Prvo, mogao bi da budeš pristojniji i da ne vređaš.
Drugo, nemam ništa protiv da ova poruka bude prebačena u nagađanja.
A ti bi se mogao upoznati s pravilima učestvovanja na forumu. Tvoje poruke u suprotnosti su sa temom i namenom foruma, i načinom na koji se ta tema treba u diskusijama obrađivati i ta namena zadovoljavati; ako je verovati Peđi kada kaže da se smisao foruma nije menjao od pre tvoga dolaska dosad.
Tvoje poruke ne doprinose ni u čemu temi i nameni foruma, i siguran sam da forumaše ne zanima naročito to kako se sve razne reči mogu povezati i odvezati, i kako ti lično doživljavaš veze između raznih reči, već ih zanima ono što veli relevantna literatura.
Stoga ne vidim niti jedan razlog zašto administracija foruma drži tvoje poruke na raznim temama — ako je njozi cilj i zadatak staranje o temi i nameni ovoga foruma. A naročito ne vidim niti jedan razlog zašto ti je administracija foruma otvorila i poseban lični potfolder u kome možeš slobodno obznanjivati svoje misli. Forum Vokabulara valjda nije blog.
I kada ukažem tvojoj sorti forumaša na nesuvislost tema koje pokrećete i diskusija kakve vodite sa temom i namenom foruma, ja dobijem grdnju i prekor od iste te administracije.
Dokle? I zašto?
Treće, etimologija reči otac daleko je od toga da bude jasna. Ako ti je jasno, kaži i nama da znamo. To što Fasmer pretpostavlja (ili tvrdi) da je to iz govora bebe, moglo bi da se uzme kao verovano, mada nema načina da se to sa potpunom sigurnošću dokaže. Uostalom (zar si zaboravio?), sam si jednom rekao da se reči imitativnog porekla ne uzimaju za ozbiljno u etimološkoj nauci. :-)
Rani psl. *atikas > *otьkъ > *otьcъ > klasični psl. *otьcь > sh. ’otac’, rus. ’otec’ itd.
U *atikas, -ik je imenički sufiks (kod nas danas odražen kao -ac), a osnova at- je nesumnjivo iz dečjeg govora jer je potisla standardno pie. *pətēr. Kristalno jasno.
„Imitativno poreklo“, kako sam i onda lepo rekao, svakako može biti način za objašnjenje nastanka neke reči u jednom jeziku, ali ne može se uzimati kao argument u etimološkom poređenju
među različitim jezicima. Samo je osnova at-, u ovom slučaju, došla iz bebećeg govora, a dalje reč ima normalno svoju etimologiju nezavisno od toga — naše ’otac’
nije iz dečjeg govora nego je normalno nasleđeno iz praslovenskog kao gotova reč. Naše ’otac’ i rusko ’otec’ su, dakle, srodni po tome zajedničkom nasledstvu gotove reči kao takve, sa sve svojim značenjem i fonetskim sastavom, a nisu srodni po „imitativnom poreklu“.
Ako je etimologija reči ’otac’ sada jasna, dopusti da nastavimo diskusiju bez irelevantnih upadica. Ako opet nije, ljubim te, potraži neku literaturu te nasamo izučavaj.
