Belopoljanski
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
 |
« у: 20.34 ч. 21.03.2010. » |
|
Знам да се о овоме причало успут на неколико тема, али не видим да има засебне. Извињавам се ако има. Да ли се енглеске скраћенице, чије је често помињање у ћириличном тексту неопходно, наводе у латиничном оригиналу или према транскрипцији изговора (нпр. Еф-Би-Ај)? Конкретно, „CRM“ и ћирилични текст који се том темом бави (менаџмент односа са потрошачима). Читавим концептом се у усменој форми барата као „Си-Ар-Емом“ (неки говоре и „Ц.Р.М.“!), а литература је по правилу латинична и само наводи CRM. Ако пишем ћирилични текст, да ли се препоручује да скраћеницу пишем у курзиву или је на неки други начин истакнем, или то није неопходно? 
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
 |
« Одговор #1 у: 21.00 ч. 21.03.2010. » |
|
Koliko ja znam, samo se Bi-Bi-Si i Si-En-En pišu ovako kako se izgovaraju, FBI bi valjda trebalo da ostane FBI (ćirilicom, naravno). Ne znam kako to ide sa nekim manje poznatim skraćenicama (konkretno ja nisam čula za taj CRM). Tačke se sigurno ne stavljaju, jer se radi o akronimima (valjda, mrzi me da sad proveravam u P). Ako grešim, neko će me već ispraviti... 
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
 |
« Одговор #2 у: 22.06 ч. 21.03.2010. » |
|
Има Ен-Би-Си у Клајновим „Неодумицама“, не знам одакле ми то за „Еф-Би-Ај“, занемарите онда то...  CRM је релативно нов појам и у последње време се интензивно користи у вези са маркетингом и менаџментом, нарочито Интернет-маркетингом, и на већини европских језика га тако наводе, као CRM, не преводе га. (Неки га код нас читају као Ц Р М, слово по слово, зато сам ставио оне тачке, да не испадне да се чита „црм“ као спојена реч.) Ја бих писао CRM, CRM-а, CRM-у итд. па ме занима да ли је то правилно решење.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
 |
« Одговор #3 у: 22.26 ч. 21.03.2010. » |
|
Хм, ако га већ људи читају као ЦРМ, можда би се могао узети као пример ВМА (који се чита као ве-ме-а, иако то није назив тих слова), па да се онда и у ћириличном тексту то ЦРМ може писати као ЦРМ, тј. ћирилицом. Баш и мене занима шта би било правилно, јер ја никад нисам сигурна са тим скраћеницама, осим за оне које могу проверити у литератури...
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
 |
« Одговор #4 у: 22.35 ч. 21.03.2010. » |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
 |
« Одговор #5 у: 00.25 ч. 22.03.2010. » |
|
Хм, ако га већ људи читају као ЦРМ, можда би се могао узети као пример ВМА (који се чита као ве-ме-а, иако то није назив тих слова), па да се онда и у ћириличном тексту то ЦРМ може писати као ЦРМ, тј. ћирилицом. Баш и мене занима шта би било правилно, јер ја никад нисам сигурна са тим скраћеницама, осим за оне које могу проверити у литератури...
Да већина чита ЦРМ („це-ер-ем“ или „ц-р-м“), било би лако и скраћеницу бих навео управо тако – ЦРМ. Међутим, већина га чита „си-ар-ем“. Сад сам гугловао и наишао сам на овај текст: http://www.bogdangavrilovic.com/radovi/crm.htmlУ овом краћем (ћириличном) чланку, CRM (латиницом) је написано 36 пута. Поменуто је барем два пута у сваком пасусу. Да је скраћеница која се помене једном или два пута, не бих имао дилема, међутим, ако ћу то помињати сваки час, некако ми латиницом делује... рогобатно.  Да је барем неко пробио лед и писао „ЦРМ“, опет бих знао шта да радим. Овако, једино помињање ЦРМ ћирилицом проналазим у текстовима који делују као да су аутомарски пресловљени, чим се у њима налазе и речи „Орацле“, „Цоунцил“ итд.
|
|
« Задњи пут промењено: 00.28 ч. 22.03.2010. од Belopoljanski »
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
 |
« Одговор #6 у: 10.40 ч. 22.03.2010. » |
|
Ne znam jedino da sacekamo nekog ko se bolje razume u te stvari... Joe? Bojane? Djole?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка: машинац
Поруке: 474
|
 |
« Одговор #7 у: 16.29 ч. 22.03.2010. » |
|
Да већина чита ЦРМ („це-ер-ем“ или „ц-р-м“), било би лако и скраћеницу бих навео управо тако – ЦРМ. Међутим, већина га чита „си-ар-ем“. Ни Правопис ни Прћић нешто не везују изговор и писање. Правопис каже да се и преношење латиницом и ћирилицом сматра нормалним поступцима, а да се овај трећи (Би-Би-Си) „изузетно допушта, где се створи такав обичај“. За изговор констатује да се неки акроними преносе по енглеским вредностима гласова и признаје то, али препоручује наше (ИПУ као /и-пе-у/). Прћић предлаже да се овакви акроними преносе верзално (ЦД, CD) или деверзално (цеде), а ако је верзално транскрибовано, онда уз „минималне измене где су неопходне [...] слова Q, W, X, Y, којих у српском језику нема (WBA > ВБА)“. За изговор предлаже да се лична имена читају по изворним гласовима (ФБИ као /еф-би-ај/), а опште именице по нашим (ГСМ као /ге-ес-ем/), допуштајући и већ устаљења одступања од овога (ДВД као /ди-ви-ди/). (Једино што осим W у В нико не помиње каква би то адаптација била за Q, X, Y.)
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VPF
члан
 
