dòškolovati/dòškolovavati (se)

[VladKrvoglad]

Zanimljivo.
Nisam znao da postoji samo jedan oblik: 'dòškolovati' (se)
Ne i ovaj drugi - 'dòškolovavati' (se)

Zar je zaista nepotrebna nesvrsena forma glagola?

[Зоран Ђорђевић]

Први пут чујем за само један облик. Где си то нашао?

[VladKrvoglad]

Nasao sam negde na netu, kao neki 'test pismenosti'. Proverio na nasem recniku ovde, ali nema ni jednog od ova dva oblika, a proverio i kod Hrvata, i oni imaju samo jedan oblik.
Mislim, kako ces ovo reci (?), ako taj glagol ne postoji:
"Radeci u restoranu, doskolovavao se onim danima kada je bio slobodan."

[Ђорђе Божовић]

Kod takvih trajnih glagola, meni akcenat obično pada na taj infiks: ja bih rekao dòškolovati ali doškolovávati (ako takav glagol postoji).

Postoji gomila reči koje su moguće (i svi izvorni govornici ih mogu spontano stvoriti "na licu mesta" ako im ustrebaju, živim tvorbenim procesima, i dakako, razumeti ih kao i bilo koje druge reči), ali nisu zaista i "punopravno" ostvarene, već se pak jako retko i individualno (u idiolektima pojedinih govornika ili u specifičnim, jedinstvenim situacijama ili vrstama diskursa) ostvaruju. Jedna od njih bi mogla biti i taj glagol doškolovavati (se).

Kao što bi to mogli biti i silni izrazi koji označavaju vršiteljke radnji (dakle, ženske oblike naziva za razna zanimanja): kada ja kažem "moja tetka je pilotkinja", to pilotkinja verovatno nije ostvarena reč, reč koja se inače upotrebljava, jer su obično piloti muškarci i retko se uopšte govori o ženama koje upravljaju raznim letećim sredstvima, ali je to svakako moguća reč, koju ja kao izvorni govornik spontano tvorim na licu mesta kad mi je ustrebala (od pilot mocionim sufiksom), i vi ju kao izvorni govornici spontano i razumijevate ("da, to je ženski pilot").

Ta ogromna sfera neostvarenih, ali tvorbeno mogućih reči izuzetno je važna i vitalna poluga tzv. "bogaćenja" jezika (u svakom smislu toga izraza — i kvantitativnom, i kvalitativnom). Nju može jedino jezički preskriptivizam (kako je po prirodi konzervativno nastrojen) kočiti i braniti. I zaista, retko ćemo se okoristiti ovim mogućnostima tvorbe novih reči u diskursu koji zahteva izvesnu normativnost i standardnost jezika (dakle, u onome jezičkom sloju na koji preskriptivizam i najviše djeluje), ali ćemo se svakako njima redovno okorišćavati u književnom jeziku, recimo, zatim u svakodnevnom govoru, u ekspresivnom diskursu itd., dakle u onim vrstama jezičkoga diskursa koje su same po sebi u dosta manjoj mjeri ovisne o normi i preskripciji.

[VladKrvoglad]

sto se tice mog primera:

"Nisam znao da postoji samo jedan oblik: 'dòškolovati' (se)
Ne i ovaj drugi - 'dòškolovavati' (se)"

Samo je omaska: kopipejstvovao sam prvi oblik pa dopisao 'va' a zaboravio promeniti akcenat. Naravno da bi bio na tom trecem slogu otraga. 'DoskoloVAvao.

A za potencijalne reci..
Ipak, mislim da ovaj oblik bas zivi u nekim sredinama: meni je to bilo nesto veoma cudno da ga nema?!

Mislim da mogu zamisliti logiku onog koji je ukinuo nesvrseni glagol:

"Skolovati se" je glagol koji je nekako postao univerzalni:

" On se skolovao za kuvara, kada je kriza nastupila" - upravo se (i)skolovao za kuvara kad je kriza nastupila.
" On se skolovao za kuvara, kada je kriza nastupila" - bio je u toku skolovanja za kuvara, kad je kriza nastupila.

U sustini, ovaj oblik (skolovati se) moze se shvatiti i kao svrsen i kao nesvrsen.

I onda su mu dodali 'do' i zaboravili na izvesnu promenu....

"On se doskolovao za kuvara, kad je kriza nastupila." (bio vec doskolovan)
"On se doskolovao za kuvara, kad je kriza nastupila." (?)
"On se doskolova(va)o , kad je kriza nastupila" (jos bio u toku tog dodatnog skolovanja)

 

[Ђорђе Божовић]

Školovati (se) je nesvršen glagol. Doškolovati (se) je svršen.

"Bio se školovao za kuvara prije svetske ekonomske krize." / "Doškolovao se zatim i za konobara nakon krize."

Obično nam ne treba nesvršeni parnjak glagolu doškolovati (se), jer već imamo školovati (se): "Dok se bio školovao i za konobara..."

