Da li je amblem naša reč?

[Madiuxa]

Мислим да су оба исправна, али не могу да пронађем потврду у литератури. (Занимљиво је да би се логотип калковало као словолик. )

Рецимо, Прћићев речник новијих англицизама. Мада имамо и "нашу" реч — амблем.

Ma, jes' ti siguran da je amblem naša reč?

[Miki]

Па турио човек под наводнике оно наша. Реч је из француског.

[Ђорђе Божовић]

Ali je odomaćena. Kada strane reči ulaze u jezik, osećaju se stranima; kada budu prihvaćene, i dalje se osećaju stranima, ali i odomaćenim; kada pak prođe neko vreme, uopšte se ne oseća strano poreklo, uzimaju se sasvim kao i sve druge domaće reči.

Na primer, jastuk, jorgan, čaršav, ćebe, boja, bubreg, soba, drum, hiljada, lopov, vašar, cipela, ćevap, jogurt, kafa, rakija... To su jednako "domaće" reči kao i one slovenskih korena, jednako su deo osnovnoga, matičnog leksika našeg jezika. A sad, da su u stvari sve te reči stranog porekla, tj. da nisu slovenske etimologije, to samo etimolozi znaju i oni koji se zanimaju etimologijom.

"Amblem" je negde, rekao bih, u toj drugoj fazi — i dalje se manje-više oseća strano poreklo, ali je sasvim odomaćena reč. Kroz nekoliko generacija, verovatno će i kod ove reči taj osećaj nestati.

[Miki]

Добро бре, не мора лекција сваки пут...

П. С. Бубрег није турцизам, то је заблуда, види код Скока.

[Ђорђе Божовић]

Vidi stvarno, praslovenska je reč. Ali je i u praslovenski posuđena iz nekog turkijskog jezika, kaže Matasović („zacijelo iz bulgarskoga“).

Imamo i taj čitav niz reči koje jesmo nasledili iz praslovenskog, ali koje su i u praslovenski posuđene iz drugih jezika, jer nijedan jezik na svetu nije imun na posuđivanje i na stupanje u razne kontakte s drugim jezicima. (Mora lekcija svaki put, eto ti na! )

(Osim, šta ja znam, možda nekog još uvek nepoznatoga izolovanog jezika koji se govori negde na nekom pustom ostrvu ili u nekoj džungli Amazona, dokle niko još nije stigao osim govornika toga jezika! Mmm, što bi takav jezik bilo zanimljivo vidjeti. )

[Miki]

Не мораш чак до Амазона, мислим да је исландски изолујући језик, скоро без позајмљеница. Нема чак ни интернационализама.

[Ђорђе Божовић]

Jeste bio ogromnim delom svoje istorije izolovan gore na Islandu, bez ikakvih susednih jezika, ali uredno potiče od praskandinavskog (odn. norenskog), odnosno preko njega od pragermanskog, pa preko njega od praindoevropskog, dakle ima tragove svega onoga što se u njima događalo, a oni su se govorili ovde na kopnu i stupali u kontakte sa susednim jezicima oko sebe.

Mislim da ne postoji zaista takav jezik, sasvim izolovan od bilo koga drugog jezika. (Ili naravno, ako postoji, mi ne znamo za njega, jer je izolovan. ) Ali dobro, slažem se da je islandski sasvim približan kandidat, ako gledamo od naseljavanja na Island pa naovamo.

[Ђорђе Божовић]

Evo šta kaže Vikipedija; izgleda da ni Island nije bio toliko izolovan:

Early Icelandic vocabulary was largely Old Norse. The introduction of Christianity to Iceland in the 11th century brought with it a need to describe new religious concepts. The majority of new words were taken from other Scandinavian languages; kirkja (‘church’) and biskup (‘bishop’), for example. Numerous other languages have had their influence on Icelandic: French for example brought many words related to the court and knightship; words in the semantic field of trade and commerce have been borrowed from Low German because of trade connections. In the late 18th century, language purism began to gain noticeable ground in Iceland; since the early 19th century, language purism has been the linguistic policy in the country (see ’linguistic purism in Icelandic’). Nowadays, it is common practice to coin new compound words from Icelandic derivatives.

During the 18th century, a movement was started by writers and other educated people of the country to rid the language of foreign words as much as possible and to create a new vocabulary and adapt the Icelandic language to the evolution of new concepts, and thus not having to resort to borrowed neologisms as in many other languages. Many old words that had fallen into disuse were recycled and given new senses in the modern language, and neologisms were created from Old Norse roots. For example, the word rafmagn ("electricity"), literally means "amber power" from Greek elektron ("amber"); similarly, the word sími ("telephone") originally meant "cord" and tölva ("computer") is a portmanteau of tala ("digit; number") and völva ("seeress").

