У старим издањима свачега често стоје и "претстављање", "уствари", "ћелица" (уместо ћелиј(иц)а), "хемиски(х)" и томе слично.
О поузданости баба као извора нећемо (немам ништа против баба, али мора се признати да нису баш увек поуздан извор информација кад је правопис у питању).
Стоји, зато што се тако писало према неким старијим правописима. (Што показује колико је правопис, у ствари једна
договорна и променљива ствар
).
Нама данас чудно и погрешно делује, и јесте, као такво прописано, све то: "отсек", "хемиски", "претседник", "не стваран"...
Али тада, у време, на пример, објављивања књига "Народне просвете", 30-их година 20. века, то је био управо Правописом нормирани начин писања.
Што се тиче
поузданости баба, слажем се, поготово кад бабе нису лингвисти.
Слажем се и конкретно за своју бабу, јер, без обзира што је свирала НА клавиру, она ипак није била ни високо, нити стручно образована. Али је говорила тако, "свирам У клавир", јер се, напросто, тада тако говорило, то више показује архаичност конструкције.
Но, за разлику од бабе, мој деда је био баш
стручњак за ову област, штавише, између осталих књига, превео је управо и ову "Ђавољи еликсири" коју поменух, и говорио баш тако, да је правилно "свирати на" и "свирати у", али да само "свирати... "неки инструмент - није правилно.
Зато се и мени толико уврежило то "свирати НА", па ми и дан данас ова варијанта "свирати..." без предлога делује као нешто неправилно.
И сада, док опет читам ту књигу, присећам се и многих дединих свакодневних прича и опаски у вези с језиком које сам годинама слушала, и стално то поредим с данашњим стањем и нормама прописаниму Правопису.
(Уосталом, то радим и иначе, кад год сам у тој теми).
