Pedja
администратор
староседелац
   
Ван мреже
Пол: 
Организација: DataVoyage
Име и презиме: Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.960
|
 |
« Одговор #15 у: 12.16 ч. 08.04.2010. » |
|
U stvari su i kod njih mišljenja podeljena.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
 |
« Одговор #16 у: 12.21 ч. 08.04.2010. » |
|
Istina. http://dictionary.reference.com/browse/e-mail?r=75Mada, mozda je to u americkom. Webster ne pominje email. http://www.merriam-webster.com/dictionary/e-mailInteresantan link: E-mail or email http://www.netlingo.com/word/e-mail-or-email.phpWe advocate spelling "e-mail" with a hyphen since it is a term that describes "electronic" mail. There are many other Internet terms that have an "e" in front of them, such as e-commerce, e-journal, and e-cards, and these, too, are spelled with a hyphen since they represent the electronic form of something. Conversely, "etailing," "ecruiting," and "elancer" are plays on words, and while these things do use electronic media to accomplish their goals, the "e" does not specifically stand for "electronic." I jos jedan, koji ukljucuje i pisanje velikog slova E/e. http://www.future-perfect.co.uk/grammartips/grammar-tip-e-mail.asp
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 12.29 ч. 08.04.2010. од Бруни »
|
Сачувана
|
|
|
|
DM
члан
 
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 70
|
 |
« Одговор #17 у: 23.08 ч. 10.04.2010. » |
|
Ponašla sam nešto zanimljivo. Prćić u svojoj knjizi "Engleski u srpskom", a u poslednjem poglavlju koje nosi naziv "Da li je sve ovo samo borba s vetrenjačama?", kaže sledeće: "...šta reći kada se broj onih koji u pisanju i latiničnih i ćiriličkih tekstova ne koriste oblik E-MAIL i WEB sajt ili Web sajt, nego očekivane imejl i vebsajt, može izraziti u milipromilima...". (strana 262). Dakle, po Klajnu je i-mejl, po Prićiču imejl. Edit: Sad sam videla da je alcesta to već naisala na drugoj temi, a Bruni ostavila link. 
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 23.12 ч. 10.04.2010. од DM »
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
 |
« Одговор #18 у: 01.22 ч. 11.04.2010. » |
|
Додатно питање. Зашто вебсајт, а не веб сајт? Зар онда не би требало вепсајт? 
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
DM
члан
 
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 70
|
 |
« Одговор #19 у: 01.27 ч. 11.04.2010. » |
|
Možda zato što je novija tuđica u pitanju? Edit: Pronašla sam, bilo je reči o tome: 6. „U raznim novotvorinama i novijim tuđicama u opštoj leksici“, dodaje Pravopis, „ima i još primera u kojima izostaje jednačenje, ne samo na šavu složenica nego katkad i u rečima koje ne razaznajemo kao složene“, i daje primere: presbiro, nokdaun, dragstor, gangster, plebs i dr. http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=844.60
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 01.38 ч. 11.04.2010. од DM »
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
 |
« Одговор #20 у: 01.43 ч. 11.04.2010. » |
|
Нисам још чуо да неко веб сајт изговара као једну реч, вебсајт, већ искључиво одвојено. Као и веб програмирање или веб дизајн. До сада сам је писао као веб-сајт и веб сајт, ни за 100 година ми не би пало на памет да је пишем као „вебсајт“, зато ме интересује објашњење. Стварно ми се понекад чини да свој језик све мање познајем што га више упознајем.  Едит: Сетио сам се драгстора, гангстера и Мела Гибсона, него ми је било чудно да нешто што у говору разазнајем као две речи видим написано састављено. На пример, ова три примера која сам навео изговарамо дракстор, ганкстер и Гипсон. Сад ме буне и овај пресбиро и нокдаун, и ту се у говору прави јасна пауза између прес и биро и између нок и даун. Али то по страни, пошто о вебсајтима често пишем, стварно ме занима због чега је неправилно веб-сајт или веб сајт? Треба ли онда да уводимо и вебдизајн и вебпрограмирање, вебхостинг и слично?  Можда је ствар навике и стварно не бих никога да увредим ако грешим и ако прецењујем свој осећај за језик, али имејл и вебсајт су ми стварно грозна решења. 
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 01.52 ч. 11.04.2010. од Belopoljanski »
|
Сачувана
|
|
|
|
DM
члан
 
