Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
 |
« Одговор #15 у: 22.46 ч. 11.06.2010. » |
|
Da, tačno. A zašto se onda proizvod ne bi sutra zvao "siksts"? Sad ne razumem šta si hteo reći.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
bolo
Гост
|
|
« Одговор #16 у: 22.59 ч. 11.06.2010. » |
|
Pa ne, poenta je da je /ksθs/ sasvim legitimna suglasnička grupa ali da nama (ili bar meni) grupa /ksc/ (još uvek) nije prihvatljiva.
Ali u svakom slučaju ostaje samo ovako pobrojavanje reči, niko se nije bavio time ozbiljno?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #17 у: 23.07 ч. 11.06.2010. » |
|
Hm, ne znam možeš li o tome suditi tako intuitivno, bez konkretne pozajmljenice koja bi pokazala svojim primerom je li ili nije prilagodila neku grupu. Ali u svakom slučaju ostaje samo ovako pobrojavanje reči, niko se nije bavio time ozbiljno?
Ne verujem. Mrzi ih da pobrojavaju reči. Ne znam beleži li Obratni rečnik dovoljan broj stranih reči eda bi njega mogao iskoristiti ne bi li preskočio pobrojavanje. Drukče ti valjda ne ginu Klajn & Šipka, pa da gledaš redom reč po reč.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #18 у: 23.11 ч. 11.06.2010. » |
|
Мрзи их да побројавају речи, али воле да издају мамипаре...
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #19 у: 23.15 ч. 11.06.2010. » |
|
Dakle, da ih probamo nabrojati prema engleskim odstupima: -lp, -lb, -lt, -ld, -lč, -ldž, -lk, -rp, -rb, -rt, -rd, -rč, -rdž, -rk, -rg, -lf, -lv, -ls, -lš, -rf, -rv, -rs, -rš, -lm, -ln, -rm, -rn, -rl, -mp, -nt, -nd, -nč, -ndž, -nk, -mf, -mt, -ns, -nz, -ft, -sp, -st*, -sk, -pt, -kt, -ps, -ts, -dt?, -dz, -ks, -lpt, -lft, -lts (-lc), -lst, -lkt, -lks, -rmt, -rpt, -rps, -rts (-rc), -rst, -rkt, -mpt, -mps, -ndt?, -nkt, -nks, -kst, k tome i -ng (od engl. -ŋ). Ah da, k tome i sve na -jC gde je u engl. diftong na -/ɪ̯/ u jezgru a suglasnik u odstupu. Kad to pomenuh, i diftonge bezmalo pa imamo u savremenom jeziku (" autobus" i sl.), a uskoro ćemo ih sigurno i za stvarno dobiti, isto pod uticajem ze. jezika (kako Beograđani govore — "čuem", pravi diftong ). |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #20 у: 23.23 ч. 11.06.2010. » |
|
A isto tako je vrlo čvrsto izvorno štokavsko fonološko pravilo bilo (i još uvek je u popriličnoj meri, naravno) da svi vokali moraju biti monoftonzi i da ni hijat nije dozvoljen a nekmoli diftonzi. Ali eto, jezik se stalno menja, kao Fukoovo klatno — s jednog kraja na drugi, pa na treći pa opet na prvi itd. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
bolo
Гост
|
|
« Одговор #21 у: 23.31 ч. 11.06.2010. » |
|
Pa imamo mi i -eə- i -ɛə-, tipa nemam>neam, gledam>gleam  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #22 у: 23.38 ч. 11.06.2010. » |
|
Ha, ha, ha. Da, eto. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #23 у: 23.59 ч. 11.06.2010. » |
|
Ма, има преко два’ес’ таквих примера, ко би се свих сетио...
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #24 у: 03.22 ч. 12.06.2010. » |
|
Osim, vidiš, Mikijevih primera "paradajz" i "špajz". Zanimljivo. Mada, to objašnjava zašto se najčešće govori upravo "paradaiz" i "špaiz", i zašto samo takvi oblici postoje u dijalektima, jer i -jz je takođe nedozvoljena grupa na kraju sloga u izvornoj štokavskoj fonologiji, ali eto, i ove strane reči su to pravilo razbile u književnom jeziku. Значи, углавном у позајмљеницама, без обзира на то да ли су нове или нешто старије? Од тих нешто старијих имамо и крамп, гипс и вероватно још многе друге. Не знам да ли сам добро разумео тему, али да ли се рачунају и варијанте са Р, као у осврт, обрт, стрм, трн, брз? Dakle, da ih probamo nabrojati prema engleskim odstupima: -lp, -lb, -lč, -ldž, -rp, -rb, -rč, -lv, -rf, -rv, -rm, -rl, -ndž, -mt, -ns, -nz, -sp, -pt, -dt?, -dz, -lpt, -lft, -lts (-lc), -lst, -lkt, -lks, -rmt, -rpt, -rps, -rst, -mpt, -mps, -ndt?, -nks.
