|
Miki
Гост
|
 |
« у: 09.55 ч. 13.05.2010. » |
|
Zar ne rekosmo pre neki dan na nekoj drugoj temi da je engleski vrlo sintetičan jezik, baš zbog uprošćavanja gramatike, dok su srpski i njemu slični zapravo, analitični jezici? Ili sam ja to sve pogrešno shvatila?  Обрнула си: српски је синтетички, енгелски аналитички — што је и логично; да врло упростим, лакше је запамтити: српски синтетише (’спаја, сједињује’) граматичке облике, енглески анализира (’рашчлањује’). >>Mod: Izdvojeno odavde.<< |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 15.04 ч. 13.05.2010. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #1 у: 10.10 ч. 13.05.2010. » |
|
Zar ne rekosmo pre neki dan na nekoj drugoj temi da je engleski vrlo sintetičan jezik, baš zbog uprošćavanja gramatike, dok su srpski i njemu slični zapravo, analitični jezici? Ili sam ja to sve pogrešno shvatila? Обрнула си: српски је синтетички, енгелски аналитички — што је и логично; да врло упростим, лакше је запамтити: српски синтетише (’спаја, сједињује’) граматичке облике, енглески анализира (’рашчлањује’). E tek mi sad ništa nije jasno. Pa zar nije obrnuto? Valjda onaj što spaja jeste prostiji, a to je engleski? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #2 у: 10.20 ч. 13.05.2010. » |
|
Па енглески ништа не спаја! Зато је аналитички (термин није баш најсрећнији). Српски спаја наставке за лица, времена итд., зато је синтетички. Каписко?  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #3 у: 10.23 ч. 13.05.2010. » |
|
Па енглески ништа не спаја! Зато је аналитички (термин није баш најсрећнији). Српски спаја наставке за лица, времена итд., зато је синтетички. Каписко? Najn, no kapiren nada.  Kako ne spaja? Engleski sažima gramatiku, uprošćuje je (tj. sintetiše), za razliku od srpskog koji ima mnogo komplikovanija pravila. Engleski nema ni padeže, ni konjugacije nema konjuktiv (dobro, ovo nema ni srpski), imenice nemaju gramatičke rodove i uopšte princip rodova ibroja je daleko jednostavniji (tj. sažetiji, tako ja razumem), od srpskog. Ja ništa ne tvrdim, samo govorim kako ide moja logika, možda zaista grešim... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #4 у: 10.37 ч. 13.05.2010. » |
|
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 10.50 ч. 13.05.2010. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #5 у: 10.43 ч. 13.05.2010. » |
|
Au. Pa ja ovo nisam ni pročitala. Poslednje o tome videh Arsin odgovor na moje pitanje. Hvala Miroslave, i hvala mnogo, Đorđe, ovo ću morati da odštampam i pročitam na miru, jer mi deluje mnogo zamršeno... Tu me tienes loca! LocA?  |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 10.45 ч. 13.05.2010. од Бруни »
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #6 у: 11.03 ч. 13.05.2010. » |
|
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Обрен Старовић
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Обрен Старовић
Струка: рачунарство и аутоматика
Поруке: 102
|
|
« Одговор #7 у: 12.00 ч. 13.05.2010. » |
|
Пази овако. Најједноставнији пример. У дативу: српски - Вилијаму, енглески - to Wiliam. Ми имамо једну реч, они две. Значи да смо их ми спојили - синтетисали, а они раздвојили.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
Иде Црвенкапица шумом. Наиђе неписмени вук и каже:
-Шта то носиш баци?
И Црвенкапа баци. . . . .
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #8 у: 12.02 ч. 13.05.2010. » |
|
Пази овако. Најједноставнији пример. У дативу: српски - Вилијаму, енглески - to Wiliam. Ми имамо једну реч, они две. Значи да смо их ми спојили - синтетисали, а они раздвојили. Super, Obrene. Svaka čast. Hvala na objašnjenju... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #9 у: 16.30 ч. 13.05.2010. » |
|
Ne postoji prostija i komplikovanija gramatika! Jedna je sintetička, druga je analitička, treća agutinativna, četvrta polisintetička, oligosintetička itd., ali nijedna nije prosta niti komplikovana sama po sebi — bepcu koji se rodi u Srbiji nije potreban nikakav dodatan napor da usvoji svoj sintetički maternji jezik u odnosu na bepca rođenog u Engleskoj, koji tamo usvaja svoj analitički maternji jezik, niti obratno. Jelda? I naravno, svaki jezik ima gramatička pravila, bio ovakvog ili onakvog tipa morfologije. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #10 у: 16.57 ч. 13.05.2010. » |
|
Ne postoji prostija i komplikovanija gramatika! Ма причај ти то неком другом  . Наравно да постоји. Граматика енглеског је неупоредиво једноставнија од српске, као што већ рекох, нема падажа, нема конјугација, нема граматичких родова, нема родова у множини... Много тога НЕМА чега има у српском. Овде говоримо о учењу, а не о усвајању језика. На енглеском се то каже pick up the language/ learn the language. То су две врло различите ствари. Бебе усвајају језик, одрасли (и мање одрасли, али ипак довољно да више не могу да усвајају језик) уче језик, а ту је и те како битан степен компликованости и сложености граматике. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 17.00 ч. 13.05.2010. од Бруни »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #11 у: 17.02 ч. 13.05.2010. » |
|
Али зато има свих оних силних времена (просто садашње време, па трајно садашње време, па просто прошло време, па трајно прошло време, па будућност у прошлости [Future in the Past], па давно прошло време, па трајно давно прошло време, па будући перфект трајни, па...), треба научити. Никоме није на почетку лако да се разлучи које време чему служи и кад се употребљава, па и како се слажу.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #12 у: 17.04 ч. 13.05.2010. » |
|
Али зато има свих оних силних времена (просто садашње време, па трајно садашње време, па просто прошло време, па трајно прошло време, па будућност у прошлости [Future in the Past], па...), треба научити. Никоме није на почетку лако да се разлучи које време чему служи и кад се употребљава, па и како се слажу.
