Kaže Klajn: izvezen, ne izvežen.
Управо сам то и мислио, али ми звучало чудно. Као, код Хрвата се увек форсира ж, ш — унешен, спашен, па и овај случај извежен итд.
Да, код њих је
спашен, јер им је инфинитив
спасити, али је и код њих правилно само
извѐзен/изве́зен.
Како гласи инфинитив од речи извоз? Извозити, извозати (ауто
), извести (у шетњу
)? Претпостављам ово прво, једино логично. Такође, да ли ће бити извожење?
Ево примера, па ми реците да ли је у овој реченици правилно употребити извоз или извожење, или је сасвим свеједно:
„Можете додати ACP помоћне датотеке заједно с Вашим кукама како би биле укључене у извоз/извожење.“
Ово питање је поприлично неспретно срочено. Прво, именице (а у то спада
извоз) немају инфинитив (то је глаголска категорија)! Јесте да овај тип именица има везе с глаголима (изведене су од њих и имају значење у некој мери глаголско), али су то све граматички именице.
Мислим да тебе збуњују две ствари:
1. Хомонимија глаголâ чији је инфинитив
извести:
извѐсти-извѐдēм, извѐсти-извѐзēм, изве́сти-изве́зēм. Њихова зачења су, кад видимо презенте, ваљда јаснија. И тих група хомонима са
-вести има много (зависи од префикса):
довести, одвести, навести, провести и сл.
2. Однос значењâ глаголских именица са нултим суфиксом (
извоз) према глаголским именицама на
-ње/-ће (извожење). Именице и са једним и са другим суфиксом могу означавати глаголску радњу, али је разлика у следећем: ове са
-ње/-ће творене од несвршених глагола имају трајно значење, ређе конкретизовано или опредмећено (што се види и по акценту:
има́ње, пече́ње), а од свршених глагола ретко граде именице, а ако их граде, то су најчешће конкретне именице, са мањом примесом глаголског значења, које је онда тренутно (
оплође́ње и сл.). Нулти суфикс може уносити све могуће врсте значења: и трајно глаголско, и тренутно глаголско, и предметно, и разна друга — и то не код сваке именице различито, него једна иста именица може по неколико значења. Отуд у ствари то што нам је природно да кажемо и
Почео је извоз робе и
Почело је извожење робе. Ако постоји недоумица, у речнику треба проверити да ли дата реч са нултим суфиксом има само једно значење а не више.
А од чега је изведена реч
извоз — од
извести или
извозити — није решено ни у лингвистици. Вероватно има више оправдања да се изводи од
извозити, јер је онда основа јасна и нема гласовних промена, али није немогуће ни овако:
извез-ти > извез > извоз (са апофонијом
е : о, коју имамо у
протећи (протек-ти) > проток).
