Од момента стандардизације савремене латинице коју називаш „гајевицом“ она је једно од писама српског језика и њоме се служе и Срби (показано и неоповргнуто).
Латиничких састава је много, гајевица је један од латиничких (абецедних) састава.
Од момента стандардизације, гајевица је писмо намењено Хрватима, све до стварања заједничке државе и језика, ниједна српска институција није прихватила коришћење Гајевог латиничког састава.
Гајевица је једно од два писма српскохрватског језика, то кажу све формулације заједничког језика, и последња формулација српског правописа.
Нико још званично није био толики лажов да црно на бели напише да је гајевица писмо српског језика, осим у недавно усвојеном статуту Војводине, чији се члан који говори у употреби латиничког писма српског језика налази на Устваном суду.
Срби се служе гајевицом, али Срби се служе и ћелавом гајевицом, то није никакав аргумент.
У време док је била мало заступљена, али је свеједно постојала, није имала своју опозицију и битне струје у српској култури које би је негирале и на исти начин одбацивале као што то чините ти и Радашин (чекају се примери, ако постоје), док јесте постојао јасан став људи из српске културе који је нису оспоравали (показано и неоповргнуто).
Гајева латиница је ушла међу Србе преко пропалог пројекта заједничке државе и језика, језик више није заједнички, или можда јесте, можда и даље имамо три дијалекта и три наречја?
Срби нису били противници заједничке културе и језика, али немају разлога ни да буду поклоници...
На територији на којој није била традиционална (Србија + Војводина + континентална Црна Гора) уводи се вољом и пристанком житеља тих области, од простог народа до академаца (показано и неоповргнуто).
Датум када је Србија формализовала Вуков правопис се зна, 12.03.1868., који је то датум када је уведена гајевица, и којим актом?
На тој територији, од времена њене дозволе до данас, постала је доминантно писмо које је немогуће оспорити и укинути ни на који други начин осим радикалним политичким мерама и укидањем постојећих навика (око овога смо се сложили).
Нико нема намеру да буде радикалан, није латиница ушла овде преко ноћи, већ је улазила смишљено, плански и деценијама, почев од учења у школама као друго писмо, па до укидања ћириличких писаћих машина. Тако ће плански и смишљено и да буде потиснута, наравно када држава почне да поштује паре и вољу пореских обвезника, исказану правним актима земље.
У спровођењу тог политичког циља (укидање латинице) дозвољена су сва средства и свесно лагање се ту не сме посматрати као непоштено, јер оно служи вишем циљу (око овога се НИКАКО не слажемо).
Оптужени на суду, за разлику од сведока, има и законом потврђено право да лаже, и да за то не трпи санкције, а на органима државе је да у таквим, законом дозвољеним околностима ураде свој посао држећи се строго тих истих закона.
Молим лепо, зашто држава не поштује своје законе и отвара могућност грађанину да то искористи?
Овде се ради најпре о непоштењу и изигравању закона од стране оних који стоје иза њих (а то је држава) и који су задужени да их спроводе, говорити о поштењу појединца у таквим случајевима је врхунско лицемерје.
Дарко, то би било лагање. Голо, очигледно, безобразно лагање. Не знам који би еуфемизам употребио да опишеш једну такву лаж, али она јесте и остаје лаж, а ако би тако нешто тврдио и стварно, а не само хипотетички, не би био ништа више него обичан лажов. Лажов је углавном увреда, али ја стварно не знам коју другу реч употребити за опис човека који свесно лаже, признаје чак и другима да лаже у моменту када неће сносити последице лагања и који свесну лаж схвата за сасвим легитиман доказ своје невиности (у случају да је оптужен) и своје исправности (у случају да се бави пропагирањем политичких ставова). За тако нешто нема еуфемизма, ту се ради о лажову и лажљивцу, нема ту других израза.
Наравно, гајевицу сви знамо, учили смо је у школи. Али, знам ја одлично и енглески језик, не само гајевицу, данас нема школе у Србији у којој се не учи енглески језик.
Значи ли то да државни органи могу да ми се обраћају и на енглеском језику?