Ako nam u specifičnoj situaciji baš zatreba ("U to vreme, dok se on doškolovavao..."), kao tvorbeno moguću reč verovatno ćemo ga baš tako izreći. Ali to će biti ograničeno na "posebne", individualne slučajeve koje sam opisao u prethodnoj poruci — jer se ipak radi o mogućoj, ali neostvarenoj reči.

[VladKrvoglad]

Znam da je 'skolovati (se)' nesvrsen glagol. Ali, upotrebljava se veoma cesto u smislu kao da je ipak svrseni. Ovo verovatno zato sto 'iskolovati / odskolovati (se)' nekako ne radi posao, pa ljudi spontano iskrivljuju glagol 'skolovati se'. 

A sto se tice neostvarenih reci - iskreno, argument koji ponekad cujem, kako je neka rec 'nepostojeca, jer je nema u recniku' - ne pije bas uvek vodu.
Znacilo bi li to da pre Vukovog recnika nije postojao nas jezik, jer nije bio upisan u tefter? 
Ne, jezik postoji paralelno sa procesom stvaranja standardnog jezika. To samo znaci, da oni koji taj posao rade, nisu sve postojece reci upisali.
Pa lepo: nek se malo vise potrude! Jer ovako dolaze do izrazaja bas oni koje si pomenuo: jezički preskriptivisti.

[Ђорђе Божовић]

To svakako nije moj argument. Reč je neostvarena ne zato što je nema u nekom rečniku, već zato što je nema u živom jeziku. Ali je moguća, što znači da ipak čuči tu negde u nekoj sferi naše jezičke kompetencije, i čeka na priliku da se zaista ostvari u odgovarajućem diskursu.

[VladKrvoglad]

Pa, nisam rekao da je tvoj, na protiv: ispod sam te parafrazirao da mislis prilicno negativno o (jezickim) formalistima.
A opet dodajem, nasao sam ovaj primer u jednom testu, koji ima za cilj da nas 'nauci' kako je 'doskolovaVAti se' - nepravilno, jer navodi u jednom momentu pitanje: sta je pravilno? I onda ispod toga izbor: 'doskolovati se' ili 'doskolovavati se'.
Meni je pitanje bilo somnabulno, jer su naveli dva oblika istog glagola, svrseni i nesvrseni oblik.
E, sad: moze se reci da sam samo ja umislio kako ta rec postoji, pa eto ima i dokaz da NE postioji: reci te nema u recniku.
Sa druge strane, ako neko izabira ovakav primer za test - znaci da je upotreba tog 'prokazanog' oblika itekako rasirena, pa taj neko, eto, krenuo u krstaski ratuljak na tu rec.
Ako je vec logicna i u upotrebi, ma kako retkoj, onda bi trebala biti 'ostvarena'. Toliko od mene na tu temu!

[Ђорђе Божовић]

Da, slažem se.

Što se provere u rečniku tiče — nije, naravno, rečnik ultimativni reper za (ne)postojanje neke reči, jer se može desiti da neki rečnik ne beleži baš svaku reč. (Zapravo, i ne postoji rečnik koji beleži sve reči iz žive jezičke upotrebe.) Ali oko ovakvih stvarčica, veliki se (obuhvatniji) stručniji rečnici (poput RMS ili RSANU) mogu uzeti za ozbiljno: teško će se dogoditi u takvim rečnicima propust da, ako se beleži recimo svršeni vid nekoga glagola, nesvršeni se zaboravi uneti (ili obratno); ili povratni prema nepovratnom glagolu, i sl. Već obično ako je, u tim rečnicima, zabeležen neki glagol samo jednoga vida ili roda, to je dobrim delom osnovan indikator kako odgovarajući glagol drugoga vida odnosno roda najčešće nije ostvaren u jeziku.

[alcesta]

Ja se odlično sećam nekog Klajnovog članka u Zabavniku od ko zna kad gde je rečeno da je glagolska imenica doškolovavanje nepravilna, i da može samo doškolovanje, i to se sećam da je bilo baš na kraju teksta, ali ničeg preciznijeg se ne mogu setiti.
To je razume se bio jedan od onih njegovih popularnih tekstova o gramatici u dijalogu gde ne treba očekivati tačne naučne reference, a možda se otada nešto i promeilo, prošlo je najmanje 20 godina.

[VladKrvoglad]

Napisah repliku i portal ju je pojeo? Grrr.
Da, i tokom slanja ove, desilo se nesto cudno:
pritisnuh 'poslalji', a portal mi kaze nesto u smislu 'vase vreme na portalui je isteklo' (iako sam se ulogovao pod 'zauvek', a ne na neko ograniceno vreme.
Zakljucak: nesto tehnicki steka na forumu.

[Luče]

To svakako nije moj argument. Reč je neostvarena ne zato što je nema u nekom rečniku, već zato što je nema u živom jeziku. Ali je moguća, što znači da ipak čuči tu negde u nekoj sferi naše jezičke kompetencije, i čeka na priliku da se zaista ostvari u odgovarajućem diskursu.

Đorđe, kod mene na poslu studenti se redovno doškolovavaju! Ne sećam se da sam ikog od njih čula da govori pravilno. Ovo čisto da znaš da nije retka pojava

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Језик наш насушни (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: dòškolovati/dòškolovavati (se)