Suomalainen
одомаћен члан
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка: Student srpskog jezika i književnosti
Поруке: 258
|
 |
« у: 19.34 ч. 14.04.2010. » |
|
Znam da je u izlaziti akcenat na prvom slogu. Pitanje je koji. Ìzlaziti? Ìzlāziti? Možda sa kratkosilaznim? Kako se akcentuje prezent? Ìzlāzīm? Da li se tako ponaša i glagol zavisiti, ili je on zavísiti?  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #1 у: 23.46 ч. 14.04.2010. » |
|
Ѝзлазити, през. ѝзлазӣм.1) Зáвисити, зáвисӣм.2) П. С. *Зави́сити ми дође са значењем ’почети висити’.  _________________________________________________________________________ 1) Ако се не види добро, краткоузлазни на првом, у през. првог л. јд. још и дужина на последњем, без промене нагласка.2) Дугоузлазни на првом, такође добија једну дужину на последњем прво л. јд., поново без промене нагласка.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 17.47 ч. 15.04.2010. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
Suomalainen
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Student srpskog jezika i književnosti
Поруке: 258
|
|
« Одговор #2 у: 01.25 ч. 15.04.2010. » |
|
Au, što ovo postaje monotono.  Ja pitam a Miroslav odgovara (u nekoliko pređašnjih tema). Hvala, Miroslave. Zavísiti zaista zvuči kao "početi visiti", ali mi nikad ne bi palo na pamet da ga akcentujem dugouzlaznim (što samo kazuje koliko dobro ja poznajem akcente ). |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Suomalainen
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Student srpskog jezika i književnosti
Поруке: 258
|
|
« Одговор #3 у: 03.54 ч. 15.04.2010. » |
|
Sad sam se setio još nečega vezanog za akcente. Pokušavam da nađem knjigu/sajt gde sam to pročitao, ali ne ide.
Negacija glagola moći u prezentu se akcentuje:
ne mOgu nE možemo
ne mOžeš nE možete
ne mOže nE mogu
Akcenat se prenosi na proklitiku samo u množini, pa je nepravilno reći "nE mogu" ako je u pitanju prvo lice.
Nisam siguran u ovo pa zato želim da proverim ovde, jer se zaista često čuje "ja nE mogu", pa je pomalo teško poverovati da je nepravilno. No, ima puno takvih primera.
Dakle, ima li pravilâ o tome da li se akcenat prenosi na proklitiku, ili se uglavnom ide po osećaju?
I još jedno pitanje koje mi je upravo palo na pamet: Da li je uglAvnom ili Uglavnom?
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 04.06 ч. 15.04.2010. од suomalainen93 »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #4 у: 12.05 ч. 15.04.2010. » |
|
Odakle si ti, Milošu? Akcenat je svugde na negaciji osim u prvom licu jednine: ne mògu nè možemo nè možeš nè možete nè može nè mogu To je zato što ostala lica imaju silazni akcenat na prvom slogu, pa se on mora prenijeti na proklitiku: mògu mȍžemo mȍžeš mȍžete mȍže mȍgu Dakle, ima pravila kada se akcenti prenose na proklitike — prenose se silazni akcenti, zbog onoga generalnog pravila da oni i ne mogu stajati van početnoga sloga (tj. da mogu stajati samo na prvom slogu), a u izgovornoj reči, u akcenatskoj celini s proklitikom, oni postaju unutrašnji slog. Stoga se i prenose na proklitiku (ili recimo na prefiks, u tvorbi reči, kada je osnova silazno akcentovana), pri tome postajući uzlazno intonirani. Tako je mȍžeš, ali nè možeš. Stȁviti, ali òstaviti. Kȕća, ali òkućnica itd. Kod onih govornika našega jezika kod kojih je takvo prenošenje i dalje živo u jezičkom osećanju, imamo i primere kòd kućē, ìz kućē, sà nama, òd nās i sl., premda suvremeno urbano stanovništvo mahom tako više ne govori. (Današnja norma priznaje i prenesene i neprenesene akcente u ovima potonjim slučajevima.) Prvo lice jednine prezenta kod glagola mòći jeste jedino izuzetak zato što ono ima nepravilan oblik mògu. (Inače bi i ono, kao što i jest u govoru dece koja još nisu savladala izuzetke i nepravilne oblike, normalno glasilo *mȍžem i ponašalo se isto kao ostala lica, da nije tu ostao okamenjen stariji oblik mògu; kao i u prezentu glagola ht(j)eti.) Kaže se uglàvnōm. *Зави́сити ми дође са значењем ’почети висити’. „Početi visiti“ ja bih rekao zàvisiti. Po istom principu kao iznad, imamo vȉsiti s kratkosilaznim, pa otuda zàvisiti kada se doda prefiks, jer se silazni akcenat mora otkloniti sa sada unutrašnjeg sloga. Ovo *zavísiti meni dođe kao „početi uzdizati uvis (nešto?)“, tj. „početi *vísiti“, ako takav glagol postoji. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 12.08 ч. 15.04.2010. од Ђорђе Божовић »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #5 у: 17.46 ч. 15.04.2010. » |
