arksi
члан
 Ван мреже
Организација: škola
Име и презиме: iskra isaeva
Струка: profesor bugarskog jezika i knizevnosti, prevodilac
Поруке: 64
|
 |
« Одговор #75 у: 14.00 ч. 23.04.2010. » |
|
Evo produžetka mog posta. Sinoć nisam imala dovoljno vremena da navedem svih rodbinskih naziva, za koje znam. Poćeću sa tetkom. U kniževnom (zvaničnom) bugarskom jeziku i mamina i oćeva sestra zove se леля (lelja). Reć „tetka“ se koristi u dialektima. U nekim znaći samo „sestra majke“, a u drugim „tetka“ je mlađa sestra majke, a starija se zove леля (lelja). Oćeva sestra se zove леля. Isti je slučaj i sa reči вуйчо (vujčo). U kniževnom jeziku ona znaći „muž oćeve ili mamine sestre“ ili „brat majke“. Supruga maminog brata zove se вуйна (u dialektima учинайка). U dialektima se nazivi diferenciraju. Nazivi тетин, тетинчо znaće „muž mamine sestre“, a лелин, лелинчо – „muž oćeve sestre“. Postoje i nazivi калеко (muž očeve ili mamine sestre) i свако (muž očeve ili mamine sestre). Postoje i reči баджанак i балдъза. Moja sestra je mome suprugu балдъза, a moj suprug je njenom suprugu баджанак. Brat oca zove se чичо, а njegova supruga - стринка (чина, чинка). Postoji reč дедя - sestra majke. Reč маминка
u jednom bugarskom dialektu znaći „mamina majka“, a inače i maminu i oćevu majku zovemo баба. Reč бабалък znaći tast. Starija sestra je кака, a stariji brat батко (бате, бати, баце). Sa rečima кака i батко zovemo svakoga, koji je stariji od nas. Mislim da postoje još reči, ali trenutno ne mogu da se setim. P.S. Kako se piše „znaći“ – sa „č“ ili „ć“? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #76 у: 14.13 ч. 23.04.2010. » |
|
Баш ти хвала на исцрпном објашњењу. Био сам убеђен да толико мноштво назива постоји само у српском.
Значи се пише са ч, латиницом č. Као значај, значење...
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #77 у: 14.51 ч. 23.04.2010. » |
|
Evo produžetka mog posta. Hvala puno!  Vrlo je zanimljivo. Ta bugarska dijalekatska diferencijacija tetke po ocu i tetke po majci ima jasnu paralelu i u albanskom, premda nisu obe lekseme iste u obama jezicima, ali makar jedna se pride i poklapa (za tetku od majke), što znači da nam je to jedan leksički balkanizam. Dakle, u albanskom je slično kao u bugarskom — "teze/ja" je majčina sestra, a "hallë/a" je očeva, premda kao i u književnom bugarskom i u srpskom, postoji i tendencija u jeziku i praksa da se obe reči upotrebe za bilo koju tetku, tj. postaju sinonimi. (Pa se zato obično naglasi "tetka od oca", "tetka od majke".) |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #78 у: 21.33 ч. 23.04.2010. » |
|
Postoje i reči баджанак i балдъза. Moja sestra je mome suprugu балдъза, a moj suprug je njenom suprugu баджанак. Ово ме подсети, и у Срба постоји назив баџа за пашенога. Не бих се ни сетио. Brat oca zove se чичо, а njegova supruga - стринка (чина, чинка). Postoji reč дедя - sestra majke. Стриц (очев брат) се и у Срба често зове чича или чика, а стрина нина. Чуо сам и назив дада за тетку у пар наврата, али се не сећам где. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #79 у: 21.58 ч. 23.04.2010. » |
|
Чуо сам и назив дада за тетку у пар наврата, али се не сећам где. Verovatno u Bosni, gde je dáda i starija sestra. Zapanjuje broj paralela u rodbinskoj leksici među balkanskim jezicima! To može samo da svedoči o izuzetno jakim vezama i dodirima u prošlosti između nosilaca ovih jezika. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #80 у: 22.04 ч. 23.04.2010. » |
|
