Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
09.56 ч. 28.03.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 ... 6 7 [8] 9 10
  Штампај  
Аутор Тема: Psovke i ružne reči u srpskom jeziku  (Прочитано 248305 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Miroslav Mladenovic nasta
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:
Osnovna skola
Име и презиме:
Miroslav Mladenovic
Поруке: 57


« Одговор #105 у: 14.38 ч. 18.11.2007. »

Psovke i ružne reči  pečalbara iz vlasotinačkog kraja:

-nastavak-
More kad ja uđem u šumu, pa počnem  pasem , pa se sve oznojim-toj ti je brate jebačina. Čim ga vlakno zasvrbi odma nek se udava. Rutavo. Raspištoljil se. Eve ti ga na. Eve ti lakat. Eve ti šipak. Bembelija. Oj Jovane ti ćurane. Dođe maca na vratanca. Munu ga. Buljina. Bazgovina. Cepanka. Cinkaroš. Cicija. Čuljko. Čevrljalo. Čavgar. Gusenica  brate  ič nedava. Gunđalo. Grdosija. Galamdžija. Biorov. Bukač.  Baksuz brate-u stanje je da tri kamena na put zavadi.

 Poseroja. Dal sam ga jebaja(varoško vlasotinački dijalekt). Dal sam ga načukaja. Dal sam ga nabija. Dal sam ga nateraja. Sve otide u pičku majčinu. Od tebe krac mi obeleja. Od tebe muda mi otekoše. Pače mu se diglo, muško je brate. Ukoravija se ko Spasa u šljivu. Dignuja mi ga, pa red je da ga i primi. Pravi si kuronja. Čukam si lušu što ti jedeš po mlogo gomna. Od tvoji rečovi si obrišem moju pičku. Digla kraci uvis. Ajd sve četiri digni uvis. Zbrzim ti ga. Zevalo jedno. Zini da ti kažem. Gunđalo jedo. Zunzaru jedan. Rošavi. Grbljo jedan. Krivčo jedan. Zezekalo. Zakeralo. Ajd begaj u šumu na jebačinu. Crven ko prč. Magare ti ga načukalo. E s’g mi ga malo apni i lizni. Željko-kornjačo  jedna.  Poitaj ruke ti otpale.

 Gusko jedna. Kokoško jedna. Rano lega ko kokoška. Tvrdica masnica. Mućkaroš. Dobar jebač u selo, sve ga žene fale. Onaj pustolija ga zabrljavi, te si kuću napušti. Ko kuče na kesapnicu. Ako kučka sa repom ne mrdne, pu nju trču  sva pseta-a takoj ti je i brate sa ženskama. Celivka gotova pokrivka. Žut ko dunja. Prava zmijurija od čoveka. Opak ko zmija. Daždevnjaku jedan.
18. novembar 2007.godine      Zaveležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog
Сачувана
Miroslav Mladenovic nasta
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:
Osnovna skola
Име и презиме:
Miroslav Mladenovic
Поруке: 57


« Одговор #106 у: 17.33 ч. 20.11.2007. »


Psovke i ružne reči  pečalbara iz vlasotinačkog kraja
-nastavak-

 Jebe se  kao Dviska(DZviska-DZ makdonsko slovo azbuke). Selski đilkoš. Donji i gornji ljubeš. Kurtoliši ga. Rascvetala ti  se ko bulka. Rasvetala ti se ko perunika. Razbucana žena.  Ima li dugu kosu i kratku pamet toj neje čovek-toj ti je brate žena. More kalaiši gu, da vidi kakava je bajina majstorija. Pičeterina ko tepsija. Doš’l mi muž iz pečalbu će si se omrsim. Numeje ni vola da ubode u dupe. Neznaje da raboti u polje a znaje kude je onaj rupa na žensku. Će nabode nešto. Ševelj, develj pa u  rovinu.

Švrlja sas svi redom po selo. Riba ipo i još frtalj teška. Jebačina u četiri čina. Kurac ipo riba ipo. Danguba. Ni u bure nemiruje a kamo li u glavu. Radža. kurče. Kuretina. DŽeremoljina-pizda. Trt Milojke. Trtonja. će gu natrtim- Će te natrtim. Će te aknem pa svitke će ti iz oči izletu. Kad ti ga munem dobro će ga osetiš. Kada ti ga načukam će ga odma rodiš.

