Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
17.41 ч. 04.03.2021. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Гласање
Питање: Да ли подржавате идеје Љ. Т. Грујића?
Да - 2 (25%)
Да, уз извесне корекције - 0 (0%)
Не - 2 (25%)
Борим се против његових идеја - 4 (50%)
Немам став - 0 (0%)
Укупно гласова: 7

Странице: 1 ... 5 6 [7] 8 9 ... 15
  Штампај  
Аутор Тема: Све језичке иницијативе Љубомира ГРУЈИЋА  (Прочитано 90754 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #90 у: 10.59 ч. 07.03.2010. »

Цитат
A gde su ga zakomplikovali, tj. gde su imali problema? U Srbiji, naravno, ne u drugim zemljama...

Nemam đ u imenu, ali znam ovdeljude koji ga imaju, i nemaju nikakav problem, barem što se ovdašnjih vlasti tiče...

Боже, па наравно да причамо о проблемима Србије и српског језика, не о проблемима Шпаније...
А проблем са ђ постоји, поставио сам линк...

OK. Ja onda nisam razumela celu poentu priče. Mislila sam da se radi o mogućim problemima koje bi eventualno neko imao na tuđim granicama. Mada, moram priznati, ni na našoj granici nikad nisam imala nikakvih problema, jer sam redovno morala da pokazujem svoju rezidencijalnu kartu pri izlasku iz Srbije, pošto mi u pasošu nikad nije stajala viza. Lično mislim da se ovde radi samo o iživljavanju iskompleksiranih pojedinaca koji su došli do malo vlasti i da to u suštini ne bi trebalo da bude tako, štaviše, takvo ponašanje bi trebalo da bude kažnjivo, jer se radi o očiglednoj zloupotrebi vlasti.

EDIT:Tek mi sad ništa nije jasno. Ako se radi o problemima u Srbiji, čemu onda inisistiranje na "transliteraciji" srpskih imena na englesku latinicu, pored žive nam naše latinice? Pa tek onda imena ne bi bila ista u pasošu i u npr. ličnoj karti...

I još nešto: taj problem sa dj je nastao usled opšte nepismenosti, po svoj prilici. Slovo dj ne postoji, stoga ne znam kako je uopšte i počelo da se piše, ko je bio prvi koji je počeo tako da piše itd...
« Задњи пут промењено: 11.09 ч. 07.03.2010. од Бруни » Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #91 у: 11.29 ч. 07.03.2010. »

Кад су они јунаци из овог чланка отишли у Француску или где већ, они су из бојазни попунили обрасце са д и ј уместо са ђ. И кад су у Србији добили сасвим валидан одговор да се свугде у свету која год слова постојала у националном латиничком писму остављају у оригиналу јер их скенер препознаје, као и да је једино ђ у складу са нашим правописом, они су онда запели да кукају по новинама, а проблема им у иностранству нико није правио, нити би им правио. Беду су сами себи навукли на врат, а беспотребно. Ако хоће, нека прихвате ту потврду од МУП-а да је д и ј написано као ђ, ако неће, нек иду у Свазиленд па нек тамо изваде пасоше са дј. Roll Eyes
Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #92 у: 11.41 ч. 07.03.2010. »

Цитат
Кад су они јунаци из овог чланка отишли у Француску или где већ, они су из бојазни попунили обрасце са д и ј уместо са ђ...

Прочитај пажљивије:

- Supruga i ja smo uspeli u martu ove godine da dobijemo biometrijske pasoše sa latiničnim slovima “d” i “j’’, kao i u starim našim pasošima izdatim u vreme SRJ, ali kada sam kasnije hteo da predam dokumente i za pasoše ćerke i sina, u Policijskoj upravi u Pirotu su mi rekli da je iz Beograda stiglo uputstvo da u dokumentima moje dece mora da bude napisano slovo “đ” - kaže za “Blic” Milovan Đorđević.

У плавим пасошима је писано дј, а у новим ђ, ништа они нису радили на своју руку, већ по упутствима службеника ове несрећне земље.

Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #93 у: 11.42 ч. 07.03.2010. »

Цитирано: Мирослав
Кад су они јунаци из овог чланка отишли у Француску или где већ, они су из бојазни попунили обрасце са [d] и [j] уместо са [đ]. [...]

