Ove primere ću rado plasirati, samo mi treba malo vremena,par sati da ih povadim iz epike i mitologije.Dok ja to ne učinim zašto ti ne bi konsultovao radove Sretena Petrovića, Luja Ležea i Vasiljeva?
ɢdje to proučavaoci slovenske mitologije pominju Srbe kao nebeski narod?
Svi pobrojani autori ni na jednom mestu ne raspravljaju o sintagmi S NN, mada se ona kao MITEM provlači kroz njihovo delo a ja upravo to i govorim- mitem je aktiviran i nalazi plodno tlo u svesti Srba. To ja tvrdim, a ti navedi gde recimo Ćosić priča o nebeskom narodu, ili Simović(osim u pesmi)
Tačno, i ja sam se malo uopšteno uhvatio za „poetiku neoromantizma“.
No dobro... Ali, po čemu se onda taj „mitem koga zapravo nema, jer se ne pominje, ali se provlači“ razlikuje od običnog rodoljublja, ili od nacionalizma?
To što se provlači kroz pisanja neoromantičara jest rodoljublje — samo neki od njih posegnuće za „nebeskim narodom“ (ne, ne mogu reći koji, jer veruj mi da nemam kraj sebe biblioteku suvremenog neoromantizma) — a neki drugi pišu drukčije, drukčije natapajući tekstove svojim rodoljubljem. I šta je tu, zapravo, obično rodoljublje, ili nacionalizam, a šta je „mitem koji se bezimeno provlači“? Ima li razlike; ili proizvoljno rodoljublje nazivamo mitemom i mitom, ili možda obratno?
