Ова тема нема везе са рачунарима, али нисам знао где да је ставим. Овде ми се учинило најприкладније. Ово је текст који сам ја написао за школске новине.
Наше писмо
Буди Словен – пиши глагољицом!
Може ми неко рећи да ова реченица нема смисла. . . али размислите. Имају ли смисла реченице ,,Буди Србин – пиши ћирилицом!“ и ,,Пиши латиницом да те сви разумеју!“. То су једноставно згодне пароле које изражавају одређене ставове, али никако нису ваљани аргументи, иако их пуно људи тако доживљава. Не буди овца – не размишљај туђим реченицама!
Питамо ли људе који то говоре да појасне своје ставове, често добијамо слична објашњења: ,,Морамо писати латиницом да би се странци снашли у Србији. “ и ,,Цео свет пише латиницом. “, односно ,,Ћирилица је једино право наше писмо. “ и ,,Ко пише латиницом није Србин јер пише писмом наших окупатора. “ То се већ могу назвати каквим-таквим аргументима. Осврнимо се на сваки од тих аргумената појединачно:
,,Морамо писати латиницом да би се странци снашли у Србији. “ Тренутно је стање код нас хаотично. Неке карте су нам на ћирилици, а неке на латиници, а исти случај је и са путоказима. Странац тешко може да види сличност између ,,Ваљево“, што му пише на карти и ,,Valjevo“, што пише на путоказу. Према овом аргументу треба свуда да пише ,,Valjevo“ да би се странци снашли, али се прећуткује да кад би свуда писало ,,Ваљево“, странци би опет видели да је то један те исти град. Осим тога, видимо да такав систем функционише у многим земљама које пишу ћирилицом, или неким другим не-латиничним писмом.
,,Цео свет пише латиницом. “ Овде се уводи нова врста евроцентризма – западноевроцентризам. Погледајмо две најмногољудније државе на свету: Кина и Индија. Ни Мандарински ни Хинди се не пишу латиницом. Погледајмо највећу државу на свету: Русија. Руси пишу ћирилицом. Гледамо ли економски најјаче дршаве на свету, имамо САД и Немачку у којима се пише латиницом, али такође и Јапан у којем се на пише. Свакако морамо споменути државе са којима Србија покушава да одржи добар однос или да га побољша. Ту је, наравно, Русија, где се пише ћирилицом. Затим, ту су државе Европске уније. Довољно је рећи да ЕУ помаже Бугарима да очувају своју ћирилицу, тако да би свакако радо помогли и нама да очувамо нашу.
,,Ћирилица је једино право наше писмо. “ Шта уопште значи ,,наше писмо“? На памет нам прво пада објашњење да је то оно писмо којим пишемо. Код нас се, свакако, користи латиница, тако да се не може рећи да латиница није ,,наше писмо“. Значи, јесте ,,наше“, али да ли је ,,право“? Не знам, уопште не видим како би писмо могло да буде лажно, тако да ово нећу коментарисати.
,,Ко пише латиницом није Србин јер пише писмом наших окупатора. “ Кинези нас никад нису напали. То значи да слободно можемо да пишемо кинеским писмом. Аргумент против латинице није аргумент за ћирилицу. Осим тога, нису ли Срби тражили уточиште у Аустро-угарској(писали су латиницом) када су нападали Турци(нису писали латиницом)?
Ћирилица је кроз већи део наше историје била доминантно писмо. На ћирилици су писана многа дела велике књижевне и научне вредности. Ћирилица је писмо најприлагођеније нашем језику. Све то је чини важним делом нашег идентитета.
,, Сада пипамо по мраку прошлости и тражимо у далекој историји нешто о нама Србима и не налазимо никаквог трага ни гласа о нама. Као да нас није било. А били смо и тада. Јер да нисмо били тада, не би нас било ни сада. И ми Срби смо Адамова дјеца. Било нас је, али нисмо записани. Само записани народи улазе у историју. “
Заборавимо ли ћирилицу неће се важити ни онај део наше сторије у којем смо записани, јер неће имати ко то да прочита. Док на овај начин бришу своју историју, људи се правдају како користе латиницу јер је много практичнија, али ћирилица свакако неће бити заборављена. Јасно је да је то заваравање, јер је то само први корак ка заборављању битног дела нађег идентитета, ћирилице. Многи народи су покорени тако што су им неки други наметнули свој идентитет, али ми ово сами себи радимо. Свет је спреман да нам изађе у сусрет – Европска унија да нам помогне да сачувамо ћирилицу, велике компаније да користе ћирилицу на нашем тржишту, а ускоро ћемо добити и Интернет домен на српској ћирилици. ,,Ко се чува, и Бог га чува“ – зашто се ми не чувамо кад већ имамо могућност?