20.novembar 2007.godine Vlasotince   Miroslav Mladenović lokalni etnolog
Сачувана
chiviash
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 229



« Одговор #107 у: 02.00 ч. 22.11.2007. »

Nisam se bavio psovkama na Jugu Srbije u pisanoj formi,


то се више не може рећи за вас кад се баци поглед на овај завидан резервоар вулгарног "вокабулара" којим сте окитили тему ;


Него питам се да ли је све то вредно писања ?
Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #108 у: 22.05 ч. 05.12.2007. »

Дуга тема.. па сам ја ископирала неке делове за цитат, али нисам забележила "ауторе"..Извињавам им се Smiley Шта ја могу да додам досадашњим појединачним мишљењима:

Цитат
Можда је посреди "пичка ти JE материна", у смислу: "пичка коју јебеш припада твојој мајци", илити на енглеском "you motherfucker"
——————————————————-
U vezi sa "pička ti materina", možda da je nastalo od "pičku ti materinu jebem"?

Ја мислим да псовка "пичка ти материна" нема везе са одређеном мајком.. већ је скраћен облик од некадашњег "иди у пичку материну".."у пичку материну" .. па одатле "пичка ти материна"...што се увек изговара у љутњи или усмерено на особу коју не желимо поред себе..на непријатеља или... и уствари желимо да та особа не постоји, да је нема..те да "иде" (поново) тамо одакле je дошла..односно , да се врати у непостојање..да јој се одузме живот који јој је дат јер га не живи достојно...

Она друга варијанта  "јебем ти мајку" је већ усмерена на одређену мајку  и (као и псовка "јебем ти Бога" ) увек изазива директну физичку конфронтацију јер представља највећу увреду: сама могућност да тај (ко изговара псовку) оскрнави светињу као што је мајка ..која никако није обична жена са атрибутима женскости већ Мајка. Изговара се у тренуцима које неки филмови са тематиком 19.века приказују као "бацање рукавице" односно позив на двобој.

Цитат
  "kučkin sine"
Превод са енглеског...Имамо израз "кер у панталонама" односно старински "кер у шалваре" или понекад "као да га је кучка родила" што нема карактер псовке или вређања него описује нељудскост или неваспитаност одређене особе—

Цитат
"кита" је најопштија именица која се применила и на мушки полни орган, због облика и положаја. А како ли се уопште дошло до тога да "ђока" постане израз за мушки полни орган? Или "стојко"
——————————————————————
A "patka". Em je zenski rod, em ne lici...
———————————————————————-
Pa osim toga da je bio jednom jedan Đorđe zvani Đoka koji je uz to bio veoma obdaren, ništa drugo mi ne pada na pamet..

То је у новије време..израз кита..у народним песмама кита значи букет цвећа ...
Патка (Иако је женски род) физички ипак личи..Иако јој се приписује трапав ход и бацање  кратких ногу у страну током ходања па се још каже да "шљапка" по ономатопеји.. О првом Ђоки морам посебно да пишем, опширније...

Цитат
A za kopile sam čula ljude da kažu za nekoga, ali ne tako često, i ne kao uvredu.
У време матријархат није било важно име оца, па су сва деца била копилад..Власи у свом локалном језику и днас кажу дете=копиле...не праве разлику између брачног и небрачног детета..Инемају никакав паралелни израз и синоним осим релчи копиле (изговарају копил или копиљ)..

Цитат
Гуза..гузица..Зар је гузица диминутив?
У персијском језику гуз такође значи гузица..

Цитат
Nisam čula čak ni za "feminiziranu varijantu" psovke "boli me qrac".
Има, све чешће...Јер никако не иде да младо женско каже "боли ме к.." па је нужна измена..
Што се тиче значења. нека ме мушкарци исправе..али то је орган који уопште не боли ( сензације су другачије врсте али свакако  није  бол) па је разумљиво значење "баш ме брига".. "није ми стало" ,,"не дотиче ме" као и идиом "стало ми је као до лањског снега"...

