Велики Матичин правопис, 1994. година
Тачка 19.ц. Малим словом нормално се пишу и придевски атрибути: племенити, благородни, преосвештени, преподобни, велечасни, пресв(иј)етли итд. Ни придеви свети, блажени, хазрети, немају одлике саставног дела властитог имена кад се јављају испред довољно одређеног имена, па се пишу малим словом: свети апостол Павле, свети Фрањо Асишки, свети Симеон Мироточиви итд. Ради једнообразности усвојено је да се тако пишу ови придеви и кад делимично добијају службу дела властитог имена (тј. кад стоје испред недовољно одређеног личног имена): свети Петар, свети Сава, хазрети Алија, хазрети Фатима, блажени Јероним и сл...
Школско Матичино издање, не знам годину јер су ми корице и страна на којој све пише, нестале без трага.

Тачка 19. ц. Придевски пригодни атрибути испред имена (малим словом):
свети Јован Претеча, свети Сава Јерусалимски, свети Фрањо Асишки, свети Петар Цетињски; аналогно и
свети Петар и Павле, свети Петар, свети Никола, свети Сава. Тако и
преподобни, блажени, хазрети, преосвештени, племенити и др.;
али великим словом кад се атрибут схвати као део имена: Огњена Марија (није погрешно ни ако се нпр. свети узме као део двочланог имена, рецимо Свети Петар и Свети Сава у причама или у слободном избору писаца текста)...
Приручник за школе
9. Кад атрибут, било да је придевски било именички или придевско-именички, није саставини део имена, него служи за његово ближе одређење, пише се малим словом:...свети Петар, свети Сава...
10. Великим словом пишу се и имена из уметничких дела (нпр. из књижевности и филмова): ...Свети Сава (као лик у уметничком тексту)..."
Језик данас
"(3) Po Pravopisu — i starom i novom — imena praznika pišu se velikim slovom prve reči, npr. Božić, Nova godina, Prvi maj, pa tako i Sveti Sava, Sveti Nikola, mada inače (kad govorimo o svecu, tj. čoveku) pišemo sveti malim slovom. Otuda će biti i „Dan svetog Save” (ali i s malim d, jer to nije zvanično ime praznika), a zahvalnost svakako izražavamo svetom Savi (svecu) a ne Svetom Savi (prazniku). Nisu u pravu oni novinari ili korektori koji sebi olakšavaju posao pišući uvek „Sveti”, s velikim S".
Пошто језичке недоумице у Језику данас решава Иван Клајн главом и брадом, а он је био рецензент Приручнику за школе, како тумачиш чињеницу да одговара другачије но што пише у делу за које је писао рецензију? За велики су рецензију радили Павле Ивић и Драго Ћупић, те тако...
...Испада да само академско издање представља меродаван документ. Дакле, онда оба школска падају у воду? Дакле, или Клајн није добро читао дело за које је радио рецензију, или је игнорисао шта тамо пише приликом доношења свог суда.
Такође, знамо да Клајн не може бити изнад правописа, али ово је и иначе лудило од тачке, а има их још сигурно (осим црте, односно зареза после управног говора).
И шта си ти, Стоундар, заправо хтео да кажеш овим цитатом? Како се не зна ко пије а ко плаћа (што је осећање које се мени јавља по ко зна који пут), или како је све у школским правописима погрешно, или како је време да се о томе договоре, или како и Клајн, као и сами аутори, тумачи да у овим тачкама заправо исто пише, или...? Ја се само нервирам и бирам најлиберарнију (што би ти рекао) варијанту док се они не договоре.
