Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
04.03 ч. 05.08.2020. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 [3] 4 5 ... 11
  Штампај  
Аутор Тема: Називи рођака  (Прочитано 109034 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #30 у: 22.59 ч. 20.04.2010. »

ако је, на првом месту, хришћанство и било прихваћено и раширено у доба настајања ових речи

Ne, naravno da nije — reči su praslovenske i dolaze direktno još iz praindoevropskog, ali su hrišćanstvo i ruralan/planinski teren verovatno bili presudni za očuvanje njihovih slovenskih korena; dok su naši muslimani normalno bili otvoreniji ka turskom jeziku, a tako i uopšte urbane, gradske sredine za vreme Osmanskog carstva, to bez razlike u religiji, pa otuda ovde i turcizmi umesto čisto slovenskih reči, jer ovde nije bilo te vanjezičke potrebe da se slovenski nazivi za rodbinu tako presudno sačuvaju kao što je verovatno bilo potrebe i motivacije u plemenskih i zadružnih hrišćana, srpskih književnika i sl.

Сад ми паде на памет реч шурак чија ми етимологија није позната, а коју су Хрвати преузели из немачког, шогор (r Schwager). Можда су оне у (пра)сродству?

Skok veli za šuraka da je praslovenskog porekla, da je poimeničeni pridev imeničkim sufiksom -(j)ak, da nema paralele u baltičkoj grani ali da možda ima u sanskritskom syālá-, te da je stoga verovatno prevojni oblik od svekar.

Lajdenski slovenski etimološki rečnik ne daje nikakvu etimologiju (što će reći da je nejasna) i nikakve paralele iz drugih ie. jezika (što će reći da ih valjda nema), samo napominje kako srodstvo sa sanskritskim syālá- ipak „nije stvarno moguće“. Pa ti vidi... Smiley
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #31 у: 23.03 ч. 20.04.2010. »

Превидех шурака код Скока, хвала. Smiley
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #32 у: 23.09 ч. 20.04.2010. »

Мужѐвљев брат.

Уф, добро кад даде правилан нагласак! Сви ме „исправљају“ и критикују да „заврћем по нишки“ кад тако кажем, па ми „наглашавају“ како је „исправно ’мỳжевљев’“ или како већ...
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #33 у: 23.11 ч. 20.04.2010. »

Нисам сигуран, али мислим да се то кумство (за крштавање и давање имена) некако наслеђује. Да породица кумује породици.
Сад је касно да идем по комшилуку Smiley, распитаћу се ових дана пошто и мене интересује.

Jest, postoji takav običaj i kod mene. Nije neko striktno pravilo, ali ima familija koje su od davnina međusobno okumljene i uvek jedni drugima kumuju.

Onda je "stari kum" ipak iz priče oko krštenja, a ne venčanja? Možda kum iz prethodnog kolena kumovanja?


Ја се сећам да је бака причала о "старом куму" као о куму који је венчао са дедом...
Сачувана
Соња
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
/
Име и презиме:
Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404




« Одговор #34 у: 23.14 ч. 20.04.2010. »

Кога је кум венчао са дедом? И теби је испало оно "ју". ... као о куму који ЈУ је венчао са дедом. Јасноће као такве ради. Smiley
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #35 у: 23.17 ч. 20.04.2010. »

Уф, добро кад даде правилан нагласак! Сви ме „исправљају“ и критикују да „заврћем по нишки“ кад тако кажем, па ми „наглашавају“ како је „исправно ’мỳжевљев’“ или како већ...

Verovatno mȕževljēv — tako daje HJP.

Mužèvljev je sasvim normalno, ne daj da ti spočitavaju. Smiley
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #36 у: 23.18 ч. 20.04.2010. »

Кога је кум венчао са дедом? И теби је испало оно "ју". ... као о куму који ЈУ је венчао са дедом. Јасноће као такве ради. Smiley

хех... Млого сам уморна ових дана... Cheesy
Сачувана
Соња
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
/
Име и презиме:
Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404




« Одговор #37 у: 23.30 ч. 20.04.2010. »

Ти то мене мало оно, а?
Не мо'ш сад и ти да се вадиш на умор! Ја сам се прва сетила!
Wink
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #38 у: 23.33 ч. 20.04.2010. »

Ти то мене мало оно, а?
Не мо'ш сад и ти да се вадиш на умор! Ја сам се прва сетила!
Wink

Idi, begaj bre... Cheesy Grin Ma kad si se ti to setila? Ja to nisam vid'la, tako da se ne važi... Tongue
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #39 у: 23.51 ч. 20.04.2010. »

Из матер се изводе мати, мајка, мама. Из отац тата, али одакле бајка, бабајка, баба (за оца)? Да ли је постојао и неки архаичан назив за оца, као што имамо очувано матер?