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 70
|
 |
« Одговор #21 у: 11.44 ч. 11.04.2010. » |
|
Стварно ми се понекад чини да свој језик све мање познајем што га више упознајем.  Pre nekoliko dana sam upravo na to pomislila. 
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка: машинац
Поруке: 474
|
 |
« Одговор #22 у: 11.55 ч. 11.04.2010. » |
|
Нисам још чуо да неко веб сајт изговара као једну реч, вебсајт, већ искључиво одвојено. Све речи се изговарају спојено, што се најбоље примећује кад слушаш неки потпуно непознати језик: звучи као бујица гласова, паузе које и осетиш су оне на месту зареза и тачака. Оно на шта мислиш овде је акцентовање, тј. да ниси чуо да неко веб сајт изговара с једним акцентом. Међутим, да ли неки израз има јединствени акценат или има два акцента, није пресудно (не знам чак ни да ли је уопште важно) за растављено и састављено писање. Обрнут случај је нпр. са мном, где је јединствен акценат у изговору али се пише растављено. [...] због чега је неправилно веб-сајт или веб сајт? Треба ли онда да уводимо и вебдизајн и вебпрограмирање, вебхостинг и слично? То и мене мучи. Прво сам мислио да је нормативиста проценио да је случај баш као са драгстор, где ни драг ни стор не постоје као самосталне речи у српком па да би се писало драг стор. Или ближе нпр. са хард који не постоји као самостална реч, али диск који постоји, па зато не пишемо хард диск ни харддиск него хард-диск. Али још пре десет година Прћић у речнику англицизама наводи и веб и сајт као засебне одреднице, па уз веб још и „честе спојеве“ веб адреса, веб читач, веб сервис, веб сервер, итд. (баш тако, без цртице). Посебно, ако веб сервер онда апсолутно не схватам зашто не и веб сајт… (приватно зато и пишем веб обавезно одвојено без цртице).
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
уредник форума
староседелац
   
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
 |
« Одговор #23 у: 16.53 ч. 11.04.2010. » |
|
Међутим, да ли неки израз има јединствени акценат или има два акцента, није пресудно (не знам чак ни да ли је уопште важно) за растављено и састављено писање. Обрнут случај је нпр. са мном, где је јединствен акценат у изговору али се пише растављено.
Јесте важно, али, у праву си, није пресудно. Има много речи које се пишу спојено а имају два акцента (или више од два). Још да додам: речи које се пишу одвојено (типа) а с једним су акцентом има небројено много: ту, наиме, спадају сви спојеви проклитика и енклитика са акцентогеним речима. То и мене мучи. Прво сам мислио да је нормативиста проценио да је случај баш као са драгстор, где ни драг ни стор не постоје као самосталне речи у српком па да би се писало драг стор. Или ближе нпр. са хард који не постоји као самостална реч, али диск који постоји, па зато не пишемо хард диск ни харддиск него хард-диск. Али још пре десет година Прћић у речнику англицизама наводи и веб и сајт као засебне одреднице, па уз веб још и „честе спојеве“ веб адреса, веб читач, веб сервис, веб сервер, итд. (баш тако, без цртице). Посебно, ако веб сервер онда апсолутно не схватам зашто не и веб сајт… (приватно зато и пишем веб обавезно одвојено без цртице).
Правопис дозвољава одвојено и полусложеничко писање у оваквим случајевима (предност даје одвојеном); једино је цртица прописана у примерима као фикс-идеја, кварц-лампа, веш-машина, у којима се „слабије испољава самосталност саставница“.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
 |
« Одговор #24 у: 22.22 ч. 11.04.2010. » |
|
Тај хард-диск је код мене одувек био чврсти диск, тако да нисам ни знао да се оно прво пише са цртицом... 
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
 |
« Одговор #25 у: 22.59 ч. 11.04.2010. » |
|
Тај хард-диск је код мене одувек био чврсти диск, тако да нисам ни знао да се оно прво пише са цртицом...  Čvrsti? A ne tvrdi? 
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
 |
« Одговор #26 у: 01.27 ч. 12.04.2010. » |
|
Све речи се изговарају спојено, што се најбоље примећује кад слушаш неки потпуно непознати језик: звучи као бујица гласова, паузе које и осетиш су оне на месту зареза и тачака.
Оно на шта мислиш овде је акцентовање, тј. да ниси чуо да неко веб сајт изговара с једним акцентом. Међутим, да ли неки израз има јединствени акценат или има два акцента, није пресудно (не знам чак ни да ли је уопште важно) за растављено и састављено писање. Обрнут случај је нпр. са мном, где је јединствен акценат у изговору али се пише растављено. Да, управо сам на то мислио, повезао сам постојање два акцента са одвајањем у говору. Отприлике као што и драгстор не изговарамо као драг-стор, односно дрàгстȏр, већ као „дрàкстор“... Мада и то зависи од човека до човека, неко ће изговарати баш са наглашеним ГС, што је немогуће без прављења минималне паузе између г и с, али драгстор по страни, вратио бих се на вебсајт. Имамо појам веба и појам сајта, у говору имамо нагласак на обе речи, са јасном паузом између веб и сајт, чим се чује б и не долази до једначења у п. Или долази, сад сам толико пута изговорио гласно као веб-сајт и вепсајт да више нисам сигуран како изговарам нормално. Али још пре десет година Прћић у речнику англицизама наводи и веб и сајт као засебне одреднице, па уз веб још и „честе спојеве“ веб адреса, веб читач, веб сервис, веб сервер, итд. (баш тако, без цртице). Посебно, ако веб сервер онда апсолутно не схватам зашто не и веб сајт… (приватно зато и пишем веб обавезно одвојено без цртице).
У енглеском имамо и website и web site, као и email и e-mail, можда је због тога. У комбинацији са оним што је ДМ навела, да се од једначења одступа због правила да се оно не примењује у новотворинама и новијим туђицама, вебсајт ми као решење коначно делује смисленије и логично, али опет не мења чињеницу да ме је тотално збунило... И – један тотални трол и офтопик – с обзиром на неминовну будућу популарност израза, створиће још већу збрку при непрестаном поновном и поновном објашњавању због чега се у придеву српски врши једначење б→п, јер ће у исто бити неопходно објашњавати и због чега се оно у речи вебсајт не врши. 
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
  
