Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
01.09 ч. 11.07.2020. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 ... 3 4 [5] 6
  Штампај  
Аутор Тема: Колико падежа постоји?  (Прочитано 48302 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #60 у: 10.52 ч. 28.07.2009. »

A evo, sada sam rekao: daćemo Crvenom kr`stu (dat. uzlazni), ali opet, rekao bih: nAkrstu (lok. silazni). A to uopšte ne štima sa Džoovom tabelom, nego je upravo obrnuto. Huh
Сачувана
Duja
Гост
« Одговор #61 у: 10.58 ч. 28.07.2009. »

Upravo sam izgovorio još jedan! Cheesy Pričam sa sestrom i kažem: nAmeni.

Pa i kako bi drukčije? Pošto je u "mëni" kratkosilazni, u svim istočnohercegovačkim1 govorima će ovde akcenat preći na proklitiku, a bogme i u dobrom delu šumadijsko-vojvođanskog, rekao bih.

1) Je l' ovo ide malim ili velikim slovom? Embarrassed
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #62 у: 11.20 ч. 28.07.2009. »

Malim slovom, i u pravu si za dijalekatsku kartu. Wink Okej, onda sam to pobrkao s ovim. Znam iz gramatike da je mȅni i tȅbi i sȅbi sa kratkosilaznim, ali to je bilo jedno od mojih zaprepašćenja, jer bih ja rekao u dativu mèni i tèbi i sèbi (baš kao iznad sa krstom). Ništa meni ovde nije jasno. Smiley
Сачувана
Duja
Гост
« Одговор #63 у: 11.45 ч. 28.07.2009. »

Kad si spomenuo prelaz na proklitiku, malo sam se zamislio, pa izmenio svoju originalnu poruku. "Originalno" bih preneo naglasak na proklitiku u većini reči koje počinju kratkosilaznim slogom; danas to sve ređe činim. Imam jaku podsvesnu tendenciju da prihvatim akcenat sredine; a često ga "u letu" promenim, zavisno da li sam u društvu Bosanaca, Novosađana ili Srbijanaca.

I ja često uhvatim sebe da kažem "mèni", "tèbi", "sèbi"... što mi nije originalno i ne dopada mi se baš. Novòsadski uticaj, valjda.
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #64 у: 12.34 ч. 28.07.2009. »

Значи: ретко се шта чува од ових Даничићевих локатива. Штета, мени су баш занимљиви.  Sad

(На) мèни, тèби, сèби су Вукови акценти и једини у читавој Војводини, Шумадији, Мачви, Колубари. Краткосилазни је на том месту релативно скоро прихваћен у норми: од Правописа 1960. и Стевановићевог Савременог сх. језика. Обично се стога првима даје предност (исти је случај и са дóћи-дôћи).
Сачувана
Duja
Гост
« Одговор #65 у: 13.05 ч. 28.07.2009. »

(На) мèни, тèби, сèби су Вукови акценти и једини у читавој Војводини, Шумадији, Мачви, Колубари. Краткосилазни је на том месту релативно скоро прихваћен у норми: од Правописа 1960. и Стевановићевог Савременог сх. језика. Обично се стога првима даје предност (исти је случај и са дóћи-дôћи).

U mom kraju (i mom govoru) silazni naglasci ponegde (ali ne sistematski) zamenjuju standardne uzlazne: dôći, prôći, zűbar, krőmpir itd.
Сачувана
Вуксан Пеовић
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Вуксан Пеовић
Струка:
Поруке: 10


« Одговор #66 у: 20.15 ч. 09.08.2009. »