@Ђорђе: Да ли је кум код Албанаца славизам, или и у словенским језицима и у албанском реч има латинско порекло?

Сад ми паде на памет реч шурак чија ми етимологија није позната, а коју су Хрвати преузели из немачког, шогор (r Schwager). Можда су оне у (пра)сродству?

Видиш, ја сам мислио да је шогор из мађарског, јер и Мађари тако говоре.

И код нас у Бачкој сам приметио да такође често шурака и пашенога зову „шогор“.
« Задњи пут промењено: 23.54 ч. 20.04.2010. од Belopoljanski » Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #40 у: 00.16 ч. 21.04.2010. »

Како се зваше онај наш филм у коме клинац каже: "Ударио ме бабо даљинским"?

(За оне млађе и оне који нису гледали филм, "даљински" је био штап којим је тешко покретни отац палио и гасио телевизор.)
Сачувана
Соња
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
/
Име и презиме:
Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404




« Одговор #41 у: 00.29 ч. 21.04.2010. »

Ти то мене мало оно, а?
Не мо'ш сад и ти да се вадиш на умор! Ја сам се прва сетила!
Wink

Idi, begaj bre... Cheesy Grin Ma kad si se ti to setila? Ja to nisam vid'la, tako da se ne važi... Tongue
Јес, мајку му! Извини. Званични изговор ми је био журба, али ми је душа уморна ко керећа већ данима. Размишљам о умору (тј. он размишља о мени), па пишем свашта (ето, сад се вадим).
« Задњи пут промењено: 00.38 ч. 21.04.2010. од Соња » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #42 у: 00.32 ч. 21.04.2010. »

Из матер се изводе мати, мајка, мама. Из отац тата, али одакле бајка, бабајка, баба (за оца)? Да ли је постојао и неки архаичан назив за оца, као што имамо очувано матер?

Kako rekosmo, bábo, hip. babájko i sl., jeste turcizam. Usp. Ali-baba. Smiley

@Ђорђе: Да ли је кум код Албанаца славизам, или и у словенским језицима и у албанском реч има латинско порекло?

Na koncu je svakako latinizam koji je ušao iz latinskog već u praslovenski, ali Orel kaže da je u albanskom južni slavizam.

(Orel ovo ne pominje, ali moguće je da su se u albanskom i ukrstili romanski i južnoslovenski putovi, pa otuda i dvije varijante: kumbar, što vuče po latinskom compater, i kum, što bi i bio slavizam.)

Inače, tamo dodaje i mnogo simpatičnu opasku: „A parallel feminine form for ’godmother’ (Bulg kuma, SCr kuma) was borrowed as kumë. The latter also stands for ’fox’ thus reflecting the Slavic folklore tradition of describing the fox of the fairy-tales as kuma ’godmother’.“ Sećate li se narodnih basni? Lisici se uvek obraćaju druge životinje sa „kuma lijo“. Smiley
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #43 у: 02.37 ч. 21.04.2010. »

Kako rekosmo, bábo, hip. babájko i sl., jeste turcizam. Usp. Ali-baba. Smiley

Хм. На тренутак климнух главом и помислих како је реч о турцизму индоевропског порекла, јер и Индији и Ирану говоре „баба“, али ме овај Али-баба окрену на Арапе. Стварно је интернет чудо, нађох да се називи за оца у варијантама дада, тата, папа, баба налазе у најразноликијим језицима. На пример, назив „баба“ постоји у арапском, италијанском, грчком (добро, ту је исто могућ утицај Турака), мандаринском кинеском, турском, курдском, персијском, индијским језицима, ретроманском (Швајцарска), неколико афричких језика итд. И у јапанском кажу папа. Поред неких словенских језика, и на филипинском, у неким банту-језицима и у неким јужноамеричко-индијанским такође кажу тата.

