Добила бих опкладу?
Древна митологија НИЈЕ се одржала до данашњег дана, и то још па у жаргонском речнику.
Колико још древних богова знаш да имају свој пандан у савременом српском жаргону?
Нису у жаргону, они су унајосновнијим савкодневним речима..
Кад имаш ноћну мору —то је зла богиња Мора иликод западних словена Морана (па притиска, па се не одмориш у сну..)Свако јарко сунце је исто што и Јар или Јарило или Јаровит..
Свака реч везана за живо и живот везани су за митолошког Жизбога-бога живота ( референца "Речник српскохрватског књижевног и народног језика, одредница Жизбог), богињу живота Живу, ћерку Живану итд..Свако перо и перната живина везани су за некадашљег Перуна, који је по предању "слетео"..Хералдички симбол Србије вишевековни -двоглави орао- симбол је из митологије такође.Некадашњи хералдички знак -вепар прободен стрелом- из Трибалије и устаничке Србије 19. века везан је уз БОга Влеса..Нерођено дете - навиј му је општа именица.. српска..термин је из митолошког Нава (једног од три света)... термин јава ( "и мед јавом и мед сном") име је митолошког света (средљег од три)..Свака правда, правица, право.. истоветна је митолошком имену Права, (свету изнад јаве на којем бораве митолошки богови)..термин је изуетно присутан у кованици правословије или православлје.. што значи ..наука, познавање света Права..."жива вода" ?
Обновљена химна "Боже Правде" којем се богу обраћа ?Одакле је тај Бог правде..Није из Новог завета није из Старог завета...Леле,ле,лелле ле ? Опет везано за неког бога Љељу ( има и њега у Речнику српкосхрватског књижевног и народног језика, издање САНУ,Београд)
Реч колидар била је важећа до 19. века (иста референца)—етимологија? Дар од Кола..Коли(н)дар..Тек у новије време пише се календар по латинском calendae, иако код љих то значи ..сваки први дан у месецу ..и не познају Кола као симбол сунчевог круга, нити као као игру , ниту су свирале звали колесница (кол+лес+ница)..Нити су икад стари Латини знали календар.. преписивали, мењали, реформисали сваки час..
Има много, ЂорЂе, сетићу се ја још.. ово је за почетак..јер си ме већ приупитао исто поводом "спава све у 16" па размишљам на ту тему
Бог Ђурађ остао је заборављен. Ти знаш за њега јер се тиме бавиш, али зна ли за њега један обичан Србин који, како различита модна струјања долазе и пролазе, измишља жаргон?
Није ово истина..ја сам сазнала међу народом све ово..Сама сам "седмо градско колено" и моја породица не излази сваког 6.маја у освит зоре до потока да пролсави Ђурђа, да плете венчиће и баца их у реку и да по повратку у дом чинећи свакојаке обреде..Али, чим мало мрднем из града ја све сазнам..Градови, а посебно становници велеграда су заборавили Дјурдја..иако у црквеном календару пише (провери!) Ђурђевдан а не Ђорђевдан или Грегоријев дан..Једу јагањчиће, ко може... А замисли тек питање Видовдана,, и све речи у нашем језику повезане са кореном вид..
или чак и вит..
А нема таквог свеца у хришћанству, ни источном ни западном..
Нема нигде..Само термин стоји Венди,Винди? Оо, то су сами преостали Сораби у Германији..
А митолошки , то је неки четвороглави кип (Свето вид,Свентовит..),, броја светилишта била..више нису.. повезан са знањем . пре свега..Књиге Веда? Ништа нисам рекла.
Но ја волим етнологију и етнографију и све што је старије од данашњице..И ако се деси, да због тога знам нешто више од вас, дозволите да поделим то знање са вама без предрасуда..
Као што ја учим од вас оно што ја не знам..
Поштено, никад нисам наишла на неки рељеф или слику Ђурђа са истакнутим споловилом..али исто тако не видим ниједну другу могућност по ком је то Ђоки усвојен жаргонски израз.(мој отац би жаргон рекао "уличарски језик").
(Иначе, дискутабилно је и то колико се задржао уопште и у обичајима повезаним с празником Ђурђевданом, ако овај словенски празник има везе с богом Ђурђем — по имену свакако да, он је назван по светом Ђорђу, а верујем да је овај управо оличење мушкости задржано у хришћанству — али ђурђевдански обичаји не славе мушкост него пролеће, Бик је знак почетка пролећа!)
Грешиш овде.Пролеће почне празником Младена и Младенаца и прескакањем ватре,паљењем лила.. дан је 22.март..Празник Ђурђа је кулминациони моменат пролећа (45,дан од могућих 90), као онај један дан врхунца плодности јајне ћелије..Иза тога већ није исто, а пре није ни било...
Постојао је празник и пре хришћанства, па хришћанство је стигло тек у 12. веку са Немањом и то уз тешке муке..У 15. веку разрушено је последље светилиште старије вере..
Да не дужим о разликама, кад се потегне такво питање..мерило ја да утврдите да ли остали хришћани (редом..Италијани, Пољаци,Швеђани..) имају такве празнике или не. па се лако одвоји шта је хришћанско наслеђе а шта старије...
Св.Ђорђе нема везе са разбијањем јајета о главу овчијег предводника, нити му се певају ђурђевске песме на ђурђевски глас " Красан јунак нада село шеће...Девет сеја купају га..Девет сеја облаче га...итд" Талијани ни Швеђани ни Шпанци.. чак ни Руси..не деле календарску годину на астрономски тачне половине од Ђурђа до Митра..Дуга тема ...није за овај део форума..
У другим језицима друга су имена, ни тамо нема трага од бога Ђурђа.
Увек је преузето варирано у односу на извор..Кад нема ни код кога.. онда значи наше је најстарије.
Пре ће бити да је ђока обично насумично дато жаргонско име.
Може бити...ја не могу да докажем шта мислим валидним савременим методама..Али исто тако , у савшеном српском језику врло је битно чак и од ког се слова и на ком месту налази одређено слово ..па тако не могу да верујем у случајности..
Пример је, рецимо ..двослово рђ у речима рђа (хрђа),срђевит, мрђан.. Размишљајте, да ли је случајност?
(Исто тако могао је бити и *ђуро, као у "шио ми га Ђуро" — осим ако не мислиш да је и овде у питању који древни бог
,
Постоји бог који се звао Ђура, кажу српске народне песме..Има брата Давора..А отац им је Триглав (бог рата) или Боговој. Рзмислићу
Древним боговима бавили су се учени људи, а не обичан народ. А управо је обичан народ тај који смишља језик и жаргон, а не учењаци.
Обрнуто, Ђорђе..Обичан народ памти богове и обичаји, учењаци се најчешће изопаче разноразном иностраном литературом и обиљем референци..ИЗгубе правац..ДЕси им се (као великану етнологије Чајкановићу) да закључе да је Сунце испод нас, у подруму... Смртни смо, па грешимо...
Једино што научењаци боље класификују , а народно знање је искуствено..Заједнички рад је најбољи..учењак међу простим народом
Један сељак, одрастао ван градске вреве,на чистом ваздуху и храњен здравом храном... мудрији је и информисанији од сваког доктора науке, једино мање говори и не користи туђице, а број падежа варира од села до села.