Овде се стално прича о акцентских разликах, а шта је са правим локативом? Он у множини још увек постоји у неких наших дијалектах, додуше углавном у крњем облику (без завршнога Х), али га наши језикословци и лингвисти игноришу.  Ја га редовно користим, нешто због тога што научих на њега од родбине, нешто из жеље да се сачува седми падеж нашега језика.  Ко је пратио серију "Село гори. . . ", могао је чути мноштво крњих облика у множини, због губитка гласа х у косовско-ресавском дијалекту тога дела Србије.
Нису ли Лазо Костић, Бранко Радичевић и остали наши Војвођани из деветнаестога века, српски писци? Зар они не говораху српским језиком? У њих се ови облици могу наћи, како у неокрњеном тако и у крњем облику.
Његово игнорисање и настојање да се потпуно избаци из употребе као "неправилно" је велика неправда, која потиче још из времена Вука Караџића.  У његовом говору (правога) локатива не беше, па он и зато сматраше говоре који га имадоше (прије свега војвођанске) "неправилним" и "исквареним".  Данас га називају "архаичним", и то у некој негативној конотацији.  Мислим да бисмо требали чувати богатство нашега језика, поготово оне облике старе вековима, попут правога прасловенскога локатива.
Речи попут "коњима, радостима" су датив/инструментал некадашње двојине (а сада множине), али не и локатив.  Једини прави локатив множине су коњих, радостих, и ништа више.  У једнини су средишти, лети локативи речи "средиште, лето".  Облици са "у" су дативи.
Нема локатива без "-ах" или "-их".  То што их због вуковске традиције не прихватише у стандард мени ништа не значи.  Користићу их и даље па макар био једини.  Телевизијске емисије и новине су пуне разних "Пи-Арова", "транспарентности", "бенефита", "омбундсмана" и осталих новотарија па их нико не опомиње због тога.  Многима је све што стиже споља добродошло, а све из српске старине непожељно.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #67 у: 20.23 ч. 09.08.2009. »

Цитат
Једини прави локатив множине су коњих, радостих, и ништа више.
Можда у 19. веку. Данас не. За више информација погледати:
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=463.0
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=526.0


Цитат
То што их због вуковске традиције не прихватише у стандард мени ништа не значи.  Користићу их и даље па макар био једини.

Слободно, ко ти брани. Међутим, не овде. Предмет овог форума јесте српски језик и од његових учесника очекује се да говоре (и пишу) у складу са стандардним српским језиком, уколико архаични и неправилни изрази нису део саме дискусије, па треба да послуже као илустрација за неку тврдњу. Све друго јесте кршење правила А1 и А2.
« Задњи пут промењено: 20.26 ч. 09.08.2009. од Brunichild » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #68 у: 01.40 ч. 10.08.2009. »

Овде се стално прича о акцентских разликах, а шта је са правим локативом?

A zašto misliš da je akcenat iole manje važan od ma čega drugoga, tobož „pravoga“ a ovo nije „pravo“?

Akcenat je u našem jeziku veoma važan, vrlo ima ulogu u značenju reči, u oblicima reči, u fonetici glasova; a u savremenom srpskom upravo akcenat i jeste ono što određuje lokativ kao zaseban padež, pošto su se sami padežni nastavci staroga lokativa izgubili; te se zato ovde i stalno priča o akcenatskih razlikah.

Ко је пратио серију "Село гори. . . ", могао је чути мноштво крњих облика у множини, због губитка гласа х у косовско-ресавском дијалекту тога дела Србије.

Neće biti. Tako sam i ja isprva pogrešno mislio, ali to nije ostatak staroga lokativa samo bez /x/, već je — genitiv. U tima dijalektima lokativ se takođe izgubio, ali se, mesto s dativom, izjednačio s genitivom.

U tom svetlu možda treba ponovo razmotriti i tvoju primedbu o lokativu u govoru Gruže?

То што их због вуковске традиције не прихватише у стандард мени ништа не значи.

U standard nisu prihvaćeni zato što ni u narodnom jeziku ne postoje. Stari lokativ se kod nas bio čuvao samo u onim kojekakvim slovenofilnim i rusofilnim književnim jezicima 17, 18. i ranog 19. veka; a u narodnim govorima Srba jok, nestao je odavno. Retki su lokalni dijalekti, ako postoje, koji čuvaju zaostatke lokativa. U srpskohrvatskom narodnom jeziku je on prosto nestao — modelovao se prema dativu i u jednini i u množini (u množini se i instrumental sveo na sinkretizam s dativom i lokativom), još od srednjeg veka pa naovamo. Prema R. Matasoviću, preuzimanje dativskih nastavaka u lokativ jednine desilo se već između 800. i 850. godine u zapadnojužnoslovenskim dijalektima, a sinkretizam DLI u množini formirao se oko 1500. i 1600. kod Hrvata, a mislim da ga istočnije trebamo očekivati i ranije.

I kako mi danas srpski jezik pišemo onako kako se srpski jezik i govori, ne zanima nas to što je bilo u pređašnjim pisanim tradicijama, ne zanimaju nas ostali slovenski jezici itd., već nas zanima samo srpski jezik i njegove glavne tendencije, a gubljenje lokativa svakako spada u njih, među najglavnije.