Па то, не могу да се сетим да ли је та дада била конкретна тетка или назив за тетку. На пример, у једној породици су најмлађу сестру звали Беба и то јој је остао надимак, а тако су је, као тетку, звала и деца њених сестара. У мојој породици, деда је своју мајку звао маја, а касније су је, као бабу, тако звала и његова деца.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #81 у: 04.22 ч. 24.04.2010. » |
|
 Слика 1: Родбина са очеве и мајчине стране отац: тата, баба, бабо, бабајка, бабајко, баћа, баћо, бата, ћаћа, ћале (сленг), стари (сленг) мајка: мама, мати, матер, матера, маја, кева (сленг), стара (сленг) деда: дед, дедо, дека, дејка, дјед, дид, ђед, ђедо баба: бака, бајка тетка: тета, дада(?) теча: тетак ујак: ујо, уја, ујка, даиџа (турц.) ујнастриц: чика, чича, стрика, стрико, амиџа (турц.) стрина: нина брат/сестра од тетке/стрица/ујака: рођак/родијак и рођака/родица  Слика 2: Родбина из перспективе мужа  Слика 3: Родбина из перспективе жене муж: супруг, човек жена: супруга синћерка: кћер, кћерка, шћер, ћера таст и ташта: пунац и пуница шурак: шурјак, шура, шуро свастика: сваја пашеног: баџа, шогор сестра: сека, сеја брат: бата, брата, браца, буразер, бураз снајка: снаха, снâ, снаја, снаша нећак: нетијак, такође и сестрићбратанац и братаница: синовац и синовица  Слика 4а: Други бракови родитеља  Слика 4б: Други бракови родитеља  Слика 4ц: Други бракови родитеља  Слика 5: Потомци и родбина преко брака потомака Да ли је остало нешто непокривено, осим случајева деда-стрица, баба-ујне и сл.? Да ли је тачна она подела на брата/сестру по оцу/мајци и полубрата/полусестру? Негде браћу и сестре по оцу и по мајци називају полубраћом и полусестрама, а негде је тај назив резервисан за децу очуха и маћехе из њихових ранијих бракова.  Занимљиво је да је једино заовин муж остао без имена... Јадан.  |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 04.27 ч. 24.04.2010. од Belopoljanski »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #82 у: 04.42 ч. 24.04.2010. » |
|
Svaka ti čast kad si sve to uspeo da nacrtaš. Neobično je kako nam je promakao još jedan turcizam među nazivima za srodnike, i to baš ovaj koji je i ponajčešći u savremenom govoru — burazer. Pogledao sam u RMS za dadu. Dȁda ili dáda je i jedan od pokrajinskih naziva za oca! Pored toga, dáda je, prema RMS, pod jedan, majka ili starija sestra (neko je pitao za albansko motra, eto mu odgovora), a pod dva, dadilja. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
d@do
члан
Ван мреже
Организација:
Поруке: 184
|
|
« Одговор #83 у: 09.55 ч. 24.04.2010. » |
|
Bjelopoljanski, ti si nevjerovatan!!!
Evo moji ukućani kažu da si "fiju, fiju" kad si imao strpljenja da sve ovo nacrtaš!!!
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
arksi
члан
Ван мреже
Организација: škola
Име и презиме: iskra isaeva
Струка: profesor bugarskog jezika i knizevnosti, prevodilac
Поруке: 64
|
|
« Одговор #84 у: 11.50 ч. 24.04.2010. » |
|
Значи се пише са ч, латиницом č. Као значај, значење...
Hvala, Zorane. Mislim da napredujem, ali još uvek mešam "č" sa "ć". Bjelopoljanski, stvarno svaka čast na strpljenju. Na tvom crtežu pronašla sam još nekoliko reči, koje postoje i u bugarskom jeziku: pastorak (пастрок), maćeha (мащеха), unuk/unuka (внук, внучка/унук, унукиня-диал.), ćerka (щерка), svaja (сваха, сваа, сватя),polubrat, polusestra. Za nećaka postoji samo reč племенник, nije bitno dali je sestrino ili bratovo dete. Sad sam se setila da reč "dada" postoji i u vlaškom i znači "starija sestra", stariji brat je "nana". |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #85 у: 13.26 ч. 24.04.2010. » |
|
Ма, није то неко посебно стрпљење, ово су све шаблони и копи-пејст, једино је требало организовати, али хвала.
Занимљиво ми је да од свега нема општег имена за заовиног мужа. Да ли постоје локални?
