Које године су то Срби (и који Срби) одлучили да им латиница буде равноправно писмо? И шта значи то равноправно писмо?
Срби, као нација, држава, интелигенција...? Ако мислиш на неки општи народни сабор Срба свих и од свуда на којем је свака породица делегирала свог представника, тако нечег није било. И на какву равноправност мислиш? Равноправност по функцији, употреби...? И међу којим Србима? Православним, католичким, онима под Турцима, онима у Аустрији, онима под Млецима, онима у Србији, Војводини...?
Ако мислиш на Србе као народ у тоталу, латиница се употребљава столећима. Ако мислиш на православне Србе, латинично писмо је од свих меродавних личности признато као постојеће писмо српског језика, од Рајића који наводи како православни Славјани (У Историји Срба, Хрвата и Бугара) користе славјански језик и славјанска слова светих отаца наших, а у међусобној комуникацији и световним стварима користе илирски (који дефинише као „прост дијалект српски“), док Славјани римскога закона илирски користе и у богослужењу, а не служе се славјанским словима, него римским. Без икаквих вредносних квалификација типа „наше“, „туђе“, „наметнуто“ итд. Хладан опис како се за писање истог језика користе славјанска и римска слова. И Вук Караџић у првом издању Српског рјечника штампа колону Serb. lat. у којој наводи латинична слова. Тако да, ето, ако циљаш на православне Србе који говоре о латиници као о равноправном писму српског језика, имаш двојицу јаких аутора са краја 18. и почетка 19. века (док неко не помене старије) којима са српске стране нико није противречио.
Ако мислиш на заједницу Србије (краљевине јужно од Саве и Дунава) и Војводине (српског војводства у Аустрији), латиницу као равноправно писмо у државној употреби на тој територији, са обавезним учењем у школама, уводи православна српска власт након стварања Краљевине СХС.
Од ближе и даље историје, ниједан битан аутор са подручја српске културе и језика није оспоравао да је и латиница једно од писама српског језика. Откако је латиница у употреби и на тлу државе Србије, и од стварања Краљевине СХС, преко Југославије, ФДЈ/ФНРЈ/СФРЈ, СРЈ, СЦГ па сада до Србије, ниједна битна личност из науке и политике, укључујући и политичке странке изразито националистичког профила, није негирала латиницу на овакав начин. Оваквог приступа нема у српској јавности до најновијег периода и има га једино међу мало познатим и неутицајним појединцима чији глас не допире даље од чланка или два у дневној штампи или пропагирања својих ставова на блоговима и форумима.
Ако то није довољно објашњење, већ се тражи црно на бело да је српски народ као такав (!) неким формалним декретом дао своје позитивно мишљење о латиничном писму, његовом положају у српском језику и његовом односу према ћирилици, тако нечег нема нити ће икада бити. Тражити тако нешто је исто као што и Радашин тражи да у Српском правопису експлицитно српски пише да је српска латиница српско писмо српског језика, са великим српским почетним словом на почетку те реченице, српским запетама у њој (никако зарезима) и српском тачком на крају, а не тачком исписаном на гајевици. Тако нешто ме подсећа на ратне анегдоте из Републике Српске, када се народ спрдао са преименовањем свега живог на „Српско ово“ и „Српско оно“, па почео из спрдње и шале да за птице и дивље животиње које би видели говори „српски врабац“, „српски вук“ и „српска лисица“.
Мене занима сада, да ли Срби имају право да бирају писмо које ће да читају? Ако буду имали онда ће то захтевати додатне трошкове, место да се тај вишак пара преусмери на гладне.
Колико се ја разумем у правну логику, ако је дозвољено писање на оба писма, за читаоца је обавезујуће читање оригиналног записа на оном писму које је писац одабрао.
И знам, сада ћемо се вратити на Устав и оно што пише у Уставу и на то да је твоје тумачење Устава једино правилно, да ту нису задужени ни правници ни Уставни суд, а ко се не слаже са твојом интерпретацијом Устава, да га тај крши. Али океј, нека буде чак и тачно да је Устав по том питању недвосмислен и да се он масовно крши, ја га сигурно нећу самоиницијативно строго поштовати само зато што ме на то приморавају Дарко Бабић и Радашин текстовима на форуму и нико више, а док је држави и институцијама задуженим за поштовање Устава све то време апсолутно свеједно.
Узгред, да ли је иједна од странака које су донеле Устав, ДС, ДСС, СРС, СНС, Г17+, СПС, НС и остале, небитно да ли су на власти или у опозицији, јавно говорила о овом страшном кршењу Устава и да је њиме одређено да је ћирилица једино писмо у држави, или такво тумачење имају само независни појединци?
Гласање