Одлично си приметио: на почетку. Касније је све боза. Са српским, мислим, ипак није тако... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
mirkoandjic
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Мирко Анђић
Струка: Програматор
Поруке: 61
|
|
« Одговор #13 у: 19.12 ч. 13.05.2010. » |
|
И енглески је, како ми се чини, синтетичан. Па погледајте само колико нових речи настаје срастањем две старе. На дневној бази се стварају нове (и то не сленг), које у моменту чине свако ново издање речника застарелим. Није ни чудо што је тешко осталим језицима да то прате, те посустају пред енглеском поплавом.
Оно што мене фасцинира је та природност срастања. Звучи врло глатко, одмах се разуме иако је тек настала реч, а није гломазно као рецимо велепамтило.
С друге стране, проблем писања у енглеском је баш та поједностављена граматика. Сећам се својих првих дописивања, када је требало да опишем шта сам све радио и куда сам све ишао. Мајко моја, свака реченица је почињала са "I"! То не само да је неписмено звучало, него је било гадно и за видети. Кад погледаш одозго бели папир из кога штрче они силни "I"-еви, све више почиње да подсећа на факирски мадрац. Грозота, а да још нисам ни почео да мислим о слагању времена.
Да не причам како се ако пишете дуже штиво, све лако претвара у замарајући тон баш због те једноставности, те су неопходне језичке вратоломије да би се читалац држао будан.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #14 у: 23.57 ч. 13.05.2010. » |
|
Ма причај ти то неком другом . Наравно да постоји. Граматика енглеског је неупоредиво једноставнија од српске, као што већ рекох, нема падажа, нема конјугација, нема граматичких родова, нема родова у множини... Много тога НЕМА чега има у српском. Ali zato ima fiksni red reči, ima članove, ima mnogo izdiferenciraniji sistem glagolskih vremena nego srpski, u paketu sa slaganjem vremena, imenice mogu vršiti i sintaktičke službe kakvih nema u srpskom, ima participe kakvih nema u našem jeziku, ima frazalne glagole... Dosta toga, zauzvrat za to čega nema, engleski IMA, a čega nema u našem jeziku. Zato naši ljudi užasno govore engleski. Mi govorimo nekakav pidžin između engleskog i srpskohrvatskog. Kao bajagi svima je lahko i jednostavno, i svima boza, ma strašno im je prost engleski za učenje, a niko pojma nema kad i kako treba da upotrebi članove, kad treba koje glagolsko vreme i koji sve glagolski oblici postoje u opticaju u engleskom i sl. S kakvom će lahkoćom ljudi naučiti neki strani jezik ne zavisi od njegove gramatike, jer NE postoje lake i teške gramatike i proste i komplikovane (sve su gramatike svih jezika na svetu sistemi pravila za tvorbu jezičkih jedinica višeg od jedinica nižeg reda, i svi se ti sistemi pravila normalno među sobom razlikuju, ali nijedan sistem pravila po sebi ne može biti jednostavniji niti složeniji od drugoga, jer je svaki po svojoj prirodi složen za sebe — čim je hijerarhizovani sistem za kodiranje jezičkih znakova, a to je svaka gramatika), nego od toga koliko je taj tip gramatike blizak ili dalek gramatici njihova maternjeg jezika (a srpskohrvatska i engleska gramatika su među najudaljenijim gramatikama, zato tako loše i govorimo engleski), te od motivacije, od okruženja, sigurno i od sposobnosti samoga čoveka (mlad čovek pre će naučiti strani jezik nego stariji), od metoda itd... И енглески је, како ми се чини, синтетичан. Nijedan jezik nije baš tipičan predstavnik nekog od tipova gramatika koje smo pomenuli; skoro svi jezici imaju odlika svih vrsta gramatika u sebi, samo su neke odlike uvek dominantnije. U engleskom ipak dominira analitički morfološki tip, a ne sintetički, iako naravno, i sintetičkih osobina ima u engleskom — nije, dakako, sve analitičko. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
