Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2 Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  god
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
03.08 ч. 12.11.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 [3]  Све
  Штампај  
Аутор Тема: god  (Прочитано 24712 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #30 у: 00.20 ч. 09.02.2010. »

Још мало о Году.

Именица "година" је у ствари присвојни придев именице Год (Бог, светац) и означавао је период (или периоду) владавине неког Года (Бога, свеца). Исто као што бисмо рекли Перина, Томина, Љубина...
А "период владавине" је у ствари период од "ступања на снагу", односно рођења Года (Бога) па до његове "смрти". Он се одмах сутрадан поново "рађа", па имамо новог, младог Года (Годића, Божића). Ово се најбоље види код слављења Божића где имамо Бадњи дан тј "испраћај" или "сахрану" старог Года (Бога) и сутрадан "дочек" и "рођење" новог, младог Года (Божића). То се може видети и по неким другим празницима, али нећу о томе.

Ако сте читали имало старије текстове могли сте видети да се за годину каже "лето господње". Нпр. неки догађај се збио тог и тог лета господњег. Из овога је јасно да неки временски период (лето, а данас година) припада Богу, да је то лето Божије односно господње. На исти начин период који припада Году, је Годин период, а ако је женског рода, као што је у данашње време година, онда је то Година.

За "Лето Господње" бисмо данас рекли "Година Божија", међутим "Година Божија" не може заменити "Лето Господње" и логички је немогућа јер имамо придев на придев. Плеоназам ли је, шта ли је...?   
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 820



« Одговор #31 у: 01.47 ч. 09.02.2010. »

Пошто је год очигледно везано за дан зимског солстиција, да ли ти је пало на памет да оно не означава субјекат (Бога, Сунце, шта већ), него радњу, његов ход?

Мени је то сумњиво јер не знам да ли је игде ход повезан са годом и не знам да ли има замене г и х у оба смера (из г у х има, стслов. бог је на чешком бух). Повезано је са германским речима за бога и добро. И код нас има ово друго значење, нпр. угодити, угодан.

Догодити, догађати, догађај; одгодити, одгађати; угодити, угађати, угодно; погодити, погађати, погодак; нагодити, нагађати, нагодба; згода, згодно, згодитак; пригодно... Годити, гађати.

Мислим да год стоји у вези са главним догађајем, централном светковином у славу бога, а не са именом бога и да год није бог него да је у питању догађај, повратак Сунца и светковина поводом његовог повратка. Одатле је од года до года година, одатле је децембар годник.

Не мислим да је година присвојни придев у односу на Года као личност, већ да је -ина овде суфикс у значењу збирности и трајања, као у немаштина, летина, месечина, помрчина, белина. Год је именица мушког рода и да је у питању присвојни придев, имали бисмо годовина, попут очевина или царевина.
« Задњи пут промењено: 01.49 ч. 09.02.2010. од Belopoljanski » Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #32 у: 22.46 ч. 09.02.2010. »

Цитат
Мени је то сумњиво јер не знам да ли је игде ход повезан са годом и не знам да ли има замене г и х у оба смера (из г у х има, стслов. бог је на чешком бух). Повезано је са германским речима за бога и добро. И код нас има ово друго значење, нпр. угодити, угодан.

Догодити, догађати, догађај; одгодити, одгађати; угодити, угађати, угодно; погодити, погађати, погодак; нагодити, нагађати, нагодба; згода, згодно, згодитак; пригодно... Годити, гађати.


Ја не знам да ли се год и ход могу довести у неку везу, осим у смислу трајања, ако се под год мисли на годину. И година и ход имају неко трајање. Ако под год мислимо на божанство, онда би опет период његове владавине могли довести у везу са ход, јер и овде имамо неко трајање и једног и другог.
Не бих смео ништа да тврдим, једноставно не знам, али ја бих овоме год и ход додао и род. Род се може и те како (итекако???) довести у везу са Год, ако год има значење Бог.




Цитат
Пошто је год очигледно везано за дан зимског солстиција, да ли ти је пало на памет да оно не означава субјекат (Бога, Сунце, шта већ), него радњу, његов ход?


Мислим да год стоји у вези са главним догађајем, централном светковином у славу бога, а не са именом бога и да год није бог него да је у питању догађај, повратак Сунца и светковина поводом његовог повратка. Одатле је од года до года година, одатле је децембар годник.


Да се год и година везују конкретну за неког бога, односно субјекат, покушаћу да објасним на примеру немачке речи jahr тј година. У прошлости територија на којој се данас говори немачки језик била је насељена у великој мери словенским живљем. О томе сведоче бројни топоними, а и граничи се са огромном територијом насељеном словенским становништвом. Ово говорим због тога да би могли узети у обзир могућност да је "словенски" језик, или тачније језик неког словенског народа, могао имати утицај на немачки. Осим тога историјски је позната чињеница да су словенски народи насељавали територију од Балтика до Медитерана, па је могућност утицаја словенских језика на немачки више него извесна. Имамо и Лужичке Србе у сред Немачке.