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
 |
« Одговор #27 у: 01.31 ч. 12.04.2010. » |
|
Čvrsti? A ne tvrdi?  Крути.  У Свету компјутера сам давно, током распада СФРЈ, читао један забавни чланак о новој рачунарској терминологији у Хрватској, не знам колико је оно што је писало било тачно. За хард-диск су навели да се форсирао израз крутник. 
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
 |
« Одговор #28 у: 02.14 ч. 12.04.2010. » |
|
Било је и следећих покушаја: очврсје, мековје, чврсник, збирник, осмак, претворник, дретва, сукладност... Не бих да откривам шта значе ови изрази, занимљивије је да се играмо погађања, мада они сами нису толико нелогични или смешни (сем појединих).  Сад се сетих нечег што ми иде на живце, па ћу мало ван теме: пречесто се чује ( силиконски) *имплант уместо правилног имплантат. >>Mod:Nastavak diskusije o implant-atu premešten ovde.<<
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 10.05 ч. 12.04.2010. од Бруни »
|
Сачувана
|
|
|
|
Stoundar
староседелац
  
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
 |
« Одговор #29 у: 07.19 ч. 04.05.2010. » |
|
Autori Rečnika novijih anglicizama, među kojima je i Tvrtko Prćić, uspostavili su pojednostavljen sistem za spojeno i odvojeno pisanje anglicizama koji je podrobno opisan u Jeziku danas 16. Imejl pišu spojeno najvjerovatnije zato što ova riječ po njihovom rječniku ne označava vrstu mejla, tj. elektronske poruke, već predstavlja sinonim za mejl, pored osnovnog značenja elektronska pošta. Pravila ne uzimaju u obzir izgovor u srpskom ili pisanje u engleskom, dok se upute u Pravopisu ponešto razlikuju jer dozvoljavaju uticaj izgovorne i strukturalne posebnosti (npr. Pravopis ima primjer plej-of, koji se piše plejof u RNA). Klajn se vjerovatno pridržavao Pravopisa. Sad me zanima kako je Pravopisni rečnik srpskoga jezika normirao ovu riječ i postoji li uputnica na obrazloženje ili na tačku u Matičinom Pravopisu?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|