Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
05.37 ч. 29.03.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2 3  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Термини у лингвистици и мотивисаност  (Прочитано 26449 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« у: 12.46 ч. 15.04.2010. »

Имамо доста домаћих речи које су термини у науци о језику (глагол, именица), а имамо понегде и домаћу и страну реч, па негде домаћа однесе превагу што се тиче учесталости употребе (рецимо овај случај, двосмислица, двозначност према амфибологија), а негде страна (деклинација према склонидба, конјугација а спрезање), а негде једино стране имају улогу термина (субјекат, предикат, јер су раније неким „указом“ одбачене наше подмет и прирок)...

Ispravi me ako griješim, zar nisu predratni termini za subjekt i predikat bili "podmet" i "predmet"?

O kojem ukazu govoriš? Ja sam mislio da su se i oni lasno spontano izopštili pred internacionalnim terminima zbog svoje nepraktičnosti i dvosmislenosti, isto kao i "sprezanje" i slično staro nazivlje? Smiley

Inače, što se tropa i drugih stilskih figura tiče, tu po pravilu preovlađuju strani termini i odnose prevagu nada domaćima. Zato se i izrazi dvosmislenog značenja zovu terminom amfibolija radije nego dvosmislica. U književnosti, amfibolija se najradije upotrebljava u dramama, tako što će jedan lik izgovoriti dvosmislen iskaz podrazumevajući jedno značenje, a njegov sagovornik razumeće drugo značenje, i to onda, je li, stvara raznovrsne scene. Wink



>> Тема је премештена одавде. <<
« Задњи пут промењено: 10.31 ч. 16.04.2010. од J o e » Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364



« Одговор #1 у: 17.27 ч. 15.04.2010. »

Ispravi me ako griješim, zar nisu predratni termini za subjekt i predikat bili "podmet" i "predmet"?

Исаправљам те, грешиш, некад је било подмет и прирок. Ја сам тако учио.
За указ не знам.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #2 у: 17.40 ч. 15.04.2010. »

Ja se izvinjavam, meni je mozak bio na otavi. Cheesy Hvala, Zorane. Wink

Čitam i pišem "subjekat i predikat", a razmišljam o subjektu i objektu. Smiley Dakle, kako se zvao objekat — je li "predmet" ili nekako drugojačije?
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #3 у: 17.57 ч. 15.04.2010. »

Рекао сам указ под наводницима. Wink Ја мислим да је на неком високом језичком скупу било одлучено да се ти изрази (овде поменути подмет и прирок и још неки) смене странима (ову реченицу сам више скратио у указ Cheesy). А зашто су теби двосмислени, то заиста не знам. Подмет значи једино ’субјекат’ у граматици (одн. словници Smiley) (вањ не се и не користи), а прирок значи једино ’предикат’ и ништа друго (такође нема других значења). Обе речи су преведенице (калкови, јелте Smiley) латинизама.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #4 у: 21.56 ч. 15.04.2010. »

Pa nisu ni prve ni jedine reci koje nam dolaze iz latinskog. A danas je mnogo uobicajenije reci subjekat i predikat nego podmetak i umetak, zametak i nametak... Wink
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #5 у: 22.59 ч. 15.04.2010. »

Заметак је ’ембрион’ илити ’фетус’, уметак је ’оно што је уметнуто’, а *наметак и не постоји. Ја сам такође констатовао како је уобичајеније рећи субјекат и предикат него подмет и прирок те дао даљи коментар. Зоран је потврдио да се некада тако говорило. Не видим разлога за нагваждање. Smiley
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #6 у: 23.04 ч. 15.04.2010. »

Заметак је ’ембрион’ илити ’фетус’, уметак је ’оно што је уметнуто’, а *наметак и не постоји. Ја сам такође констатовао како је уобичајеније рећи субјекат и предикат него подмет и прирок те дао даљи коментар. Зоран је потврдио да се некада тако говорило. Не видим разлога за нагваждање. Smiley

Ma šalam se ja sa tobom malo... Zametak, nametak i umetak su bili čisto nastavak na podmetak zbog rime... Wink
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #7 у: 23.08 ч. 15.04.2010. »

Па није *подметак већ подмет... Smiley А „таквих“ има такође тушта и тма: предмет, намет, измет, домет, промет, одмет... Smiley
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #8 у: 23.13 ч. 15.04.2010. »

Па није *подметак већ подмет... Smiley А „таквих“ има такође тушта и тма: предмет, намет, измет, домет, промет, одмет... Smiley

Prirok, urok, narok, razrok... Tongue
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #9 у: 00.09 ч. 16.04.2010. »

А зашто су теби двосмислени, то заиста не знам.

Zato što, budući domaćih osnova i ne naročito obazrive tvorbe (u pitanju su puki kalkovi s latinskog, dakle ne zaista domaće prirodnim procesima nastale reči), zaista povlače za sobom i niz konotacija, asocijacija i sl., kakve ni za jedan termin nisu poželjne.