|
*Зави́сити ми дође са значењем ’почети висити’. „Početi visiti“ ja bih rekao zàvisiti. Po istom principu kao iznad, imamo vȉsiti s kratkosilaznim, pa otuda zàvisiti kada se doda prefiks, jer se silazni akcenat mora otkloniti sa sada unutrašnjeg sloga. Ovo *zavísiti meni dođe kao „početi uzdizati uvis (nešto?)“, tj. „početi *vísiti“, ako takav glagol postoji. Слажем се. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Suomalainen
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Student srpskog jezika i književnosti
Поруке: 258
|
|
« Одговор #6 у: 18.24 ч. 15.04.2010. » |
|
Hvala, Đorđe. Odakle si ti, Milošu? Zašto? Zar sam se toliko obrukao sa zavísiti?  Reći ću da se u mom kraju ne govori očajno, ali akcenat jeste dosta loš. Doduše, ni u mom kraju se ne bi našao neko ko bi òkućnica izgovorio okUćnica, ali bi velika većina rekla ostAviti umesto òstaviti. Odakle si ti, Milošu? To "u" mi se nikako ne sviđa! Ovo je pravi materijal za forum o antipravilima! Bilo mi je strašno neobično kada sam u Stanojčić-Popović gramatici video da je ovo ispravno. Ne zvuči neobično u rečima kao kočijaš, ali kada je u pitanju moje cenjeno ime, treba napraviti izuzetak od pravila.  |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 18.58 ч. 15.04.2010. од suomalainen93 »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #7 у: 21.53 ч. 15.04.2010. » |
|
Odakle si ti, Milošu? To "u" mi se nikako ne sviđa! Ovo je pravi materijal za forum o antipravilima! Bilo mi je strašno neobično kada sam u Stanojčić-Popović gramatici video da je ovo ispravno. Ne zvuči neobično u rečima kao kočijaš, ali kada je u pitanju moje cenjeno ime, treba napraviti izuzetak od pravila. Дозволоћеш, према правилима о грађењу вокативног облика исправно је једино Милошу. Међутим, прихваћен је и вокатив Милоше — само због распрострањености. Читај о томе овде. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Suomalainen
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Student srpskog jezika i književnosti
Поруке: 258
|
|
« Одговор #8 у: 22.06 ч. 15.04.2010. » |
|
Дозволоћеш, према правилима о грађењу вокативног облика исправно је једино Милошу. Међутим, прихваћен је и вокатив Милоше — само због распрострањености. Читај о томе овде. Jao! Strašno! Od kako sam se rodio, uvek su me zvali Miloše. Ovaj forum je mnogo prosvetljujući. Previše! |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #9 у: 23.09 ч. 15.04.2010. » |
|
Увек се озарим кад видим тему о акцентима. Опростићете ми што морам да закерам. ne mògu nè možemo
nè možeš nè možete
nè može nè mogu
mògu mȍžemo
mȍžeš mȍžete
mȍže mȍgu
Фали само дужина на -у у трећем лицу множине. Узгред, чини ми се да у науци нигде није објашњено зашто ултиме нису дуге у презенту овог глагола (осим 3. л. мн.). Нећу рећи указом , али после Белића (који их је свуда редовно бележио), граматике и правописи доносе кратке облике. П. С. *Зави́сити ми дође са значењем ’почети висити’. „Početi visiti“ ja bih rekao zàvisiti. Po istom principu kao iznad, imamo vȉsiti s kratkosilaznim, pa otuda zàvisiti kada se doda prefiks, jer se silazni akcenat mora otkloniti sa sada unutrašnjeg sloga.
Ovo *zavísiti meni dođe kao „početi uzdizati uvis (nešto?)“, tj. „početi *vísiti“, ako takav glagol postoji.
Уистину, префиксал од vȉsiti био би zàvisiti, али ни мени не делује лоше зави́сити у том другом значењу. Мада, онда не би мотивна реч било висити, него увис, где је вис дуго, па отуд дуги акценат у глаголу (уп. пови́сити ’подигнути увис’, а не ’почети висити’). Kaže se uglàvnōm.
