Pa tu nesrazmeru baš i ne vidim. Veliki deo plemstva i bogataša za vreme Austro-Ugarske bili su Mađari, a mađarizacija je bila naročito intenzivna od 19. veka naovamo, a nešto ne verujem da su Austrijanci bili toliko dominantan faktor u odnosu na Mađare ni za vreme Habsburške monarhije. Na prostorima Vojvodine i Slavonije mađarski je bio lingva franka, a mnogi Mađari su ovde i živeli. Za tako intenzivan kulturni uticaj, malo nam se reči od njih zadržalo.
Е, ту је грешка. Управо на подручју Војводине и Славоније (уствари, ограђујем се од оцена о Славонији кад боље размислим) мађарски језик никако није био лингва франка, а мађаризација је била кратког даха јер је спровођена тек негде од 1912. (горе-доле), а престала је крајем Првог светског рата. Током турског периода, мађарског становништва овде није ни било (оно је колонизовано након немачког, тек у 18. и 19. веку), а и у пред-турском времену и времену Деспотовине, ове области је држало српско племство, а не мађарско. Мада у тим ранијим временима ни не можемо говорити о неким јаким културним и језичким утицајима као последици туђе власти, због природе државног уређења.
Једини јачи утицај мађарског језика би могао постојати да је мађарско становништво било много бројније, нпр. исте или сличне бројности као српско (и уопште словенско), али оно то није било. Бар не на целокупној територији Војводине, никада у историји.
Допуна: Једина мађаризација која се дешавала у 19. веку је било смишљање оригиналних мађарских имена за већ постојећа села и градове (на пример, тек тад је осмишљен превод имена Нови Сад на Уј-видек), подизање нових села од стране мађарских колониста и мађаризација бачких Буњеваца, јер они, за разлику од Срба, нису имали културну аутономију нити неки вид јаче политичке организације, а фактор различите вере као отпор асимилацији (у оно време кључан) није ни постојао. А и та асимилација није била организована и форсирана, већ је била спонтана.
S druge strane, što se tiče Otomanskog carstva, ne znam koliko je rođenih Turaka zaista živelo na našim prostorima, i koliko je ljudi zaista govorilo Turski za vreme njihove vladavine. Moj je neki utisak da su islamizirani Sloveni zapravo činili najveći udeo otomanske administracije ovde. Jeste da je turski bio "zvanični jezik" Carstva, sa pripadajućim uticajem na trgovinu i administraciju, ali mi se čini da je ostavio mnogo dublju jezičku zaostavštinu u balkanskim jezicima u odnosu na to koji broj ljudi ga je [dobro] govorio.
Možda se varam, ne poznajem taj aspekt istorije dobro, to su moji dosta površni utisci. Voleo bih da mi neko to objasni... :-)
Нисам ни мислио на етничке Турке, већ на администрацију и службени језик државе, а и на трговачке и еснафске путеве. Рецимо, сигурно није народу било прописано од стране власти да прозор зове пенџер, кожара ћурчијом или завијени купус сармом, већ је то усвајано на сличан начин као што су и немачке речи усвајане на пољу занатства (моја спекулација). Ионако добар део тих турцизама не представљају туркијске речи, већ речи за опште појмове које су пореклом и из персијског или арапског језика.
Свега тога што се тиче Мађара није било. Статус језика државне управе и језика заната, науке и трговине, мађарски језик никада на територији Србије није имао, док немачки и турски јесу.