Не бре, него су пасоши били издавани по систему ђ/đ → dj, и онда су тамошњи чиновници, наравно, то тако и бележили. Сад кад се пасоши издају нормално, ђ → đ, тамошњи чиновници ће то бележити као d, и ту је фрка. Ко је крив? Она наша бирократија која је некада стављала ђ/đ → dj.
Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #94 у: 11.57 ч. 07.03.2010. »

Цитат
Сад кад се пасоши издају нормално, ђ → đ, тамошњи чиновници ће то бележити као d, и ту је фрка. Ко је крив? Она наша бирократија која је некада стављала ђ/đ → dj.

Видећемо шта ће Уставни суд рећи, да ли је нормално да се у земљи у којој су у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо подаци у пасошу штампају као у земљама у којима се користи латиница.
« Задњи пут промењено: 12.05 ч. 07.03.2010. од Радашин » Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #95 у: 12.13 ч. 07.03.2010. »

Под „нормалним“ мислим према томе како се тренутно ради и радило се са свим осталим словима. Нема никаквог смисла да буде ž, ć, č, š, али dj.
« Задњи пут промењено: 12.18 ч. 07.03.2010. од Часлав Илић » Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #96 у: 12.20 ч. 07.03.2010. »

Цитат
Под „нормалним“ мислим према томе како се тренутно ради и радило се са свим осталим словима. Ни по каквом резону нема смисла да буде ž, ć, č, š, али dj.

Аха, добро, искрено речено, није било никаквог резона да у плавим пасошима стоји dj, можда је то било тако јер су се подаци уписивали према подацима из матичних књига, па је неко имао дј, а неко ђ.

У сваком случају, још једна од предности уписа података ћириличким писмом је та што оваквих проблема не би било, а пресловљавање би могло да се уради на неколико начина.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #97 у: 12.22 ч. 07.03.2010. »

Али, као што рекох, најпре морамо да се сами са собом разјаснимо, да ли је Србија земља у којој се за српски језик користи ћириличко или латиничко писмо....

A zašto prenebregavaš treću opciju, da je Srbija zemlja u kojoj se koriste i ćiriličko, i latiničko pismo?

Ako vam je već stalo do pasoša u kome će biti i ćiriličkog originala i transliteracije na latinicu, onda ne vidim šta fali mogućnosti tipa Ђорђе Божовић / Đorđe Božović. Onda imaš kako i ćirilički i latinički original, tako i original i međunarodnu transliteraciju imena. Dvije muhe jednim udarcom.

Ćerka koja je živela u Velikoj Britaniji udala se za Italijana i zadržala prezime Đorđević, ali sa ‘’d” i “j’’.

Ja i dalje insistiram na tome da nikakvih problema ne bi bilo da je zaista zadržala prezime Đorđević. Slovo Đ se piše samo tako, ne postoji svojevoljna alternativa „ali sa d i j“. Bojim se da sam u ovome slučaju apsolutno na strani službenika MUP-a (iznenađujuće, ali izgleda da je i to moguće Smiley).

У плавим пасошима је писано дј, а у новим ђ, ништа они нису радили на своју руку, већ по упутствима службеника ове несрећне земље.

To nije tačno. Kao što sam već pominjao, ja još uvek imam plavi pasoš SRJ, a igrom slučaja imam i u imenu slovo Đ, pa mogu da posvedočim da to nije istina. Sasvim uredno mi u pasošu piše Božović i Đorđe, ni sa jednom dijakritikom manjka.

Сад кад се пасоши издају нормално, ђ → đ, тамошњи чиновници ће то бележити као d, и ту је фрка.

Meni to i dalje nije jasno. Otkuda ideja nekom činovniku da sme pogrešno da zapiše ime?

Tu je problem, po svemu sudeći, ljudski faktor. I to raznolik: lenjost činovnika da zabeleži pravo slovo (meni i dalje nepojmljiva), neodgovornost našeg čoveka da ispravi tamošnjeg činovnika (neodgovornost prema sebi koja je takođe nepojmljiva), i neodgovornost našeg čoveka da i sâm u inostranostvu zapisuje i izgovara svoje ime kako treba, čime zapravo sam sebi pravi problem sa izgovorom i pisanjem njegova imena (prvi koji "šišaju" dijakritike, verujem, upravo su naši ljudi, kao ovi Đorđevići, pa tek onda to za njima čini i inostrana administracija).

I biće da je ovo poslednje presudno. Wink
Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #98 у: 12.41 ч. 07.03.2010. »

Цитат
A zašto prenebregavaš treću opciju, da je Srbija zemlja u kojoj se koriste i ćiriličko, i latiničko pismo?

