinski inženjer i dugogodišnji generalni direktor “Tigra”.

Уз најновији биометријски чипован заштићен немогућ за фалсификовање пасош (опрема за израду плаћена милионе евра) предлог је да се носи папирче А4 формата са све печатом и потписом овлашћеног лица, на коме су неке дилеме растумачене...



Толико озбиљности у овој држави....
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #86 у: 10.09 ч. 07.03.2010. »

Radašin, ja sam govorila o ljudima van Srbije... Opšte je poznato da ti se u zemlji Srbiji mogu desiti stvari koje ti se ni u snu ne bi desile na drugom mestu, jer ljudi na drugim mestima uglavnom samo rade svoj posao, a u Srbiji uglavnom gledaju kako da se iživljavaju samo zato što imaju neku vlast. Dokaz za to je i način na koji je "organizovano" vađenje novih pasoša i ličnih karata. U svakoj drugoj iole normalnoj zemlji ti bi sastanak sa policijom mogao da zakažeš preko telefona ili interneta putem mejla. Ne, samo u Srbiji ti moraš doći u 5 ujutro da džedžiš ispred stanice milicije nekoliko sati, samo da bi zakazao, iako u principu nikad ne znaš da li ćeš ti biti  upravo onaj kome će reći: e, popunili smo kvotu za danas, dođi sutra. Meni je takvo postupanje sa narodom nečuveno, bezobrazno, nepotrebno demonstriranje sile samo zato što mi se može, potpuno nepoštovanje dostojanstva običnog građanina, nasilnički i ponižavajuće, što ti se sigurno ne bi desilo ni u jednoj drugoj iole normalnoj zemlji. E, sve dok je Srbija nenormalna i dok u njoj vlada kaubojski zakon jačeg siledžije, dešavaće se i takve stvari. 
Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #87 у: 10.26 ч. 07.03.2010. »

Чек мало, па и ја говорим о људима који живе ван Србије, а који су извадили нове црвене пасоше и закомпликовали себи живот...
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #88 у: 10.35 ч. 07.03.2010. »

Чек мало, па и ја говорим о људима који живе ван Србије, а који су извадили нове црвене пасоше и закомпликовали себи живот...
A gde su ga zakomplikovali, tj. gde su imali problema? U Srbiji, naravno, ne u drugim zemljama...

Nemam đ u imenu, ali znam ovdeljude koji ga imaju, i nemaju nikakav problem, barem što se ovdašnjih vlasti tiče...
Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #89 у: 10.46 ч. 07.03.2010. »

Цитат
A gde su ga zakomplikovali, tj. gde su imali problema? U Srbiji, naravno, ne u drugim zemljama...

Nemam đ u imenu, ali znam ovdeljude koji ga imaju, i nemaju nikakav problem, barem što se ovdašnjih vlasti tiče...

Боже, па наравно да причамо о проблемима Србије и српског језика, не о проблемима Шпаније...
А проблем са ђ постоји, поставио сам линк...
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 ... 4 5 [6] 7 8 ... 15
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!