Наравно да су
пре и
после и прилози, али не у
пре/по подне.
Чуду не могу да се начудим што су у П60 акцентовали
пре.
Мада, није акценат у том речнику свагда сјајан. За акценте је, кажу, најбољи РСАНУ.
ОК. Први део твог коментара највероватније је у реду, но питам се зашто су онда акцентовали
пре, уколико претпоставимо да нису погрешили. Ја сам ишла системом "потез очајника"
. Будући да у одговор нисам била сигурна, нити сам нашла нешто о томе у литератури, определила сам се за радикалну претпоставку.
Други део наводи на размишљање. Увек треба имати у виду и могућност да су аутори погрешили, али будући да већина језички образованих људи зна да акценат не може бити и на проклитици и на речи испред које се проклитика налази, да се проклитика преноси само под одређеним условима... По мом мишљењу мала је вероватноћа да се у правопису направи тако кардинална грешка. Пре бих рекла да су се аутори определили за изузетност у овом случају. Мене је чињеница да сам видела акценат где му место није
и понукала да помислим како је можда у питању ипак прилог
пре у некој сулудој комбинацији. Радије сам помислила то, но да је у питању предлог са акцентом, јер ми је ово друго било невероватније.
Мораш признати да нико не акцентује
пре подне само на
подне. Знам да је "нико не говори" велика замка, али чини ми се да заиста
нико не изговара
пре подне без акцента на
пре. Мислим на писмене људе, веома писмене људе, доказане језичке стручњаке... Наведи ми пример једне особе за коју знаш да у овом случају не акцентује проклитику (ако је овде уопште у питању проклитика
). Може бити да су се аутори, суочени са том чињеницом, определили да убележе акценат? А још у корист томе да су се намерно определили за овакав акценат говори и податак да одмах иза стоји именица
преподне акцентована дугоузлазним акцентом на
о.