Sve i sve, ali ponekad ne razumem tolike poglede uprte u daleke, daleke prošlosti. Umesto očigledne realne sadašnjice (danas nema zasebnih nastavaka lokativa), ističe se istorija i bajka (ah, kako su naši preci nekada davno...). Ljudi, pa ne živite u istoriji — živimo sada; i govorimo i pišemo onako kako mi sada govorimo, ovo sada je naš jezik, a ne kako su naši preci nekada davno govorili i pisali, to je bio njihov jezik tada. Jeste on bio lep, jeste on poetičan i arhaičan, jeste to nečija bajkovita tradicija i istorija, i kultura, i šta ti ja znam, ali baciti sve svoje, današnje i ovovremeno, u vodu zarad neke bajkovite istorijske idealizacije — to neću razumeti. Huh

Kao da je tada, nekada davno, sve bilo savršeno, kao u bajci. A koliko je i tada bilo jezičkih začkoljica, nepravilnosti, pogrešaka i zabluda! A šta ako je i lokativ Laze Kostića bio samo stilizacija i lični dodir pesnika (kao što i jeste), a ne nešto opšte za to vreme (kao što i nije bilo)? Šta ako je Laza Kostić bio u zabludi? Zar je Laza Kostić sve i svja, reper i merilo? A današnji jezik ne znači ništa? Ne, ne razumem tu bajkovitu idealizaciju prošlosti, a koja uopšte nije idealna, pa to ti je. Smiley Može jedan savet, ako te zanima istorija? Čitaj Pekića, recimo Novi Jerusalim, okej? Wink
Сачувана
Вуксан Пеовић
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Вуксан Пеовић
Струка:
Поруке: 10


« Одговор #69 у: 19.53 ч. 10.08.2009. »

Цитирано: Ђорђе Божовић link=topic=540.  msg42626#msg42626 date=1249861253
Akcenat je u našem jeziku veoma važan, vrlo ima ulogu u značenju reči, u oblicima reči, u fonetici glasova; a u savremenom srpskom upravo akcenat i jeste ono što određuje lokativ kao zaseban padež, pošto su se sami padežni nastavci staroga lokativa izgubili; te se zato ovde i stalno priča o akcenatskih razlikah. 
Слажем се да је акценат у нашем језику врло важан, прије свега у генитиву множине, где често служи разликовању падежа.   Али мислим да су овде навођене акцентске разлике датива и локатива једнине великим делом условљене преносом акцента на проклитику, и да највећим делом немају везе са самим падежима (рецимо "нА мени", тако бих и ја рекао).   
Али таквих разлика постоји и у других падежих: именице у изразах  "из Груже, од куће" имају сасвим другачији акценат од "села Груже, позади куће", бар у говору Гружана и осталих говора југозападне Србије.   Таквом логиком бисмо на основу очигледне акценатске разлике могли издвојити аблатив из генитива и рећи да су поједини наши дијалекти (ако не и књижевни језик) сачували (или повратили) стари ПИЕ падеж који нестаде у мрачно прасловенско доба после распада балто-словенске заједнице.   Али то, наравно, нико не тврди.   Зато мислим да се постојање локатива не може држати на разликах сумњивога порекла, које постоје на прилично малом подручју нашега језика. 

Цитирано: Ђорђе Божовић link=topic=540.  msg42626#msg42626 date=1249861253
Цитирано: Вуксан Пеовић link=topic=540.  msg42622#msg42622 date=1249841711
Ко је пратио серију "Село гори.   .   .   ", могао је чути мноштво крњих облика у множини, због губитка гласа х у косовско-ресавском дијалекту тога дела Србије.   

Neće biti.   Tako sam i ja isprva pogrešno mislio, ali to nije ostatak staroga lokativa samo bez /x/, već je — genitiv.   U tima dijalektima lokativ se takođe izgubio, ali se, mesto s dativom, izjednačio s genitivom. 