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Vladimir Filipović
Поруке: 194
|
 |
« Одговор #8 у: 22.44 ч. 22.03.2010. » |
|
Belopoljanski, ako svi čekaju da neko probije led sa ЦРМ, niko ga neće probiti.  Sudeći po ovome što Časlav prenese, izgleda da se i za CRM i za ЦРМ može naći dobro opravdanje. Dakle, šta ti izgleda zgodnije u tekstu.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
уредник форума
староседелац
   
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
 |
« Одговор #9 у: 19.04 ч. 23.03.2010. » |
|
 Дакле, или ЦРМ или CRM, у падежима с цртицом, наставци ћирилицом, ако је ћирилички текст ( ЦРМ-ом/CRM-ом).
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
 |
« Одговор #10 у: 23.07 ч. 23.03.2010. » |
|
Хвала пуно на одговорима, много ми је помогло. Остаје само да се определим за ЦРМ или CRM.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
gorstak-7
посетилац

Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Срђан Хрњак
Струка:
Поруке: 12
|
 |
« Одговор #11 у: 12.42 ч. 15.12.2013. » |
|
Да ли бисте могли да ми кажете из ког правописа је преузет овај одломак? Претпостављам да ћу се сусрести са онима који неће бити вољни да ми верују на реч, па ћу морати да их упутим на штампано издање да се сами увере. Хвала!  Дакле, или ЦРМ или CRM, у падежима с цртицом, наставци ћирилицом, ако је ћирилички текст ( ЦРМ-ом/CRM-ом).
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
s.z.
староседелац
  
Ван мреже
Организација: _
Име и презиме: s.z.
Струка: _
Поруке: 900
|
 |
« Одговор #12 у: 13.18 ч. 15.12.2013. » |
|
Није ми јасно зашто скоро нико не користи наставке којима се означава падеж у случајевима када скраћеница не би требала да буде у номинативу. 'Војне вежбе НАТО-а' је ваљда логично, али наши медији скоро никада не додају наставак, већ користе 'војне вежбе НАТО'. Кад су већ кренули, могли су наставити по том шаблону и написати 'војне вежбе НАТО у Пољка' - то није нимало већа грешка.
Изостављање наставка је једино оправдано ако се ради о тексту који је за читање, а скраћеницу планирате прочитати у пуном облику. Иначе, ради се о граматичкој грешци. Није толико ствар правописа, колико основне граматике.
Што се тиче скраћеница, апсолутно је неоправдана употреба страних облика у нашем језику, ван стручне литературе (мада ни ту није најпожељније). Сматрам да је нелогично, неморално и неправедно читаоце приморавати на познавање страних језика при читању текста наводно писаног на српском. Није логично ни давати повлашћен статус језицима који се пишу латиницом, а конкретно језицима Западне Европе. Зашто? Зашто се не дозвољава изворно писање кинеских, корејских, арапских речи? Мислим да сви знамо зашто, а то у доброј мери има везе са застарелошћу начина размишљања појединих одговорних стручњака, као и њиховој, ако смем рећи, примитивној концепцији света око нас.
Сврха језика је да буде медијум комуникације међу говорницима, а увођење страних облика умањује ниво разумљивости језика, па самим тим и вредност самог језика као медијума. Једноставно је запањујуће да говорници једног језика допуштају да им познавање неког страног језика, или писма (сматрали латиницу за наше писмо или не, 'W', 'Y', 'Ç' и длична слова су нам једнако страна), буде предуслов за комуникацију на сопственом језику. Па где то иде? Да ли говорници тих страних језика дају исти статус нашем језику и писму? Лично се надам да не дају, јер не желим да било чији језик буде рушен нашим језиком.
Једино решење је употреба ћириличних скраћеница (било пресловљених или преведених - не залажем се за вештачке преводе мање познатих скраћеница, али кад имамо 'САД', не треба нам 'USA' или 'УСА'), са оригиналном скраћеницом и пуним обликом мање познатих скраћеница у загради, при првом помену.
|
|
« Задњи пут промењено: 13.25 ч. 15.12.2013. од s.z. »
|
Сачувана
|
자세히 보아야 예쁘다 오래 보아야 사랑스럽다 너도 그렇다
|
|
|
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка: машинац
Поруке: 474
|
 |
« Одговор #13 у: 13.46 ч. 15.12.2013. » |
|
Тај горе исечак је из „Правописа српскога језика“ Матице српске (Пижурица, Пешикан, Јерковић) из 1993. (накнадна издања 1994, 2002). У последњој преради Правописа, из 2010. (накнадна издања 2011, 2013), текст је мало преформулисан, али каже исто. Једино што за наведени трећи начин не стоји више никакав коментар (тј. није више „изузетно“).
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
s.z.
староседелац
  
Ван мреже
Организација: _
Име и презиме: s.z.
Струка: _
Поруке: 900
|
 |
« Одговор #14 у: 14.20 ч. 15.12.2013. » |
|
Можда се нисам најбоље изјаснио, али забрињавају ме друштвене последице оваквих појава, ма колико употреба страних скраћеница у неким случајевима била оправдана. У најмању руку, за основне светске институције и појмове, који се подједнако тичу свих нас, није добро користити стране термине. Ваљда ћете се сви сложити да је скраћеница за 'Уједињене нације' на другачијем нивоу од скраћенице за назив општине у предграђу Лондона. Користити страни облик за ову прву је прихватити да нам неки страни језик буде посредник у помену институције која се тиче нас исто колико и говорнике тог страног језика - то није случај са локалном општином у предвиђу Лондона (што опет не значи да назив исте треба писати на енглеском).
|
|
« Задњи пут промењено: 14.23 ч. 15.12.2013. од s.z. »
|
Сачувана
|
자세히 보아야 예쁘다 오래 보아야 사랑스럽다 너도 그렇다
|
|
|
|