Већ смо о томе причали, прихватићу ту опцију када, тј. ако буде званична, ти ми још увек ниси показао ни да у Уставу ни у важећем правопису стоји да се у Србији и српском језику користе два писма.
Мени позивање на коришћење на улицама или по нету не значи ништа, јер по тој логици ми имамо три писма, ћирилицу, гајевицу и ћелаву гајевицу која је врло популарна.

Цитат
Ako vam je već stalo do pasoša u kome će biti i ćiriličkog originala i transliteracije na latinicu, onda ne vidim šta fali mogućnosti tipa Ђорђе Божовић / Đorđe Božović. Onda imaš i ćirilički i latinički original, te i original i međunarodnu transliteraciju imena.

Као што сам рекао, најпре треба разјаснити да ли је Србија земља у којој је у службеној употреби ћириличко писмо, или латиничко.
Ако је ово прво (како уосталом и Устав прописује), онда је Đorđe Božović једно од могућих пресловљавања, онда бисмо могли да причамо на тему да ли је то и најбоље решење, каква су решења код пресловљавања других који користе ћириличко писмо, и имају више искуства итд... У сваком случају, то би била исто тако интересантна дискусија...

Цитат
To nije tačno. Kao što sam već pominjao, ja još uvek imam plavi pasoš SRJ, a igrom slučaja imam i u imenu slovo Đ, pa mogu da posvedočim da to nije istina. Sasvim uredno mi u pasošu piše Božović i Đorđe, ni sa jednom dijakritikom manjka.
Могуће је да се у матичним књигама до неког датума ђ уписивало као дј, а од неког као ђ. Овај Ђорђевић је старији човек, па је вероватно био уписан са дј у књизи (и изводу из књиге рођених), а ти си млађи, па имаш ђ. Нисам сигуран, само претпостављам.

Цитат
Meni to i dalje nije jasno. Otkuda ideja nekom činovniku da sme pogrešno da zapiše ime?

Tu je problem, po svemu sudeći, ljudski faktor. I to raznolik: lenjost činovnika da zabeleži pravo slovo (meni i dalje nepojmljiva), neodgovornost našeg čoveka da ispravi tamošnjeg činovnika (neodgovornost prema sebi koja je takođe nepojmljiva), i neodgovornost našeg čoveka da i sâm u inostranostvu zapisuje i izgovara svoje ime kako treba, čime zapravo sam sebi pravi problem sa izgovorom i pisanjem njegova imena (prvi koji "šišaju" dijakritike, verujem, upravo su naši ljudi, kao ovi Đorđevići, pa tek onda to za njima čini i inostrana administracija).

I biće da je ovo poslednje presudno. 
Како очекивати одговорност од било кога, ако се у овој земљи на сваком кораку некажњено крше закони, пише се како ко хоће, ја сам био врло озбиљан у тврдњи да имамо чак 3 писма, није ћелава гајевица присутна само на нету, ономад сам добио банкарску књижицу и картицу са својим именом на ошишаној гајевици, али се нисам бунио, кад већ није српском ћирилицом, нека га ђаво носи...
Хотелске рачуне по Србији добијам по правилу на ћелавој гајевици, рецепционерки је тешко да се кликом пребаци на ћирилицу (а остављам нову личну карту на којој име пише ћирилицом), и нико у фирми (када их правдам) то ни не примећује..


« Задњи пут промењено: 13.34 ч. 07.03.2010. од Радашин » Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #99 у: 12.44 ч. 07.03.2010. »

Tu je problem, po svemu sudeći, ljudski faktor. I to raznolik: lenjost činovnika da zabeleži pravo slovo (meni i dalje nepojmljiva), neodgovornost našeg čoveka da ispravi tamošnjeg činovnika (neodgovornost prema sebi koja je takođe nepojmljiva), i neodgovornost našeg čoveka da i sâm u inostranostvu zapisuje i izgovara svoje ime kako treba, čime zapravo sam sebi pravi problem sa izgovorom i pisanjem njegova imena (prvi koji "šišaju" dijakritike, verujem, upravo su naši ljudi, kao ovi Đorđevići, pa tek onda to za njima čini i inostrana administracija).