Слажем се да сви облици локатива које чух у наведеној серији бејаху једнаки генитиву множине, али мислим да то није увек случај.   На страници Википедије о кос-рес дијалекту се може наћи пример Л мн.   "на црешња", очигледно окрњено од "на црешњах", за кога мислим да није истовремено и генитив.   Скоро причах са једним човеком из околине Рековца, и он ми наведе известан број примера локатива.   Код њега Л јед.   гласи "на трешње", Л мн.   "на трешња" а Г мн.   "због трешњи"! Исто тако ми наведе пример "у ти краји", што је очигледни Л мн дегенерисан губљењем гласа х у Н мн.   Али највише ме је изненадио пример "у сећањи"! Није ми било јасно да ли то бејаше једнина или множина, али мислим да је множина.   То савршено одговара старословенскоме наставку које би са мањим изменама данас звучао отприлике  "сећањих".   Затим, његов говор чува локативски облик "чем" кога доследно користи са свима локативским предлозима, док са предлогом "ка" користи само "чему"! Баш као што и треба.   Било би занимљиво ако би нам неки посетилац из тих крајева дао још неке примере локатива. 

Не бих рекао да је се локатив изједначио са генитивом.   Прије бих рекао да је било обрнуто, да генитив множине преузимаше облике локатива, вероватно због једнакости њихових сложених придевских промена.   Стари генитив имаше наставке -0, -ев, -ов.   Довољно је погледати дела Његоша, његов генитив бејаше чисти локатив, чак и код речи "рука, нога" не коришћаше данас стандардне облике двојинскога порекла него само "ногах" и "руках".   Велики део данашњега генитива потиче из таквога локатива, који несрећним губљењем гласа х доби свој данашњи облик. 

Цитирано: Ђорђе Божовић link=topic=540.  msg42626#msg42626 date=1249861253
A šta ako je i lokativ Laze Kostića bio samo stilizacija i lični dodir pesnika (kao što i jeste), a ne nešto opšte za to vreme (kao što i nije bilo)? Šta ako je Laza Kostić bio u zabludi?
Лазо Костић је на много места у својих песмах користио локатив множине, крње облике углавном употребљаваше на крају стиха, зарад римовања.   Његов (неокрњени) локатив се у свих случајих завршаваше на "-их", (не бејаше примера са именицама женскога рода на "а"), па се никако не може помислити да је то било под икаквим утицајем рускога језика, јер се сви руски локативи множине завршавају на "-ах" односно "-ях".   Уз то, његове песме пажљиво читах али не нађох никаквих утицаја наведенога језика.   Да је се Костић угледао на руски или рускословенски, вероватно би користио и облике у једнини, али од тога нема ни трага.   И још нешто, на неколико места нађох употребу локативских облика са предлозима инструментала ("пред вратих чека"), што такође није одлика рускога језика, већ вероватно неких говора северне Србије. 
Наш познати песник није живео тако давно (1841-1910), па мислим да се његов говор не може назвати архаичним.   И не знам како би Лазо могао бити у заблуди, он сигурно није измислио ове облике, сигурно их је научио од својих родитеља.   Мени је Лазо важан, ако ни по чем другом а оно што је користио свих седам падежа, као што је и ред.   И што се није слепо и у свем придржавао Вука. 

Цитирано: Ђорђе Божовић link=topic=540.  msg42626#msg42626 date=1249861253
Prema R.   Matasoviću, preuzimanje dativskih nastavaka u lokativ jednine desilo se već između 800.   i 850.   godine u zapadnojužnoslovenskim dijalektima, a sinkretizam DLI u množini formirao se oko 1500.   i 1600.   kod Hrvata, a mislim da ga istočnije trebamo očekivati i ranije. 

Нешто ми то није логично, да се локатив једнине изгубио (или почео губити) још прије епохе старословенскога језика. Мислим да је то било знатно касније. А не знам ни како би он то могао знати, када у то време не бејаше записанога словенскога језика. Иако су у старословенских споменицих примећени поједини ретки случајеви локативских облика једнаких дативу (који не бејаху женскога рода).   Што се множине тиче, Павле Ивић негде написа да процес замене ДЛИ са ДИ двојине потиче из 18 века??.   А Словенци га и даље чувају у множини. 

Цитирано: Ђорђе Божовић link=topic=540.  msg42626#msg42626 date=1249861253
Kao da je tada, nekada davno, sve bilo savršeno, kao u bajci.   A koliko je i tada bilo jezičkih začkoljica, nepravilnosti, pogrešaka i zabluda!
Далеко од тога да је језик наших предака био савршен.   Имаше и он пуно мана.   Али ми ипак изгледа много савршеније од данашњега.   Старословенски бејаше много лепши, данашњи је само његова бледа копија. 

