TO ispred one odnosne rečenice bi sasvim zgodno leglo jer je gramatički smislenije i pravilnije, ali nije i obavezno, ni bez njega nije nepravilno.
И по мени је смисленије, кад погледам уназад шта сам написао. Иначе ми је занимљиво како ми се текстови разликују када их
састављам и када некоме одговорим у разговорном стилу, онако како бих и рекао. Ону прву реченицу сам управо тако писао.
Ne znam objašnjenje, valjda je jedna negacija prosto suvišna — niti treba, ne treba, ali zajedno i ne treba, ne znam ali i ne znam, a ne *ni ne. Ne znam zašto u savremenom govornom jeziku to pravilo praktično ni kod koga od nas ne postoji; izvorni dijalekat moga kraja je tu sasvim precizan: ì nēmā a ne *ni nema, i sl.
Не знам да ли је правилно, али могу да објасним логику те дупле негације без обзира на то да ли је исправна или не – ради се само о полемичком појачавању негативне тврдње. Као у оном примеру који сам навео, „није ни помислио“. Нешто слично мислим да видим и у твојој реченици „ни код кога од нас не постоји“, која се могла написати и као „код нас не постоји“. Или „никад нисам ни био тамо“, „никад га нисам ни видео“, мада ту нема дупле негације, али се опет убацује оно „ни“ које је у функционалном смислу непотребно. Али да се не бавим интуитивним спекулацијама, боље да сачекамо прави одговор.
