Turcizmi

[RBRS]

Какво значење има израз "алал ти вера"?

Чуо сам да има чак и увредљиво значење за вјернике...

[Бојан Башић]

Turska reč alal (pravilno bi bilo halal, ali to se ne čuje gotovo nigde) znači „sa srećom“; izrazi poput (h)alal ti vera, (h)alal ti ćufte i sl. znače „nek ti je sa srećom“ ili „svaka čast“. Nema, dakle, ni govora o uvredljivom značenju, osim ako hipervernici ne doživljavaju upotrebu „svete reči“ vera i u kakvom izrazu svetogrđem. No, to je druga priča.

[Ena]

Ево једне занимљиве речи: хатер (хатар).

Према Рјечнику страних ријечи Братољуба Клаића, поред значења крај, предео, котар (која се другачије акцентује), реч хáтар (хáтор) има три значења:
1. наклоност, љубав, воља;
2. исказивање наклоности, сућут, сажаљење;
3. инат, пркос; свађа, препирка, спор, пријепор.
Тако је хатàрџија човек који ради према својој наклоности, пристрасан човек, а хатèрисати значи ићи некоме на руку, бити пристрасан, радити према својој наклоности, протежирати.

Вујаклијин Лексикон страних речи и израза наводи да реч хатар значи обзир, љубав, наклоност, милост, ћеф.

Значење ове речи у Речнику Матице српске је исто као значење 1. наведено у Клаићевом речнику. Тако матичин речник наводи да по хáтару значи пристрасно.

Ја ову реч користим веома ретко, а и када је користим онда искључиво са значењем 3. у Клаићевом речнику. До данас нисам ни знао да постоје и друга значења.

Malo skretanje s gornje teme, a o tridesetom slovu srpske azbuke (h), ali vrlo kratko.
„U Dubrovniku, Boki i nekim krajevima Crne Gore Vuk je zapazio slovo h, kojega u njegovom govoru nije bilo.“

U Rečniku leskovačkog govora, ovu reč nalazimo pod slovom a. Zanimljivo je i da se izgovor turskog originala navodi kao hatir.

At'r, , m. tur. hatir, ar. hatir (pamet, misao), 1. ljubav, poštovanje. Ne mi se raboti, ama na tebe za at'r ću ti urabotim, 1. Glavu ću ti iskršim, at'r neću.. Rečn. SANU: ljubav, naklonost, obzir, volja, 1, 193.

2. olakšice, ugađanje. Pravi si at'r.  Rečn. SANU nema.

3. volja. Nemam si at'r za tuj rabotu. 1. Rečn. SANU: volja, atar, 1, 193.


Pravi si at'r. - ovo mi nije jasno, da li je u smislu hatardžija = човек који ради према својој наклоности, пристрасан човек, ili = ићи некоме на руку, бити пристрасан, радити према својој наклоности prema nekome, протежирати?

U stvari, možda razlika i ne postoji.

Može se ugađati i samom sebi, kao i drugima. Pravo značenje se dâ spoznati iz konteksta, koji ovde, međutim, nemamo.

[Ena]

Iz Rečnika leskovačkog govora

Астáл, м. мађ. asztal, сто. Донеси на сваки астал по једно кило вино, и по једно кило ракију. Седи дома домаћине, седи дома уз астала. Речн. САНУ: сто.

Prema ovome, (h)astal bi zapravo bila reč mađarskog (a ne turskog?) porekla. Ali ovde stoji da je slovenskog porekla
http://kakosepise.com/rec/astal-ili-sto/

A što se tiče hajvana, u knjizi koju imam stoji oblik ajman:

Ајмáн (А), м. тур. haymana (пашњак, испасиште за стоку), 1. животиња. Он ти је голем ајмана, живога ће те одере ако му треба., Речн. САНУ: в. ајман, живинче, марва , стока, 146.
2. неваљалац, ленштина. Ајмана је он, ништа од њега не може да буде, Речн. САНУ: нерадник, готован, скитница 1,46.

Ima još mnogo lepih turcizama, neke sam već odabrala, ali nekom drugom prilikom ću ih staviti na forum.

bošča -   marama; stolnjak

Hm, bošča je zapravo zavežljaj obično napravljen od marame u kojem se naravno nešto nosi. Ja znam za ovo značenje.
Ne znam da li i marama sama može tako da se zove. Ne bih rekla, odn. nije mi poznato. 

[Ena]

 :)Nisam zaboravila na obećanje, samo sam odložila. Ah, i povlačim da su lepi, jednostavno su turcizmi.

aber/haber = glas, vest, novost; poruka; 2) obraćanje pažnje, obaziranje

ala = f. čudovište; po narodnom verovanju krilata proždrljiva neman, aždaja

amanet = predsmrtna poruka, preporuka, zavet
 
aman-zaman = vapaj koji se nekome upućuje u velikoj nevolji

andrak = đavo, vrag, nečista sila
 
aramija = haramija, razbojnik, onaj koji se ponaša kao razbojnik

aščija = kuvar

azgin = bujan, pun života; silovit, besan, pust; u imen. službi = osion, plahovit

baldisati = iznemoći, posustati, klonuti

barabar = ravan, jednak; jednako, naporedo

čair = livada, pašnjak, poljana

čapraz/čaprazdivaniti =  u izrazu praviti kome čapraz 1) klanjati se, metanisati 2) razgovorom zabavljati nekog ko je dokon, ugađati kome