Цитирано: Ђорђе Божовић link=topic=540.  msg42626#msg42626 date=1249861253
Sve i sve, ali ponekad ne razumem tolike poglede uprte u daleke, daleke prošlosti. 

А где другде треба гледати? У стране језике? Па да сви причамо мешавином српскога и енглескога? Узоре тражим у историји и култури својега народа.   Ако је то недовољно, онда прво гледам оне који су нам најближи, на нашу браћу Словене, прије свега православне. 
Ко не гледа у прошлост неће имати ни будућности.   Народи који се не одрекоше традиције и вредности својих предака данас опстају, јачају и шире се.   Народи који, попут нашега, првенствено теже животу богаташа из сапунских опера, полако нестају и пропадају.   Хедонистичке тежње ће нас једнога дана стварно одвести у прошлост.   Из које повратка нема. 

Цитирано: Ђорђе Божовић link=topic=540.  msg42626#msg42626 date=1249861253
Može jedan savet, ako te zanima istorija? Čitaj Pekića, recimo Novi Jerusalim, okej? Wink
Прочитао сам раније пар његових књига, "Сентименталну повест британскога царства", и још једну, не сећам се како се зваше.   Потражићу ову књигу, чим будем могао.   :-)
« Задњи пут промењено: 21.13 ч. 10.08.2009. од Вуксан Пеовић » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #70 у: 21.49 ч. 10.08.2009. »

Слажем се да је акценат у нашем језику врло важан, прије свега у генитиву множине, где често служи разликовању падежа.   Али мислим да су овде навођене акцентске разлике датива и локатива једнине великим делом условљене преносом акцента на проклитику, и да највећим делом немају везе са самим падежима (рецимо "нА мени", тако бих и ја рекао).  

Veoma imaju, nema prenosa na proklitiku bez silaznoga akcenta, a drugo je uzlazni. Sve je to veoma, veoma bitno.

Али таквих разлика постоји и у других падежих: именице у изразах  "из Груже, од куће" имају сасвим другачији акценат од "села Груже, позади куће", бар у говору Гружана и осталих говора југозападне Србије.   Таквом логиком бисмо на основу очигледне акценатске разлике могли издвојити аблатив из генитива и рећи да су поједини наши дијалекти (ако не и књижевни језик) сачували (или повратили) стари ПИЕ падеж који нестаде у мрачно прасловенско доба после распада балто-словенске заједнице.   Али то, наравно, нико не тврди.  

Ne, ne bismo zbog toga mogli govoriti o različitim padežima. Akcenat jeste isti: "Grȗžē", "kȕćē". I "ìz Grūžē" i "òd kućē" isti je akcenat kao u "sela Grȗžē", "pozadi kȕćē", samo što je prvi prenesen, a drugi nije, jer mu ne prethodi proklitika. (Mada se u nekima dijalektima može čuti i "pȍzadi‿kućē"!) Nema tu ni A od ablativa, niti se radi o onome o čemu se radi ovde: dativ zȋdu, lokativ zídu; dativ svȇtu, lokativ svétu.

Зато мислим да се постојање локатива не може држати на разликах сумњивога порекла, које постоје на прилично малом подручју нашега језика. 

Zašto misliš da je ovo nešto sumnjivo? Vrlo je jasno.

Tačna je opaska samo da ove razlike postoje na vrlo malom području, a na ostalima su se izgubile. A upravo to i jeste razlog što možemo govoriti o konstantnom procesu gubljenja lokativa iz našega jezika.

Нешто ми то није логично, да се локатив једнине изгубио (или почео губити) још прије епохе старословенскога језика. Мислим да је то било знатно касније. А не знам ни како би он то могао знати, када у то време не бејаше записанога словенскога језика. Иако су у старословенских споменицих примећени поједини ретки случајеви локативских облика једнаких дативу (који не бејаху женскога рода).   Што се множине тиче, Павле Ивић негде написа да процес замене ДЛИ са ДИ двојине потиче из 18 века??.   А Словенци га и даље чувају у множини. 

Staroslovenski nema nikakve veze sa istorijom srpskih dijalekata, on je sasvim drugoga porekla i drugoga jezičkog sustava.

Далеко од тога да је језик наших предака био савршен.   Имаше и он пуно мана.   Али ми ипак изгледа много савршеније од данашњега.   Старословенски бејаше много лепши, данашњи је само његова бледа копија. 

