Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
05.55 ч. 29.03.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Лопта?  (Прочитано 7782 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
ZvezdarkaVracaric
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 61



« у: 20.51 ч. 18.03.2010. »

Опет слична прича: да ли је и ово из мађарског, због њиховог labda, или је смер обратан?

Испашћу досадна с овим мађарским, али, шта ћу, кад ми се баш све ово накупило годинама, а нисам никад добила одговор.

Сачувана

С врха брда свака стаза води низбрдо
Duja
Гост
« Одговор #1 у: 21.54 ч. 18.03.2010. »

Nije. Praslovenskog je porekla, a verovatno su je pozajmili Mađari. I u češkom je "lopta".

Hrvatski jezični priručnik na http://hjp.srce.hr daje (između ostalog) osnovne etimologije reči, pa ćeš na slična pitanja tamo brže naći odgovor.

Inače, broj hungarizama u srpskohrvatskom je relativno mali, možda 50-100 reči. To je prilično iznenađujuće s obzirom na hiljade turcizama i germanizama... Može li neko da objasni tako veliku nesrazmeru?
« Задњи пут промењено: 22.02 ч. 18.03.2010. од Duja » Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #2 у: 21.55 ч. 18.03.2010. »

Mađarsko labda je posuđena slovenska reč (praslovensko *lоръtа). Lopta je, po Fasmeru, srodna s ruskim glagolom хлопать (klopati, klepati, lupiti; eng. clap, slap; nem. klopfen). Moje mišljenje je, da se ta reč može povezati i s latinskim globus.


Takođe, Fasmer tu reč poredi s Litvanskim lapas 'list' (up. eng. leaf, češ. lupen), što je, verovatno, isto što i srpska oljupina... i u mogućoj je vezi s glagolom ljubiti, lepiti (ljuska verovatno dolazi od ranije forme *ljubhka)
« Задњи пут промењено: 22.11 ч. 18.03.2010. од ArsLonga » Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 820



« Одговор #3 у: 22.07 ч. 18.03.2010. »

Inače, broj hungarizama u srpskohrvatskom je relativno mali, možda 50-100 reči. To je prilično iznenađujuće s obzirom na hiljade turcizama i germanizama... Može li neko da objasni tako veliku nesrazmeru?

Несразмера у уделу прото-Мађара у некадашњој Угарској наспрам удела потомака Словена, Авара и других? Такође и у новијој историји несразмера у мађарском културном утицају на Србе наспрам немачког и турског утицаја, због тога што су над српскохрватским просторима турски и немачки језик имали и политичку власт. На крајњем западу и италијански.
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #4 у: 22.25 ч. 18.03.2010. »

Цитат
Lopta je, po Fasmeru, srodna s ruskim glagolom хлопать (klopati, klepati, lupiti; eng. clap, slap; nem. klopfen).

Zapravo, preciznije, Fasmer veruje da su reči hlapta i hlopta, koje se sreću u nekim slovenskim dijalektima, nastale "pod uticaje" glagola hlopatь. Mislim da je on tu "obrnuo" stvari, jer kada uporedimo srpski oklop i glagol oklapati, vidimo da je lopta prvobitno bila hlopta
Сачувана
Duja
Гост
« Одговор #5 у: 10.50 ч. 19.03.2010. »

Такође и у новијој историји несразмера у мађарском културном утицају на Србе наспрам немачког и турског утицаја, због тога што су над српскохрватским просторима турски и немачки језик имали и политичку власт. На крајњем западу и италијански.

Pa tu nesrazmeru baš i ne vidim. Veliki deo plemstva i bogataša za vreme Austro-Ugarske bili su Mađari, a mađarizacija je bila naročito intenzivna od 19. veka naovamo, a nešto ne verujem da su Austrijanci bili toliko dominantan faktor u odnosu na Mađare ni za vreme Habsburške monarhije. Na prostorima Vojvodine i Slavonije mađarski je bio lingva franka, a mnogi Mađari su ovde i živeli. Za tako intenzivan kulturni uticaj, malo nam se reči od njih zadržalo.

S druge strane, što se tiče Otomanskog carstva, ne znam koliko je rođenih Turaka zaista živelo na našim prostorima, i koliko je ljudi zaista govorilo Turski za vreme njihove vladavine. Moj je neki utisak da su islamizirani Sloveni zapravo činili najveći udeo otomanske administracije ovde. Jeste da je turski bio "zvanični jezik" Carstva, sa pripadajućim uticajem na trgovinu i administraciju, ali mi se čini da je ostavio mnogo dublju jezičku zaostavštinu u balkanskim jezicima u odnosu na to koji broj ljudi ga je [dobro] govorio.

