Ово је за мене врло занимљива дискусија
С.З. је поменуо Јеронимов превод Молитве Господње, и да, занимљиво је да је он превео епиусиос као суперсупстанциал /сличан превод може се наћи и у неким познијим западним преводима, нпр. у ДРБ преводу на енглески из 16. века/, а поред тога Јероним је и писао о таквом, духовном /рецимо и евхаристијском/ разумевању ове молитве. И није био једини – бројни су аутори на Истоку и Западу коју су тако читали Оченаш /Тертулијан, Ориген, Кипријан Картагински, Мариј Викторин, Јован Касијан ... Петар Абелар итд., до цитираног Николаја Велимировића, и даље/. Папа Рацингер у 1. тому
Исуса из Назарета каже да до Тридентског сабора безмало није ни било другачијег читања.
Реч јесте хапакс, те је и Јеронимов превод иновација, неологизам. Биће да је евентуални арамејски изворник тајна, није могуће реконструисати како и то звучало у арамејском оригиналу, мада неки библисти дају различите предлоге. Јероним помиње израз
маар на том месту у неком Јеврејском јеванђељу, те додаје и тумачење као „хлеб сутрашњи“. Све речено односи се на верзију Молитве Господње из Јеванђеља по Матеју. У Јеванђељу по Луки исти израз је читан и превођен другачије, као свакодневни хлеб /код Јеронима нпр. котиданум; и у староиталским преводима је исто мислим/.
Но мени се чини да се најозбиљније питање рађа из контекста читаве реченице: ако је то хлеб свагдашњи/свакодневни итд., зашто онда понављање, чему онда симерон у грчком тексту, зашто дај нам
данас? Јер се значење термина преклапа, удвајање би било чудно...
Елем, бројни су разлози – теолошки, литургијски и историјски – за ово традиционално разумевање израза епиусиос као „насушни“. Не кажем да су другачија разумевања погрешна. Просто мислим да су интерпретације бројне, и читања разноврсна.
Све постаје још занимљивије када се погледа превођење ове прозбе на језике народа којима хлеб није на јеловнику, као што је неко већ поменуо. Извините због многоглагољивости