I biće da je ovo poslednje presudno. Wink

Пошто живим у иностранству, потврдићу ти — тачно је. Само је једна колегиница инстистирала да добије исправу са презименом Нешић а не Несиц и добила ју је, као и ја да се моје презиме не ускрати за дијактрике, сви су остали равнодушно прихватили да им се имена и презимена запишу без истих. Но, изгледа да је код појединих упалило моје предавање да тиме прво не поштују себе, па су сада и у неформалној интернетској комуникацији почели да користе сва наша слова, а и записују своје име како доликује, на моје изненађење. Овде нико не прави проблем ни што се потписујем ћирилицом, јер то виде као знак идентификације, не труде се да прочитају. Тако да — проблема и техничких препрека нема, већ је увек пресудан људски фактор.
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #100 у: 12.51 ч. 07.03.2010. »

... ономад сам добио банкарску књижицу и картицу са својим именом на ошишаној гајевици, али се нисам бунио, кад већ није српском ћирилицом, нека га ђаво носи...

Да, < mod: uklonjen uvredljivi deo poruke > из Рајфајзен банке, Сосијете женерал банке и банке Интезе имају обичај да издају документа и потврде на ошишаној латиници. Такве сам папире враћао уз захтев да ми се адреса становања и остали лични подаци доставе са свим словима, иначе ћу угасити рачун, што је и уродило плодом (тако и знам које банке нису издавале). Проблем је код нас што су сви већ навикли да буду годинама вучени за нос и понижавани од државе и администрације, па им се ово не чини као велики проблем, или једноставно не желе да се упусте у његово решавање.
« Задњи пут промењено: 13.13 ч. 07.03.2010. од Pedja » Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #101 у: 12.59 ч. 07.03.2010. »

Цитат
Да, мајмуни из Рајфајзен банке, Сосијете женерал банке и банке Интезе имају обичај да издају документа и потврде на ошишаној латиници. Такве сам папире враћао уз захтев да ми се адреса становања и остали лични подаци доставе са свим словима, иначе ћу угасити рачун, што је и уродило плодом.

Знам, један мој пријатељ је на своје инсистирање добио од банке све папире на ћирилици...
Они ће свакако изаћи у сурет клијенту, али се питање мора решити на много вишем нивоу, а не расправом сваки пут кад уђеш у банку или где већ, мора се решити на начин како је решено свуда у свету.

Ако смо ушли у стање са неформализованим и неозакоњеним двоазбучјем (са објашњењима типа "то је тако", "ко ће ми забрани", "то је наша реалност", итд.), зашто се сада бунимо и захтевамо поштовање неког реда и поретка када то стање оде корак даље, ка троазбучју. И са којим се правом и којим аргументима бунимо, када присуство гајевице оправдавамо "нашом реалношћу"? Зар и ћелава гајевица није онда наша реалност?


« Задњи пут промењено: 13.02 ч. 07.03.2010. од Радашин » Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #102 у: 13.10 ч. 07.03.2010. »

... ономад сам добио банкарску књижицу и картицу са својим именом на ошишаној гајевици, али се нисам бунио, кад већ није српском ћирилицом, нека га ђаво носи...

Да, мајмуни из Рајфајзен банке, Сосијете женерал банке и банке Интезе имају обичај да издају документа и потврде на ошишаној латиници. Такве сам папире враћао уз захтев да ми се адреса становања и остали лични подаци доставе са свим словима, иначе ћу угасити рачун, што је и уродило плодом (тако и знам које банке нису издавале). Проблем је код нас што су сви већ навикли да буду годинама вучени за нос и понижавани од државе и администрације, па им се ово не чини као велики проблем, или једноставно не желе да се упусте у његово решавање.

Слажем се са Мирославом да је највећи проблем у томе што смо се ми тако ладно помирили са ошишаном латиницом. И овде смо о томе причали: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1014.0
Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #103 у: 16.00 ч. 07.03.2010. »

Цитирано: Ђорђе Божовић
Meni to i dalje nije jasno. Otkuda ideja nekom činovniku da sme pogrešno da zapiše ime?

Хоћеш рећи, откуд му идеја да сме да спроведе фризерску транскрипцију? (Извини што опет инсистирам на мање далекосежном, прецизнијем изразу :) Очигледно је да сме, јер се тако редовно чини. Зато два друга питања: 1) зашто чиновник фризира, кад је наизглед логичније да то не чини (шта ће му главобоља ако се неко побуни) и 2) зашто нико не забрањује фризирање (закон државе, пропис службе). Не знам, али могу да нагађам.

Колико слова латинице има, у техничком смислу, дискретних знакова који се могу унети у рачунар? Избројао сам их на брзину око 300 (само комплетни глифови, не слова која се морају комбиновати са дијакритиком). То значи да би чиновник свако специјално слово имена (изван 26 основних) морао да нађе у овом прегледу слова где сам и ја сад бројао, и кликне да се унесе у рачунар. Ово би одузимало много времена и остављало простора за грешке — много је брже и робусније свести и ş и ș на s, него добро пазити на такве разлике. Дакле, „лењост“.