Ђорђе, знаш ли одакле је реч кева? Сефардски? Шта би за пунца и пуницу?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #86 у: 15.28 ч. 24.04.2010. » |
|
Ђорђе, знаш ли одакле је реч кева? Сефардски?
Мени је у нејасном сећању (давно сам читао то објашњење) да је то реч из хебрејског. Од n'keva. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #87 у: 06.25 ч. 25.04.2010. » |
|
Zaista ne znam, ali sviđa mi se vaša sefardska teorija. Prema Skoku, ako uspevam ispravno otpratiti dokraja njegovu misao, keva nam je mogla doći i iz albanskoga, od narodnog albanskog naziva za Slovene (Srbe ili Bugare), shkja(h) > shqa u gegijskim dijalektima na Kosovu, pa otuda semantičkim pomakom, prolazeći kroz svakorazne žargone i ulične jezike, od ’Srbin/Bugarin’, preko ’čovek’, do ’otac’ odnosno ’majka’. Ovako veli Skok: "U tajnom jeziku (argot, boškački) grnčara (lončara) u Prištini iz arb. shqâ stvara se ikavac ’1. čovjek, 2. Srbin’, odatle opet u gegavačkom (iz arb. pl. shqe) kevac ’otac’ ..." Što se punca i punice tiče, Skok utvrđuje da su među slovenskim jezicima ovi nazivi prisutni samo u srpskohrvatskom i slovenačkom, da su osnovē iste kao i pridev pun i glagol puniti, da smo prvo dobili punicu, pa prema njozi punca, te da je ta punica mogla nastati na dva načina — ili izbegavanjem homonimije izvornoga naziva tašta s pridevom tašt, -a, koji nosi negativnu konotaciju, pa se za građenje nove reči upravo i uzeo sasvim suprotan pridev, pun; ili pak ne od prideva već od glagola puniti, preko nekakvih crkvenih odnosa u koje se ja ne razumem ponajbolje, ali prema kojima bi tašta bila ’ona koja popunjava duhovno srodstvo’, pa je zato ova reč i nastala od toga glagola. Skok je ubeđeniji u tu drugu varijantu. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 06.27 ч. 25.04.2010. од Ђорђе Божовић »
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #88 у: 08.39 ч. 25.04.2010. » |
|
Занимљиво ми је да од свега нема општег имена за заовиног мужа.
Зар то није зет? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #89 у: 16.08 ч. 25.04.2010. » |
|
А ташт изворно значи празан, зар не? Да унесем мало хумора, као да је један назив потекао од оних који су били у љубави са тазбином, а други од оних који баш и нису. Колико је уопште у српским крајевима распрострањена употреба имена пунац и пуница и где? Једино сам од своје баке у говору чуо да ташту понекад назове пуницом. Пошто је и сама била двострука ташта, можда није волела ту реч, а израз пуница покупила са путовања или из опште културе, стварно нисам чуо да ико ту реч употребљава у говору, већ важи за локалну хрватску. За кеву у ствари нисам сигуран да ли је из сефардског или јидиша, знам да сам читао да је потекла из урбаних средина и језика домаћих Јевреја, највероватније у штампи. Ево шта пишу Новости: Krajem 19. veka u tajnim jezicima kod Srba albanske reči bile su prilično zastupljene, dok ih je danas svega petnaestak, među kojima su: kinta, klopa, njupa, rascopati, zacopati se, šora, šorati, dok je reč „keva“ najverovatnije nastala spajanjem albanskog glagola ke (imaš) i srpskog davati, pa je dobijeno „kevati“, a od tog glagola izvedena je imenica keva - onaj ko daje kao majka, smatra Imami, ali dodaje da je u velikom rečniku SANU kao i u novom Rečniku stranih reči i izraza, za ovu reč srpskog slenga navedeno da potiče od hebrejske „n keva“ (majka).линкРеч кева је део урбаног сленга и говора младих и у великој мери је табуизирана. Сматра се непристојним називати своју мајку кевом у иоле формалнијем разговору, а поготово коришћење те речи у њеном присуству. За разлику од речи ћале која је тепање од ћаћа па је толеранција према њој много већа, као и према изразима тале, стари. Занимљиво ми је да од свега нема општег имена за заовиног мужа.
Зар то није зет? Јесте, мужу. Жени није, јер јој заова није у крвном сродству. Као што је мужевљева снајка (братова жена) жени јетрва, а не такође снајка. То јест, бар мислим да је ово објашњење тачно.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