Evo i primera kojih sam uspeo da se setim, dajte vi još. Скалп, на -лп мислим да није било још. Имамо на -пт и -рф Копт и Дизелдорф (и Орф), али нису из енглеског језика. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
bolo
Гост
|
|
« Одговор #25 у: 03.29 ч. 12.06.2010. » |
|
Не знам да ли сам добро разумео тему, али да ли се рачунају и варијанте са Р, као у осврт, обрт, стрм, трн, брз?
Pa ne, tu -r- nije konsonant. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #26 у: 03.55 ч. 12.06.2010. » |
|
Не знам да ли сам добро разумео тему, али да ли се рачунају и варијанте са Р, као у осврт, обрт, стрм, трн, брз?
Pa ne, tu -r- nije konsonant. Аха, разумем. Да би било, морали би се пронаћи примери типа март, је л’ тако? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
bolo
Гост
|
|
« Одговор #27 у: 04.28 ч. 12.06.2010. » |
|
Tako je. Zapravo su ok i primeri tipa bicikl gde vokalno -l- alternira sa konsonantskim, ali to je samo na fonetskom planu, fonološki je -l- tu konsonant. Pada mi na pamet sa -r- kao takav primer Sartr, gde je -r- u ovom obliku vokalno a u drugim oblicima i fonološki konsonantsko, međutim ne znam da li ima nekih drugih takvih primera. Iza vokala ako nema morfološke granice ono se u svakom slučaju realizuje kao konsonant.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #28 у: 15.40 ч. 12.06.2010. » |
|
Значи, углавном у позајмљеницама, без обзира на то да ли су нове или нешто старије? Da, isključivo u pozajmljenicama (u domaćim rečima jedini dozvoljeni višesuglasnički odstupi sloga jesu -st, -št, -zd, -žd, ali su fonološki i oni zapravo kao jedan konsonant), i to u novijim pozajmljenicama više nego u nešto starijim. (Nešto starije su se kudikamo i prilagođavale štokavskoj fonologiji dok su još bile mlade. ) Не знам да ли сам добро разумео тему, али да ли се рачунају и варијанте са Р, као у осврт, обрт, стрм, трн, брз? Ne, zato što je tu R u jezgru sloga, a u odstupu su pojedinačni suglasnici -t, -m, -n, -z. Ovde tražimo reči u kojima su u odstupu sloga suglasničke grupe, kao u "prst" npr. (-st), ali to je dozvoljen odstup u štokavskim rečima. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
bolo
Гост
|
|
« Одговор #29 у: 00.49 ч. 15.06.2010. » |
|
Hrvatska gramatika (Barić, Lončarić, Malić, Pavešić, Peti, Zečević, Znika), drugo izdanje iz 1997, kaže ovako: S obzirom na sva tri navedena elementa (fonemski sastav skupa, položaj fonemskoga skupa u riječima i redoslijed fonema u skupu), u suvremenom hrvatskom književnom jeziku moguće su sljedeće kombinacije suglasnika na početku riječi, u sredini riječi i na njezinu kraju:
(...)
III. na kraju riječi
a) dvočlani skupovi:
l. zatvorni + zatvorni: /-pt, -kt, -gd/,
2. zatvorni + tjesnačni: /-ps, -ks/,
3. zatvorni + sonant: /-kr, -kl, -bl/,
4. tjesnačni + zatvorni: /-st, -št, -zd, -žd/,
5. sonant + zatvorni: /-jk, -mt, -nt, -rb, -rt, -It/ itd.,
6. sonant + tjesnačni: /-ms, -nš, -rs, -rš, -rh, -ls, -lf/ itd.,
7. sonant + poluzatvorni: /-mc, -nc, -rc/,
8. sonant + sonant: /-nr, -rv, -rn, -rm/.
Od navedenih 8 tipova suglasničkih kombinacija samo se četvrti tip pojavljuje u domaćim riječima, a svi ostali tipovi u riječima stranoga podrijetla.
b) tročlani skupovi
1 . zatvorni + tjesnačni + zatvorni: /-kst/,
2. sonant + zatvorni + sonant: /-mbl, -mpl, -ngl, -rkl/,
3. sonant + zatvorni + zatvorni: /-nkt, -rkt/,
4. sonant + zatvorni + tjesnačni: /-nks/,
5. sonant + tjesnačni + poluzatvorni: /-ršč/. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 00.54 ч. 15.06.2010. од bolo »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