У словенској митологији постоји бог Јарило. У различитим деловима словенских народа налазимо га под различитим именима, као што су: Јарило, Јаровит, Јаре, Јаруна, Јурај, Јуре, Ђорђе, Геровит, Рујевит итд. Могло би се набројати још доста имена под којима налазимо ово божанство.
Реч од које је његово име садржи у себи корен јар, у значењу година, или неки други временски период. Нпр. лето. Од овог корена је и немачка реч jahr, тј. година. Овим сам хтио показати да се година или год налази у директној вези са неким божанством, субјектом, у овом случају са Јарилом.
Ево неколико цитата са википедије на неколико језика где се види да јар, поред тога што је и корен за име Јарило, значи година.




http://en.wikipedia .org/wiki/Jarilo

The only historic source that mentions this deity is a 12th century biography of proselytizing German bishop Otto of Bamberg, who, during his expeditions to convert the pagan tribes of Wendish and Polabian Slavs, encountered festivals in honor of the war-god Gerovit in cities of Wolgast and Havelberg. Gerovit is most likely a German corruption of original Slavic name Jarovit.

The slavic root jar or yar means spring or summer.

He was a fairly typical life-death-rebirth deity, believed to be (re)born and killed every year. His mythical life cycle followed the yearly life of various wheat plants, from seeding through vegetation to harvest.




http://ru.wikipedia .org/wiki/Ярило

Слово восходит к праславянскому корню *jarъ родственному авест. уārə «год», готск. jēr «год» и т. д.[1]





http://mk.wikipedia .org/wiki/Јарило

Словенскиот корен јар значи пролет или лето.


Знам да википедиа и није баш поуздана али ми је овде било најлакше да брзо нађем ове цитате.
Немој да те збуни ово да јар значи лето, а не година. И код нас се до скоро за годину говорило лето господње.
И није ми била намера да узурпирам немачки језик; ово ми је само послужило као згодан пример за тврдњу да је Год или Година у директној вези са неким конкретним божанством, субјектом или личношћу(?).


Линкове копирајте директно у браузер. Овако на клик, не раде
« Задњи пут промењено: 23.17 ч. 09.02.2010. од Вук » Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 820



« Одговор #33 у: 23.45 ч. 09.02.2010. »

Када сам поменуо ход, мислио сам на ход Сунца, јер година означава управо време једног Сунчевог хода, од југа ка северу до дана летњег солстиција, па назад ка југу до дана зимског солстиција и светковина повратка Сунца. Мислим да сам брзоплето повезао год и ход, али су ми упечатљиве западнословенске речи ходина за час, називи годник и ходовник за месец децембар и називи исход и заход за исток и запад. К, Г и Х су сродни по месту творбе и у западнословенским језицима имамо прелазак старословенског г у х, на пример код Чеха Бух (Бог) и у сличним примерима. Опет, то је прелазак г у х, док би за везу речи год и ход био прелазак х у г, за који не знам да ли је могућ.

Ово за јар је интересантно, то нисам знао. За реч „лето“ у значењу година сам био убеђен да је у вези са византијским календаром који се код Срба, Бугара и Руса употребљавао неколико векова, код Срба и Бугара дуже од хиљаду година, све до 18. века. По њему је наредна година почињала крајем лета, 1. септембра. Мислио сам да је одатле реч „лето“ за годину, јер је „ново лето“ значило управо то – ново лето. Међутим, кад сам видео да она постоји и код Западних Словена који нису били под утицајем тог календара, нисам више сигуран.

Везе Германа и Словена су засигурно постојале, реч го̑д је сигурно заједничког порекла. Занимљиво је да је у њиховим језицима реч тог корена дала значење бога, али не знам да ли јој се такво значење може дати и код Словена. Наша реч за бога је изведена из значења за изобиље и у директној је вези са сличним речима у санскрту и авестанском (ако се тако правилно каже). Савремене сродне речи су богат и убог.

Пре неколико година, слушао сам излагање једног лика који је рекао да су Германи настали од Словена, то јест од једног пораженог словенског племена коме су победници као казну свима одсекли језике. Тако су од тог мумлања словенских речи и онога како су те речи чули њихови здрави потомци, настали германски језици.  Cheesy

Надам се да због ове шаљиве упадице и нагађања тема неће завршити у оном неозбиљном делу форума.  Smiley
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.137


« Одговор #34 у: 21.01 ч. 07.12.2010. »

Procitah Vukove replike i zaista su zanimljive.
Takodje, Belopoljanski moze biti u pravu, jer 'god, godina', 'hod, hodina' moze imati veze sa znacenjem i sunca (pa i vremena koje mu treba da se iznova rodi - 'Nova godina') i boga: naime, sunce jeste bilo slovensko bozansto odnosno atribut onoga boga koji je odredjeno slovensko pleme stovalo. Jarilo, Jarevit, Rujevit daju vec imenom naznake svoje 'suncovisosti'.
A kada se ki(h)ne (ogroman broj ljudi ima refleks da kine kada pogleda direktno u malo jace sunce), kaze se u narodu da si 'pozdravio sunce/boga'.
« Задњи пут промењено: 00.51 ч. 08.12.2010. од VladKrvoglad » Сачувана
Тагови: god bog godina Jarilo 
Странице: 1 2 [3]  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!