Зашто у службама није забрањено фризирање латиничких слова? Зашто се не инсистира да чиновници унесу тачно она слова којим је име записано? То би било врло просто изгурати — по џепу за сваку притужбу о испуштеном дијакритику. Ево зашто се то не прописује: зато што је практично готово беспотребно, када се упореди са успорењем у баратању са именима до којег би довело. Име је службама потребно само колико да, уз друге основне податке, написмено заведу особу довољно једнозначно. Све преко тога је сувишност. Дакле, „лењост“.

Само, „лењост“ има и друго име — практичност. Није практично записивати имена пуном изворном латиницом у држави чија је изворна латиница друкчија. Фризерска транскрипција је притом изванредно робусна, врло су мали изгледи да два различита чиновника различито ошишају посебно до основног латиничног слова. Зато, у недостатку техничког решења какво сам описао (ограничена ВИ, ментално сучеље), нема изгледа да се на овом фронту ишта промени.

Цитат
Sa ustanovljenom transliteracijom, ti dobijaš autentičan izgovor, ne približan. To je i njen smisao, čuvanje izvorne grafije, kako je i običaj u latiničkim jezicima, i čuvanje izvornog izgovora. [...] Ali šta ćemo sa "Srđanom" — kako Englez da pročita "srđ"? [...]

Ко добија аутентичан изговор? По овоме, ти изгледа мислиш на онога који зна дати језик, као матерњи или научени, и идеш линијом „или аутентично или свеједно“.

Немам ништа против става „или аутентично или свеједно“, као твог личног укуса. Међутим, Енглез ће свако име прочитати некако, и да сам ја Срђан, радије бих оно што ће да испадне од Srdyan (претпоставка: /sɜrdyɑn/) него Srđan (претпоставка: /sɜrdɑn/). Из оваквог мог укуса произлази значајна практична разлика: за оно што би испадало од Srdyan не бих исправљао саговорнике, док за оно од Srđan већ не бих истрпео.

Даље, у светлу анализе „лењости“ односно практичности одозго, аутентичност се губи чак и за познаваоце језика. Дошао сам у ситуацију да одмах знам изворно име колеге из Бугарске Zhelev-а, али да је за колегиницу из Србије Zbogar-ову неко морао да ме исправи да није Збогар него Жбогар (нисам чуо то презиме раније, ето, крив сам). Конвенција која доводи до овако парадоксалних резултата у пракси, изнад је мог прага толеранције.

Цитат
Zato Englez pita: "Izvinite, kako se čita vaše ime?" I ti mu kažeš /srđan/ ili mu kažeš /ećrem/, i on onda klimne glavom i onda ume da pročita.

Још једна идеализација која се практично не остварује, чим се измакне из круга најближих пријатеља и колега. За многе на послу сам и даље ~Казлаф, после скоро три године. Колико у четвртак, један колега Немац, с дужим од просечног стажа на институту, рече ~Бозик за колегу Божића, са још дужим стажом — само у другом одељењу (макар не рече ~Боцик :)

Да закључим:

Цитат
Dejan ne gubi ništa time što će biti "Deyan", ali nema razloga da on to radi i da smišlja neku novu transliteraciju. [...] i da izmišljamo nove neke komplikovanije načine da zapisujemo naša imena. Nemamo razloga, kada već imamo jednostavnije rešenje, jelda? ;)

Одлично што Дејан ништа не губи тиме што ће бити Deyan, добро је да је тако. Да, решење треба да је једноставно, али не једноставније — треба да оствари жељени циљ. Синадиновић је желео да не буде ~Дежан/~Деџан и -ик (или је можда и он прерушени латиницомрзац?) и зато је прескочио ту пречку „нове и компликоване“ транскрипције (= погледао су му радили преци, или колеге Петровграђани), и пресекао.

Зато, за нас који тако поступимо, од своје воље, ја бих волео просто да се омогући формализација тога у оним документима из којих се наша имена шире у иностранству. Немам никаквих претензија на општост и наметање, па чак ни популарисање, „нових и компликованих“ начина транскрипције свим суграђанима.

Цитат
[...] već vekovima u Evropi važi praksa da imena iz jezika koji imaju latinicu, ne menjaju ništa kada prelaze na drugo latiničko jezičko područje, pošto je latinica svima zajedničko pismo. [...]