Današnji jezik nema veze sa staroslovenskim, pa mu ne može biti ni kopija. Današnji srpski književni jezik zasnovan je na srpskome govornom jeziku, na srpskim dijalektima mlađe štokavske osnovice. Staroslovenski je iz sasvim druge priče.

I ja se ne slažem da je bio savršeniji. Imao je daleko manji fond reči. Bio je jezik crkve, kojim se moglo pisati praktično samo o crkvenim stvarima. I još srednjovekovni zakonoše kada su trebali izdavati zakone, povelje i dekrete okretali su se narodnome jeziku, ne staroslovenskome.

А где другде треба гледати? Ко не гледа у прошлост неће имати ни будућности.

Probaj gledati u sadašnjost. Ko ne vidi sadašnjost, nema ni budućnosti. Ko gleda u prošlost, zar može da očekuje da će imati budućnosti? Ne slažem se da može.

Pogleda uprtih u prošlost, življenjem u prošlosti, tako da se ne primećuje svoja sadašnjost, samo se postiže to da i sadašnjost i budućnost prođe pored tebe kao brzi voz. I ostaješ u bajci koja nema veze s realnošću. Ne vidi se ništa oko sebe, ono što realno jest, zato što se gleda u neku bajku iz davnina, u ono što je nekad bilo, i što danas realno nije. Pa se živi u laži, u bajci, u prošlosti, daleko od realnosti sadašnjice. A tu nema budućnosti. Kao da je bitno nešto što je nekada bilo, ako je danas nešto sasvim drugojačije.

Jedino narodi koji traže vrednosti u modernim izazovima mogu opstati. Sa modernim se bitkama treba boriti, sa savremenim izazovima, a ne sa prošlim. Oni narodi, poput srpskoga, koji traže vrednosti u predačkim tradicijama, davno su izgubljeni, jer su i te tadašnje vrednosti danas odavno izgubljene.
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #71 у: 23.38 ч. 22.08.2009. »

У овом крају често могу да се чују конструкције типа: Знаш ли где је кућа оном мајстору што поправља...; она је жена његовомбрату; то је ауто нашем директору. Половина људи тако говори и понекад сам у ситуацији да се запитам да ли ће ме разумети ако кажем како треба.
Има ли чега сличног у другим крајевима?

Сачувана
Дарко Новаковић
сарадник
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049



« Одговор #72 у: 09.43 ч. 23.08.2009. »

Први пример ми звучи скоро сасвим природно — мора да сам га чуо много пута у родном крају. Чак и други ми се чини веома познатим, док ми је трећи сасвим стран и неприхватљив.
Сачувана

Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #73 у: 11.50 ч. 23.08.2009. »

У овом крају често могу да се чују конструкције типа: Знаш ли где је кућа оном мајстору што поправља...; она је жена његовомбрату; то је ауто нашем директору. Половина људи тако говори и понекад сам у ситуацији да се запитам да ли ће ме разумети ако кажем како треба.
Има ли чега сличног у другим крајевима?

Колико ја знам, то је типична косовско-ресавска особина: уместо посесивног генитива користи се посесивни датив (јужнији говори ту имају на + акузатив/CG: кућа на онога мајстора). Обично се у тим говорим јављају облици са -е- у наставку (кућа онем мајстору и сл.).
Сачувана
Вуксо
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 3


« Одговор #74 у: 16.59 ч. 21.04.2010. »

Скоро сам био у једном селу у близини Подгорице, на око 15 км западно, на територији племена Комани.  Ево примера локатива множине које тамо приметих: "по ратиштах", "о болестих", "о женах", "при онијех кућах", "причасмо о њих", "о сећањах", "о људих", "о тијех стварих", "о ђевојаках", "о овацах", "у нашијех селах", "по Команах".  Наведене облике углавном користе старији људи, мада има и млађих, па чак и деце.  Напомињем да се ови облици користе и за генитив, па се може чути на пример "Има ли мухах код вас?" или "Био сам код коњах".

У серији "Село гори. . . " приметих локатив множине "У рука", који је занимљив по том што вероватно није једнак генитиву, који би требао гласити "руку".

Ови примери показују да местни падеж још увек постоји у нашем народу.

Ја раније писах у овој теми са другога налога, којему из мени непознатога разлога више не могу приступати, па морах отворити овај нови.
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 ... 3 4 [5] 6
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!