ćifta = trgovčić, sitničar; 2) zelenaš, lihvar, kaišar; tvrdica, škrtac; 3) malograđanin, filistar

dilber = dragi, dragan; mlađi naočit muškarac

đerdap = vrtlog, kovitlac, vir

ešekluk = budalaština, glupost

inćar = poricanje, nepriznavanje, iznošenje neistine, laganje, laž

jolpaz = mangup, predpredenjak, nevaljalac, pokvarenjak

lezetli = prid. neprom. ukusan, sladak

mufljuz = gotovan

mukajet (u izrazima biti mukajet nekome) = obratiti pažnju na nekoga, biti dobar, pažljiv, predusretljiv prema nekome, postarati se, pobrinuti se o nekome; 2) biti mukajet nečemu – želeti, mariti

muštuluk = 1) dobar glas, prijatna, radosna vest; 2) dar, poklon, nagrada koja se daje onome ko donese takvu vest (čast, čašćenje)

pačariz = šteta, kvar, neprilika; nered, zbrka

rezil = osramoćen, obrukan, ponižen, posramljen

sabahile/sabajle = rano ujutru, zorom

seir = razgledanje, posmatranje; ono što je vredno posmatranja, što se posmatra s uživanjem

selamet = spas, spasenje, pravi put, sreća

sevap = 1) dobro delo, plemenit postupak, dobročinstvo; 2) nagada, priznanje za dobro delo

sefte/sevte = 1) početak rada, prvi dnevni pazar; 2) prvi put

šenluk = veselje, slavlje uz pucnjavu iz pušaka

zerzile = nerazuman stvor, maloumnik; glupan, budala

zort = 1) strah, bojazan, strepnja; 2) nevolja, neprilika, tegoba; 3) preka potreba, nužda

[s.z.]

'Астал' води порекло од мађарског 'asztal', који је само настало од српско-словенског 'сто'. Неких двадесет одсто речи у мађарском је словенског порекла.

'Ајман' ће се најчешће срести у облику '(х)ајван'. Лично, 'ајман' никада нисам чуо.

[Ena]

Неких двадесет одсто речи у мађарском је словенског порекла.

Zaista? Kako to, molim te objasni? Dvadeset posto mi zvuči previše. Ali ne znam, evo prvi put čujem ovo od tebe.

[s.z.]

То су процене лингвиста. Слично је и са Румунским. Пре доласка мађарских племена, на простору данашње Мађарске живели су Словени, а међу њима и Срби. Словенски и православни утицаји су били врло јаки у средњевековној Мађарској све до 12-13. века, када је ојачао римокатолички утицај. Белош, син српског великог жупана Уроша I, био је штићеник малолетног краља Угарске, Гезе II, сина његове сестре Јелене, као и угарски палатин и бан Хрватске. Свети Арсеније I Сремац, други српски архиепископ, рођен је у Срему, као што његово име и указује. И после тога, у 13. и 14. веку, далеко пре Велике сеобе, Срби (конкретно православни Срби - не говорим уопштено о 'Словенима') су живели на простору данашње Војводине. У овим смутним временима корисно је поменути и да је српско становништво Срема, Баната и Бачке једино чији корени досежу у прошлост све до средњег века. Присуство Мађара и Немаца је последица планског насељавања током 19. века. Мађари који су претходно насељавали те просторе повукли су се пред Турцима, тако да су од 16. до 18. века православни Срби чинили апсолутну већину на подручју данашње Војводине. Према попису из 1715, Срби, Буњевци и Шокци сачињавали су 97% становништва Бачке. Само пар година раније, 1690, Срби су били скоро једини становници Баната и Бачке. А још 1437. највећи део Срема насељавали су Срби.
Попис из 1820. указује на пад у уделу Срба у становништву, што је било  последица планског насељавања мађарских и немачких католика на те просторе. Срби тада полако, на неко време, губе своју апсолутну већину, али је у 20. веку опет поврађају.

Само тридесет одсто речи мађарског језика је изворно мађарског порекла. Остатак речи има корене у другим језицима. Наравно, говорим о речима које су у највећем броју случајева у мађарски ушле врло рано, и наслеђене су од словенских предака данашњих Мађара. То нису баш туђице, у правом смислу те речи.

[Ena]

Hvala na odgovoru. 

Nego, čijeg je porekla reč hajduk? Mislila sam da je turcizam, ali u Uvodu u opštu lingvistiku stoji da je mađarskog. Ništa ne razumem.

[s.z.]

Постоји бише теорија, тако да се све своди на нагађање. Неки тврде турског, други мађарског.
Теорија о мађарском пореклу ми је поприлично неуверљива и изгледа ми као покушај својетања овог термина од стране Мађара. Лично бих је искључио. То оставља поприлично уверљиву теорију да је ова реч турцизам, и то пореклом из арапског.

Како год било, хајдуци су се највише прославили управо у нашем народу, као борци за слободу. Разуме се, нису сви имали тако високе идеале, али у сваком житу се нађе кукоља. Они који су достојни сећања били су часни људи. Нема разлога да каљамо њихово име тиме што ћемо их доводити у везу са нечасним људима којих се нико не сећа, посебно када иза таквих иницијатива стоје они који би и истинске борце за слободу хтели да представе као разбојнике.

[Ena]

Нема разлога да каљамо њихово име тиме што ћемо их доводити у везу са нечасним људима којих се нико не сећа, посебно када иза таквих иницијатива стоје они који би и истинске борце за слободу хтели да представе као разбојнике.

Ne znam na šta ciljaš; biće da sam neobaveštena 

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Језик наш насушни (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Turcizmi