Не, не, то је дублет. Пошто норма признаје и glȃvnī и glàvnī — прво је чак чешће (уп. svȇtī/svètī), отуд и акценти ùglāvnōm/uglàvnōm. И још ово: акценат се најчешће у нас не преноси на проклитике, мада норма то допушта као могућност, али је преношење у неколико случајева обавезно: 1. негације глагола (у виду краткоузлазног у већини глаголских облика и у виду краткосилазног тамо где је настао балто-словенским преношењем — 2. и 3. л. јд. аориста, радни глаголски придев неких глагола...); 2. инструментал *мнȏм с предлогом ( сȁ мнōм, зȁ мнōм, пȍда мнōм). 3. појединачни случајеви попут ȉ pō. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #10 у: 23.09 ч. 15.04.2010. » |
|
Miloše, da nisi ti negde s juga, jugoistoka Srbije? Nekako mi to zavIsiti i okUćnica zvuči na taj kraj. (Sad me ovo s juga podseti na jedan vic: Pitali Šainovića: Ministre, da li ste vi s juga? A on kaže: Ne, nisam s juga, ja sam s ladu... ) |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #11 у: 00.41 ч. 16.04.2010. » |
|
Odakle si ti, Milošu? Zašto? Zar sam se toliko obrukao sa zavísiti? Reći ću da se u mom kraju ne govori očajno, ali akcenat jeste dosta loš. Doduše, ni u mom kraju se ne bi našao neko ko bi òkućnica izgovorio okUćnica, ali bi velika većina rekla ostAviti umesto òstaviti. Ne, samo me je zanimalo odakle si jer sam prema tvojim porukama stekao dojam da nisi sa novoštokavskog dijalekatskog područja, jer mi se počinilo da nemaš u svojoj jezičkoj navici takav, novoštokavski osećaj za akcente. И још ово: акценат се најчешће у нас не преноси на проклитике, мада норма то допушта као могућност U mene se, bogumi, prenosi. Jednim takvim zgodnim normativističkim potezom, taj je neki pametni lingvist ’ladno odsekao jednu ogromnu vukovsku teritoriju našeg jezika — od Užica na jug i zapad preko cele Bosne i cele Hercegovine — kao „dopuštenu mogućnost“, ne pitajući se kamo to vodi i što bi dobro tome jeziku takvo svrstavanje ijekavaca i njihovih vukovskih jezičkih navika u „građane drugog reda“ moglo donijeti. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #12 у: 00.58 ч. 16.04.2010. » |
|
Узгред, чини ми се да у науци нигде није објашњено зашто ултиме нису дуге у презенту овог глагола (осим 3. л. мн.). Нећу рећи указом , али после Белића (који их је свуда редовно бележио), граматике и правописи доносе кратке облике. Kod mene nema dužine ni u 3. licu množine. Не, не, то је дублет. Пошто норма признаје и glȃvnī и glàvnī — прво је чак чешће (уп. svȇtī/svètī), отуд и акценти ùglāvnōm/uglàvnōm. Ja sve akcentujem onako kako ja govorim. To je skroz pogrešan postupak, znam, ali na taj način upoređujem i svoj govor u odnosu na gramatike i rečnike. U mom kraju je redovno glàvnī i svètī. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #13 у: 01.33 ч. 16.04.2010. » |
|
Jednim takvim zgodnim normativističkim potezom, taj je neki pametni lingvist ’ladno odsekao jednu ogromnu vukovsku teritoriju našeg jezika — od Užica na jug i zapad preko cele Bosne i cele Hercegovine — kao „dopuštenu mogućnost“, ne pitajući se kamo to vodi i što bi dobro tome jeziku takvo svrstavanje ijekavaca i njihovih vukovskih jezičkih navika u „građane drugog reda“ moglo donijeti.
Не стоје ствари баш тако. Ни градске средине на територијама о којима говориш углавном не чувају постојано то преношење (а камоли остале огромне новоштокавске области које су данас културни центри), тако да ипак има смисла дозволити и једно и друго у норми. Па чак ни код Даничића то није једино решење. И нигде не пише да је једно првог а друго „другог реда“, него да су то обични дублети, као год и žèlīmo/želímo и сл. И савремени Клајн чак наводи примере преношења у својој граматици за странце. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #14 у: 09.48 ч. 16.04.2010. » |
|
U redu je ako su dubleti, to sam i sâm napisao gore; nego zvučalo mi je drugačije iz toga što si bio napisao ("mada norma to dopušta kao mogućnost").
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Suomalainen
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Student srpskog jezika i književnosti
Поруке: 258
|
|
« Одговор #15 у: 11.36 ч. 16.04.2010. » |
|
Miloše, da nisi ti negde s juga, jugoistoka Srbije? Nekako mi to zavIsiti i okUćnica zvuči na taj kraj. Da. S tim što ću opet napomenuti da bi retki baš taj primer òkućnica izgovorili okUćnica. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