Једном давно сам гледао неког Индуса на ТВ-у, или читао, стварно не могу да се сетим. Оно чега се сећам јесте да је објашњавао неку своју тезу да је реч „баба“ за оца настала тако што су то најчешће прве изговорене речи, па је отац из гордости и поноса тврдио да то беба заправо ословљава њега. Smiley

Када сам питао за неки архаичан назив за оца, мислио сам на неки когнат речи father/pater. Ово су претпостављени ПИЕ изрази за оца, мајку, брата, сестру, сина и ћерку. У њима препознајемо наше речи матер, а ћерку по дошт и шћер. Питао сам се постоји ли нека реч за оца сличнија речима у осталим језицима. На пример, „питар“ би сасвим случајно значило хранитељ, у смислу исхране (пошто хранити изворно значи чувати).

*ph₂tḗr
*méh₂tēr
*bʰréh₂tēr
*swésō
*suHnús
*dʰugh₂tḗr

Како се зваше онај наш филм у коме клинац каже: "Ударио ме бабо даљинским"?

(За оне млађе и оне који нису гледали филм, "даљински" је био штап којим је тешко покретни отац палио и гасио телевизор.)

Мислим да је Кудуз, али нисам сигуран.

Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #44 у: 04.15 ч. 21.04.2010. »

Хм. На тренутак климнух главом и помислих како је реч о турцизму индоевропског порекла, јер и Индији и Ирану говоре „баба“, али ме овај Али-баба окрену на Арапе.

HJP veli da je turcizam perzijskog porekla.

Стварно је интернет чудо, нађох да се називи за оца у варијантама дада, тата, папа, баба налазе у најразноликијим језицима. На пример, назив „баба“ постоји у арапском, италијанском, грчком (добро, ту је исто могућ утицај Турака), мандаринском кинеском, турском, курдском, персијском, индијским језицима, ретроманском (Швајцарска), неколико афричких језика итд. И у јапанском кажу папа. Поред неких словенских језика, и на филипинском, у неким банту-језицима и у неким јужноамеричко-индијанским такође кажу тата.

Једном давно сам гледао неког Индуса на ТВ-у, или читао, стварно не могу да се сетим. Оно чега се сећам јесте да је објашњавао неку своју тезу да је реч „баба“ за оца настала тако што су то најчешће прве изговорене речи, па је отац из гордости и поноса тврдио да то беба заправо ословљава њега. Smiley

I sasvim je u pravu. Smiley Sva ta sličnost širom sveta upravo dolazi iz bebećeg jezika. I ne samo otac (tata/papa/baba i sl.), već i nazivi za mamu, babu, dedu, dádu (starija sestra), pa i samu bebu, svi su nastali tako što su to slogovi koje bebe širom sveta prve produkuju, pa se onda razni članovi porodice, naravno, od sreće i ponosa, u njima pronalaze („to beba mene zove!“) te počinju i sami nositi ta imena. Smiley

Tako su te reči nastale i nastajale, ali kada jednom tako postanu deo jezika, dalje su i one podložne istorijskom razvoju, pozajmljivanju, pomeranju značenja i svim drugim lingvističkim procesima, kao i sve druge reči. Pa je tako bábo u naš jezik ipak došlo kontaktom s turskim kao god i bilo koji drugi turcizam, iako se u krajnjoj liniji može svesti na bebeći jezik.

Када сам питао за неки архаичан назив за оца, мислио сам на неки когнат речи father/pater.

Ah, na to misliš. Pa valjda ne, koliko ja znam, praslovenski je tu reč, po istom principu kao iznad, zamenio upravo praindoevropskim hipokoristikom iz bebećeg jezika *atta, koji se kod nas u konačnici odrazio kao ’otac’ (i odmila ’tata’, opet sa osloncem u bebećem jeziku).

Ostale praindoevropske reči koje si naveo imaju regularne reflekse u našem jeziku.

На пример, „питар“ би сасвим случајно значило хранитељ, у смислу исхране (пошто хранити изворно значи чувати).

Ne razumem, na kom jeziku? Smiley
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 [3] 4 5 ... 11
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!