Termini moraju biti sterilno jasni i nedvosmisleni. "Podmet" i "predmet" to nisu. Recimo, svaki maternji govornik srpskohrvatskog na reč "podmet" stvoriće sebi sliku nečega što se "podmeće", i svrstaće ovaj kalk, zbog njegovih domaćih osnova, u niz već postojećih domaćih na isti ili sličan način tvorenih reči, kao što ste i vi upravo ovde učinili Wink, a ta tvorenica veze s tim rečima nema, jer je veštački kalkovana prema nekom drugom jeziku, a nije prirodno nastala kao te reči, pa njezine sastavnice ("pod-" i "-met") upravo i nemaju regularna, prirodna značenja kakva imaju inače u našem jeziku, i kakva imaju u tim drugim rečima. ("Pod-met" uopšte nije nešto što se "pod-meće", nego je "sub-jekt" — samo kalkovano prema latinskom!) Zato su ti kalkovi veštačke reči, kakve samo mogu unositi zabunu među maternje govornike. (Sad je pravo vreme da se setimo fantastičnog nam "sučelja" u računarstvu, i sličnih informatičkih prevedenica.)

Drugo, događa se da i tako kalkovana reč već ima drugih značenja. (To bi bio "predmet" umesto objekta, a opet i "sučelje".) A to je za jedan termin nedopustivo. Šta sve može biti "predmet" u lingvistici! Recimo, predmet rečenice ili teksta, predmet razgovora kao jedno od značenja padeža lokativa, pa još i predmet kao objekat... Pa ne može sve biti "predmet". Smiley Termini moraju biti jednoznačni i različiti za različita značenja i različite upotrebe u datoj nauci. Zato imamo, za neka od ovih značenja reči "predmet" koja navedoh, termine kao što su "tema", "fokus" itd.

Nije džabe to što sve nauke barataju internacionalnim terminima grčko-latinskih osnova. Nema razloga zašto bi lingvistika bila izuzetak. Ono malo termina u lingvistici što su domaćih osnova ("glagol", "imenica", "pridev", "broj" i sl.) obično se svode upravo na reči iz običnog života koje su poslužile da imenuju ono što i jesu u gramatici jezika (poput "pridev", "broj" itd.). Ili su, poput termina "glagol", i izgubili vezu sa domaćim osnovama jer su se one same izopštile iz jezika, pa su tako uspeli o(p)stati termini. (Ko još danas uočava to da je "glagol" reč slovenske etimologije? Nijedan živ maternji govornik srpskohrvatskog. Smiley To ga je i održalo. Wink)
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #10 у: 01.40 ч. 16.04.2010. »

Nije džabe to što sve nauke barataju internacionalnim terminima grčko-latinskih osnova. Nema razloga zašto bi lingvistika bila izuzetak. Ono malo termina u lingvistici što su domaćih osnova ("glagol", "imenica", "pridev", "broj" i sl.) obično se svode upravo na reči iz običnog života koje su poslužile da imenuju ono što i jesu u gramatici jezika (poput "pridev", "broj" itd.). Ili su, poput termina "glagol", i izgubili vezu sa domaćim osnovama jer su se one same izopštile iz jezika, pa su tako uspeli o(p)stati termini. (Ko još danas uočava to da je "glagol" reč slovenske etimologije? Nijedan živ maternji govornik srpskohrvatskog. Smiley To ga je i održalo. Wink)

Са осталим се слажем, али придев ће пре бити калк од adiectum, као и твоји наведени примери. И глагол се осећа као домаћа реч (додуше, немотивисана), не претерујмо. Свако уме да разликује глагол од verbum-а.
« Задњи пут промењено: 02.40 ч. 16.04.2010. од J o e » Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #11 у: 02.15 ч. 16.04.2010. »

И падеж је калк од kasus, па нисам приметио тежњу да се говори *касус; прилог у лингвистици није купус салата, па да уводимо *проверб; вероватно је и везник калк, и тако даље и тако ближе, па се не могу сложити у потпуности са изложеним. (Јер и [латински, грчки, латинско-грчки] термини у лингвистици су исто тако вишезначне речи у својим изворним језицима, нпр. coniunctio, attributum...)

Ko još danas uočava to da je "glagol" reč slovenske etimologije? Nijedan živ maternji govornik srpskohrvatskog.

Заиста, не претерујмо, што рече Џо.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #12 у: 09.37 ч. 16.04.2010. »

Miki, ne preteruj, ti. Ako bih ti rekla "predmet u lingvistici je..." bas bih volela da vidim sta bi ti prvo palo na pamet i kako bi ga definisao. Sigurno ne ono ni onako kao kad bih ti rekla "objekat u lingvistici je...".

A baska na stranu to sto se ti stari navodno srpski izrazi uopste ne koriste. Stoga mi i nije jasno sto insistiras na njima, kad kao sto je Djole objasnio, nisu srpske prirodne reci vec nerazumljivi kalkovi sa latinskog. Po meni, bolje koristiti jasnu rec stranog porekla nego nekog hermafrodita koji nikom nije jasan.
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #13 у: 09.55 ч. 16.04.2010. »

Не инсистирам (нити их користим), поменуо сам их тек онако, па се развила дискусија. И онда износим своје противаргументе, тј. не слажем се са Ђорђем у потпуности.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #14 у: 10.08 ч. 16.04.2010. »

Nijeeeesi mi odgovoriJo na pitanje: Sta bi ti prvo palo na pamet kad bih ti rekla:

Predmet u lingvistici je...

Ali iskreno. Najiskrenije sto mozes, potrudi se da zaboravis da smo sad o ovom ovde raspravljali.
Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2 3  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!