barat m (hrv.-kajk., Belostenec) »commercium«. Postverbal od baratati, -am impf. (Vuk, Perast, 16. v.) = barátai, -am (ŽK, slov.) »trgovati«. Apstraktum na -íja barátija f (ŽK) »trgovanje«. Radna imenica na -arius > tal.- -iere: baràtijer, gen. -éra (17. v.) »igrač«. Od tal. baratto, barattare, barattiere »id.«. U sjov. (s umetnutim n pred dentalom) barániati (na-, pre- se) s postverbalom barant, barantîja, barantâvec = beret, beretáti (Dolenjsko) »id«. Ovamo ide još prema lat. -atorem > mlet. -adui barodur m (Split) »Vogel, welcher dem Vogelsteller durch die Flucht entgeht« < barattatore (haplologija tado > do). Daničić stavlja ovamo još barat, gen. -ata (Srbija) »trijem pred vodenicom«, ali je semantički predaleko od prve riječi.
Као што видимо, значење се померило са ’трговати’ према, како наводи 6ТРМС: „
1. а. руковати, служити се нечим, употребљавати нешто. [...]
б. радити, пословати око кога, чега. [...]
2. претурати, преметати (
по чему),
чепркати. [...] фиг.
вршљати. [...]
3. имати посла, петљати, шуровати (
с ким). [...]
4. (и ~ се) индив.
батргати (
се).“
Надам се да је сад јасније.
Иначе, нагласак је
барàтати, л. обл.
барàтāм.
