Нисам ни рекао да је старословенски предак данашњих словенских језика.
Okej, ja to reko’ samo da ipak napomenem predostrožnosti radi.
Često se položaj i odnos staroslovenskoga s drugim slovenskim jezicima pogrešno shvata.
Ипак, чини ми се да у књизи јасно пише да је закон отворених слогова настао тек у старословенском.
Ako tako piše, onda autor knjige, uz sve poštovanje, grdno griješi. Zakon otvorenih slogova je praslovensko fonološko pravilo, koje je, kao takvo, vidljivo u jezicima potomcima praslovenskoga: i u staroslovenskom kao i u drugim slovenskim jezicima, — u ovima potonjima svakako je slabije uočljivo nego u staroslovenskome, jer je u međuvremenu, tokom njihova razvića, taj zakon prestao djelovati, a staroslovenski je po starosti blizak upravo praslovenskom stanju i kako nije živ niti govoreni jezik, okamenjen je i odražava to zatečeno stanje.
Pa i sâm si objasnio kako je ZOS praslovensko pravilo, kad si objašnjavao zašto su drugo i treće lice aorista jednakog oblika.
Zašto? Zato što su otpali završni suglasnici zbog ovoga zakona. A ako je takvo stanje u srpskohrvatskom (
videh—vide—vide), odakle je moglo biti nasleđeno? Pa direkt iz praslovenskog, ne iz staroslovenskog jer on nema veze sa srpskohrvatskim. Znači u praslovenskom su otpadali ti suglasnici, i ZOS je upravo praslovenski glasovni zakon. Jasno?
Ово да не волимо Немце сам се зезао. Само сам хтео да вам покажем како ми имамо две форе везане за њихово име.
Znam da si se zezao, ali ne volim grube šale na etničkoj osnovi i morao sam reagirati.
Ne znam, da smo Englezi ili Francuzi ili Japanci, možda bi mi i bilo smiješno, ali pošto smo to što jesmo, tu gde jesmo, gde je moju zemlju razorio, našu budućnost zacrnio i više od stotinu hiljada nikom krivih ni dužnih života mojih sugrađana odneo strahovit rat, zasnovan na etničkoj netrpeljivosti, takvi vicevi ipak umeju da mi zasmetaju.
Ову другу теорију за реч туђ не разумем.
Germanski etnonimi
Deutsch, Dutch, Tevtonci i dr. potiču od praindoevropskoga
*teuta, koje je značilo ’narod’ i praindoevropski je evropeizam, što znači koren koji se sreće samo u evropskim jezicima indoevropske grane. Sad, jedna je teorija ta da je slovensko
tuđ posuđeno od toga germanskog samonaziva, koju si ti i izložio; a druga je ta da je i ono zapravo poteklo od pie.
*teuta, te da nije posuđeno nego da je srodno germanskome etnonimu.
I da je značenjski pomak išao ovako: od ’narod’, pa prema ’ljudi’ (
*teut- >
*tjudj- monoftongizacijom
eu :
ju, kao
*ljud- >
*tudj disimilacijom
tj prema
dj, pa na to dodat pridevski sufiks), do značenja ’stranci, tuđini’ (kao ’onaj drugi’ narod
).