Naravno, čim imamo bilo koju sa strane unesenu religiju, bilo kakvo evropeidno državno uređenje, i trgovinu, tu mora biti pozajmljenica.

[Stoundar]

Darko se malo slobodnije izrazio, odmah rasprava.

Amblem se navodi u RNA pod znakom =, koji prema uputstvu označava ustaljeni srpski ekvivalent.

[Madiuxa]

Не мораш чак до Амазона, мислим да је исландски изолујући језик, скоро без позајмљеница. Нема чак ни интернационализама.

Kako onda zovu kompjuter, brauzer, hard disk, interfejs...?

[ArsLonga]

Vidi stvarno, praslovenska je reč. Ali je i u praslovenski posuđena iz nekog turkijskog jezika, kaže Matasović („zacijelo iz bulgarskoga“).

Кakav, more, Matasović!
Stefan Mladenov je taj koji je smatrao da je bubreg (бъбрек, бубрек) prabugarska reč (prabugarski po većini naučnika spada u grupu turskih jezika, dok drugi (uglavnom bugarski lingvisti) smatraju da je to bio jezik iz iranske grupe, koji je kasnije "turciziran"). Pored bubrega, u prabugarskо "nasledstvo" Mladenov je ubrojao i biser, beleg, balvan itd...
Sa Mladenovom se slagao i Benjo Conev.
Fasmer tvrdi da nam bubreg stiže iz turskog (заимств. из тюрк.; ср. тур. böbrek, азерб. böiräk "почки").
Smatram da je takvo poreklo reči bubreg (iz turskog) prilično diskutabilno

[Miki]

Не мораш чак до Амазона, мислим да је исландски изолујући језик, скоро без позајмљеница. Нема чак ни интернационализама.

Kako onda zovu kompjuter, brauzer, hard disk, interfejs...?

Не знам, не говорим исландски, али овде се може прочитати доста о језичком чистунству на Исланду: http://tinyurl.com/25c7spp

Ево неких речи које се користе (из чланка Исландски језик):

For example, the word rafmagn ("electricity"), literally means "amber power" from Greek elektron ("amber"); similarly, the word sími ("telephone") originally meant "cord" and tölva ("computer") is a portmanteau of tala ("digit; number") and völva ("seeress").

[Дарко Новаковић]

Мислим да су оба исправна, али не могу да пронађем потврду у литератури. (Занимљиво је да би се логотип калковало као словолик. )

Рецимо, Прћићев речник новијих англицизама. Мада имамо и "нашу" реч — амблем.

Ma, jes' ti siguran da je amblem naša reč?

 
Eto, rekoše Miroslav i Đorđe sve.

[Ђорђе Божовић]

Кakav, more, Matasović!

Pa autor etimološkoga rečnika hrvatskog jezika u povoju, u koji sam pogledao pišući tu poruku. Kada bude bio objavljen, Matasovićev etimološki rečnik biće najskoriji etim. rečnik našeg jezika. Tamo sam gledao, zato i navodim šta je Matasović rekao.

U takvom scenariju (pozajmljivanje u psl. iz prabulg.), naše "bubreg" je srodno tur. "böbrek", tj. oba su "listići jednoga cvijeta".

[ArsLonga]

Pa autor etimološkoga rečnika hrvatskog jezika u povoju, u koji sam pogledao pišući tu poruku. Kada bude bio objavljen, Matasovićev etimološki rečnik biće najskoriji etim. rečnik našeg jezika. Tamo sam gledao, zato i navodim šta je Matasović rekao.

Matasović bi trebalo da bude ozbiljan naučnik. Čudi me da nije naveo Mladenova u ovom slučaju.


Istina, vidim da je pomenuo Georgieva (BER), ali i Georgiev je isto preuzeo od Mladenova

Zapravo, moram da priznam da me poprilično nervira tvoja nedoslednost. Idol ti je ovaj Matasović, koji, za razliku od tebe, tvrdi da srpskohrvatski (ili "prasrednjojužnoslavenski") nikada nije postojao. Hrvati uzeli srpski/slovinski/ilirski za svoj jezik, a to im danas nikako ne ide u prilog.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Порекло значења речи (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: Da li je amblem naša reč?