Надам се да си приметио да ја нигде и никад нисам порицао нашу латиничку традицију, али зато очекујем да ни ти не поричеш нашу ћириличку. Да нам је већ вековима језик чисто латинички, цела ова тема не би ни постојала, и нико се не би узбуђивао на писмени фризерај и говорна одступања. То би била наша једина традиција. Али није, и зато постоји ова тема, и зато постоје људи као Грујић и Синадиновић (осећам да би ме и један и други вербално упуцали што их повезујем везником ‘и’).
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #104 у: 18.08 ч. 07.03.2010. »

A zamisli sve to pre četrdeset godina — jedino što smo imali bile su pisaće mašine. To je svega manje-više 26 slova osnovne abecede na njima.

Ljudi su onda kuckali približna slova onima koja nisu imali, naravno, jer drugo nisu ni mogli, ali znaš li šta su onda radili, kada izvuku hartiju iz mašine? — uredno su prelazili olovkom preko teksta i ručno ispravljali ono što se nije moglo otkucati.

Mislim da to što pominješ nije praktičnost, mislim da je to samo lenjost, i to posebna vrsta lenjosti — to je kulturološka lenjost. Mislim da se mentalitet ljudi promenio, zasigurno pod uticajem globalizacije, pa sada nikome i nije više toliko važno da tekst bude ispravan da bi i rukom ispravljali ono što se otkucati nije moglo, nego je engleska abeceda zaista postala međunarodno pismo, svačije i svima dovoljno. Mislim da je globalizacijski mentalitet sada takav da se, u ovome 21. veku, posebnosti u odnosu na osnovnu abecedu i kulturološki zameću, da se više ne smatraju bitnima. Mislim da sada ljudi prosto razmišljaju drugojačije nego pre četrdeset godina, i da je danas na snazi jedna nova kultura.

Verujem da je takav globalni trend, i da tu mi malo šta možemo učiniti osim da mu se priključimo. U tom svjetlu, ne znam šta bih ti više rekao o našoj ustaljenoj transliteraciji. Ona je bila sasvim funkcionalna i bez mane u svetu u kome ljudi sa svih meridijana nisu mogli ime "Đorđe" zapisivati i kao "Dorde", jer su samo jednim pogledom na "Đ" i na "D" bez daljnjeg uočavali da ta dva nisu isto, i u kome Englezi nisu mogli nikako pročitati "R" između dva suglasnika, ni kao /ɝ/ za što im je morao biti potreban makar jedan vokal između, dakle zaista nikako, a nisu se ni trudili jer su uvek pitali strance za igovor njihovih imena.

No sada, kada su ljudi drukčiji, i kada Amerikanci i Englezi veruju da sve što gođ igde piše — piše na engleskom; siguran sam da i jezik mora biti drukčiji. Danas su "Đ" i "D" izvesno jedno isto slovo — to je četvrto slovo međunarodne abecede 21. veka, one dvadesetšestoslovne. Crtice i kvačice nisu više u modi. Wink Davno smo prestali da se zaljubljujemo u češki zbog njegovih egzotičnih dijakritika.

(Mislim da je to definitivan znak da se 20. vek zaista završio. Vreme mode različitosti, nasleđa šezdesetih, Novog vala i vinil ploča je definitivno prošlo. U 21. veku u modi je jednoobraznost, jedan engleski, jedan superkompjuter, jedna svetska mreža, jedno globalno selo.)

Pri tome, ne mislim da je to loše. (Ne mislim ni da je dobro, doduše, ali i ne želim davati svoju ocenu.) Samo rezonujem kako je vreme izvesno drugojačije, i kako se pogled na jezik zasigurno izmenio. Stoga se, u ovome kontekstu, slažem s tobom — novo vreme je postavilo nov izazov i našoj latinici i našoj ćirilici. Mislim da će se jezičke prakse svakako izmeniti u odnosu na ove naše iz 20. veka, a među njima zasigurno i sistem transliteracije. Kako će, međutim, transliteracija nakon svega zaista izgledati, i šta će od svega toga biti formalizovano, to ja još uvek ne mogu da ti kažem.

Mogu samo da vam poručim da se, dok vreme ne bude konačno reklo svoje, ne zalećete previše sa individualnim pokušajima transkripcije na engleski ili isprobavanjima novih metoda transliteracije. Mislim da možda prerano istrčavate pred rudu, i sa premalo iskustva u ovim stvarima.

Bože, pod hitno nam treba novi Belić... Sad
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 ... 5 6 [7] 8 9 ... 15
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!