Možda se varam, ne poznajem taj aspekt istorije dobro, to su moji dosta površni utisci. Voleo bih da mi neko to objasni... :-)
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #6 у: 10.57 ч. 19.03.2010. »

Možda zato što je mađarski prilično nerazumljiv za nas Srbe? Ili se to plemstvo obično nije mešalo sa srpskom rajom koja je govorila srpski?
Сачувана
d@do
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 184


« Одговор #7 у: 11.09 ч. 19.03.2010. »

Hlopta se pominje i u bosanskom jeziku:
http://books.google.com/books?id=3ZvDJQHaUZkC&pg=PA145&lpg=PA145&dq=hlopta+halilovic&source=bl&ots=J0hwTIGMfL&sig=iiNXheDTBxas_RjbhIy4vjWDVC4&hl=en&ei=SUyjS66qFIPG_ga2zaDrCQ&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CAgQ6AEwAA#v=onepage&q=hlopta%20halilovic&f=false
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #8 у: 17.46 ч. 19.03.2010. »

Hlopta se pominje i u bosanskom jeziku:
hlopta

Zanimljivo je da Grinberg tu kaže da glas h u reči hlopta (u tzv. bosanskom) nije etimološke prirode. Ipak, na osnovu toga što se takav oblik pojavljuje u nekim slovenskim dijalektima, moglo bi se konstatovati da je tu inicijal h nekada postojao (afereza).
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 820



« Одговор #9 у: 18.16 ч. 19.03.2010. »

Pa tu nesrazmeru baš i ne vidim. Veliki deo plemstva i bogataša za vreme Austro-Ugarske bili su Mađari, a mađarizacija je bila naročito intenzivna od 19. veka naovamo, a nešto ne verujem da su Austrijanci bili toliko dominantan faktor u odnosu na Mađare ni za vreme Habsburške monarhije. Na prostorima Vojvodine i Slavonije mađarski je bio lingva franka, a mnogi Mađari su ovde i živeli. Za tako intenzivan kulturni uticaj, malo nam se reči od njih zadržalo.

Е, ту је грешка. Управо на подручју Војводине и Славоније (уствари, ограђујем се од оцена о Славонији кад боље размислим) мађарски језик никако није био лингва франка, а мађаризација је била кратког даха јер је спровођена тек негде од 1912. (горе-доле), а престала је крајем Првог светског рата. Током турског периода, мађарског становништва овде није ни било (оно је колонизовано након немачког, тек у 18. и 19. веку), а и у пред-турском времену и времену Деспотовине, ове области је држало српско племство, а не мађарско. Мада у тим ранијим временима ни не можемо говорити о неким јаким културним и језичким утицајима као последици туђе власти, због природе државног уређења.

Једини јачи утицај мађарског језика би могао постојати да је мађарско становништво било много бројније, нпр. исте или сличне бројности као српско (и уопште словенско), али оно то није било. Бар не на целокупној територији Војводине, никада у историји.

Допуна: Једина мађаризација која се дешавала у 19. веку је било смишљање оригиналних мађарских имена за већ постојећа села и градове (на пример, тек тад је осмишљен превод имена Нови Сад на Уј-видек), подизање нових села од стране мађарских колониста и мађаризација бачких Буњеваца, јер они, за разлику од Срба, нису имали културну аутономију нити неки вид јаче политичке организације, а фактор различите вере као отпор асимилацији (у оно време кључан) није ни постојао. А и та асимилација није била организована и форсирана, већ је била спонтана.

S druge strane, što se tiče Otomanskog carstva, ne znam koliko je rođenih Turaka zaista živelo na našim prostorima, i koliko je ljudi zaista govorilo Turski za vreme njihove vladavine. Moj je neki utisak da su islamizirani Sloveni zapravo činili najveći udeo otomanske administracije ovde. Jeste da je turski bio "zvanični jezik" Carstva, sa pripadajućim uticajem na trgovinu i administraciju, ali mi se čini da je ostavio mnogo dublju jezičku zaostavštinu u balkanskim jezicima u odnosu na to koji broj ljudi ga je [dobro] govorio.

Možda se varam, ne poznajem taj aspekt istorije dobro, to su moji dosta površni utisci. Voleo bih da mi neko to objasni... :-)

Нисам ни мислио на етничке Турке, већ на администрацију и службени језик државе, а и на трговачке и еснафске путеве.  Рецимо, сигурно није народу било прописано од стране власти да прозор зове пенџер, кожара ћурчијом или завијени купус сармом, већ је то усвајано на сличан начин као што су и немачке речи усвајане на пољу занатства (моја спекулација). Ионако добар део тих турцизама не представљају туркијске речи, већ речи за опште појмове које су пореклом и из персијског или арапског језика.

Свега тога што се тиче Мађара није било. Статус језика државне управе и језика заната, науке и трговине, мађарски језик никада на територији Србије није имао, док немачки и турски јесу.
« Задњи пут промењено: 18.21 ч. 19.03.2010. од Belopoljanski » Сачувана
Duja
Гост
« Одговор #10 у: 21.33 ч. 19.03.2010. »

Da, to ima smisla. Hvala.
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 820



« Одговор #11 у: 21.53 ч. 19.03.2010. »

а и у пред-турском времену и времену Деспотовине, ове области је држало српско племство, а не мађарско.

Пардон, овде треба да пише „у пред-турском времену, времену Деспотовине“ јер сам мислио на време Деспотовине, а не на целокупну историју пре доласка Турака.
Сачувана
RBRS
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 44


« Одговор #12 у: 10.28 ч. 20.03.2010. »

Је ли истина да се раније говорило ногомет и код нас,па онда од половине прошлог вијека фудбал?
Сачувана
ZvezdarkaVracaric
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 61



« Одговор #13 у: 21.15 ч. 20.03.2010. »

Је ли истина да се раније говорило ногомет и код нас,па онда од половине прошлог вијека фудбал?
Баш "листам" старе "Политике", из двадесетих и тридесетих 20. века,  и тамо пише "футбал".  Smiley
Сачувана

С врха брда свака стаза води низбрдо
Тагови:
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!