Цитат
У протоиндоевропском кар означава љубавни чин, што се код нас као и многе другe ПИЕ речи одржало у изворном облику као карање. Одатле је настала и реч курац.
Карање као глагол у старијем народном говору и у песмама ("Карала ме стара мајка..") означава грдњу, љутњу, гнев, укор и прекор..
Верујем да је термин ушао у жаргон да би ближе описао начин сексуалног акта..карање (рецимо да је карактеристика жестоко, са озбиљношћу,као надређени према подређеном..), кецање (на кец..са ситнијим покретима и краће), мандање (широким покретима..реч је иначе означавала широке покрете крава при преживању хране), туцање (ситно као "туцани бибер" у авану ), кресање (као што се крешу младе гране са дрвета .. у оштрим потезима али са паузама између "замаха"..)итд...

Сама реч курац идентична је са санскритским изразом за исто..Можда аналогију треба тражити са речи курјак..(опет идентична са санскритском) која означава посебну врсту вука..жилавијег и светлијег, са мање крзна а више мишићне масе него обичан вук..Супстрат жиле и снаге.

Цитат
Иначе, пиле се на словачком каже курча.
Нека грешка је у питању..ако је санскрит најстарији узор за реч курац..а Словаци изговарају Кокот (слично кокољењу или некој врсти певца- кокота, рекла бих) у аналогији са значењем певац..реч из санскрита задржана за пиле..
Код нас као придев курчевит.. онај који је крутог држања и израженог достојанства..Држи до себе..
Или као негативно "курчи се".. прави се важан..

Цитат
У енглеском је од свега тога остао израз whore, за курву која такође има исту етимологију.
Не верујем ..Наш израз курва (везан за корен кур, као и курјак) на енглеском би био исписан као curva..curve.. што би они пре разумели као кривина..Сличност стоји..Она која је курва, на кривом је путу (криви..не иде право како би требало..да не кажем straight), ne sledi pravi put..UZ izraz "kurac" možda treba pre povezati engleske reči kao cure.. ili čak i kura u smislu medicinske terapije za izlečenje..
Једна од народних савремених шала да је некој болесној женској особи потребан "куромицин" да би се опоравила...
Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #109 у: 22.19 ч. 05.12.2007. »

Цитат
Pa osim toga da je bio jednom jedan Đorđe zvani Đoka koji je uz to bio veoma obdaren, ništa drugo mi ne pada na pamet..

Ово је интересантно и мислим да има везе са митологијом ( и могу да се кладим да ће следећи коментар написати Ђорђе Божовић)...
Најобдаренији "Ђорђе Ђока" био је, once upon a time, звани Бог плодности или Ђурђ. "по нашки"..
Различити облици имена Гург,Ђурђ..провлаче се кроз етнолошку литературу, ђурђевске песме и обичаје,ако и христијанизованог празника Св.Ђорђа који се никада у народу не зове Ђорђевдан него Ђурђевдан (Гургевдан или Гјургјевдан)..Слављен је на тачном средишњем дану пролећа (45.-ог дана од 90 дана пролећа)као и данас..У средњем веку су му додати епитети зеленог витеза и роматичне конотације,,он убија змаја да би спасио изабраницу свога срца..Ђурђијанци (данашњи Грузијци) га се сећају..Цео словенски свет..А и у Хатском царству је слављен али под другим именом...
Астролози би рекли да је Ђурђевдан дан када је Сунце на 15 степену Бика, а бик се разликује од вола баш по том органу који служи за размножавање..и продужетак врсте..

За њега се везује култ плодности (и гројзе и лојзе и деца и јарићи и јагањчићи)па ми се чини изузетно логичним..да је семе раста и семе живота скривено у дару Бога плодности, односно то је љегов главни атрибут...
.И отуд Ђурђ—>Ђорђе  а одатле и Ђока и Ђокица (из безобразних вицева) ..

« Задњи пут промењено: 22.29 ч. 06.12.2007. од Сребрена » Сачувана
chiviash
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 229



« Одговор #110 у: 02.23 ч. 06.12.2007. »

 Razbili ste sve moje zablude ,jos od prvog razreda osnovne skole sam bio ubedjen da ono Djoka dolazi  od prezimena Djokic .
Mozete li onda reci nesto o ovom prezimenu ? Sta je starije Djoka ili DJokic ? Kokoska il' jaje ?


Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.958



WWW
« Одговор #111 у: 09.17 ч. 06.12.2007. »

S obzirom da su kod nas prezimena u tursko doba menjana, a to je istorijski gledano prilicno kasno vreme, mozda je prezime Djokic nastalo od Djoka Smiley
Сачувана

Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #112 у: 18.50 ч. 06.12.2007. »

и могу да се кладим да ће следећи коментар написати Ђорђе Божовић

Авај, у праву си. Smiley Ја се опет не слажем.

Океј, све је то у реду и то стоји; Ђурађ је бог плодности и мушкости и Ђурђевдан је његов празник и Бик је његов знак...

Али, не верујем да Ђока односно ђока из жаргона има везе с богом Ђурђем, упркос томе што се обојица можда везују за исту ствар. Ево зашто.

Древна митологија НИЈЕ се одржала до данашњег дана, и то још па у жаргонском речнику. Колико још древних богова знаш да имају свој пандан у савременом српском жаргону?

Бог Ђурађ остао је заборављен. Ти знаш за њега јер се тиме бавиш, али зна ли за њега један обичан Србин који, како различита модна струјања долазе и пролазе, измишља жаргон? Ђока је измишљен у скорије време, најраније бих му дао деветнаести век, не пре. У средњем веку није било никојег Ђоке, дакле бог Ђурађ НИЈЕ се био задржао у језику, па ни ђока није могао од њега да настане. (Иначе, дискутабилно је и то колико се задржао уопште и у обичајима повезаним с празником Ђурђевданом, ако овај словенски празник има везе с богом Ђурђем — по имену свакако да, он је назван по светом Ђорђу, а верујем да је овај управо оличење мушкости задржано у хришћанству — али ђурђевдански обичаји не славе мушкост него пролеће, Бик је знак почетка пролећа!)

А онда погледај друге језике. Ђока постоји само у нашем жаргону, а није ли чудно да се бог Ђурађ задржи само код нас, и поред свих различитих култура које су се стално мешале и преплитале овде на Балкану? У другим језицима друга су имена, ни тамо нема трага од бога Ђурђа.

Пре ће бити да је ђока обично насумично дато жаргонско име. Случајно је некоме на памет пао неки Ђока, па оста ђока. (Исто тако могао је бити и *ђуро, као у "шио ми га Ђуро" — осим ако не мислиш да је и овде у питању који древни бог, у ком случају ме слободно исправи када кажем да је и Ђуро случајно име које је некоме пало на памет, а могуће по некоме човеку који се био звао Ђуро — или онај Живан у "луди Живан" и сл.) Тако се и ђока на енглеском каже willy1 или peter (sic, малим словом), што је исто насумично тамошње жаргонско име, а није рецимо *george. Wink

Древним боговима бавили су се учени људи, а не обичан народ. А управо је обичан народ тај који смишља језик и жаргон, а не учењаци. Wink

1 — Додуше, неки етимолози реч willy изводе из латинског virile ("мушки"), односно membrum virile, што значи пенис, "мушки члан".

S obzirom da su kod nas prezimena u tursko doba menjana, a to je istorijski gledano prilicno kasno vreme, mozda je prezime Djokic nastalo od Djoka Smiley

Управо тако. Презимена која имају само наставак -ић углавном су настала од имена на -а (за разлику од оних дужих, која имају -овић или -евић). А после се опет надимци изводе из презимена скраћивањем.
Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #113 у: 21.35 ч. 06.12.2007. »

Добила бих опкладу? Grin
Древна митологија НИЈЕ се одржала до данашњег дана, и то још па у жаргонском речнику.
Колико још древних богова знаш да имају свој пандан у савременом српском жаргону?
Нису у жаргону, они су унајосновнијим савкодневним речима..
Кад имаш ноћну мору —то је зла богиња Мора иликод западних словена Морана (па притиска, па се не одмориш у сну..)Свако јарко сунце је исто што и Јар или Јарило или Јаровит..
Свака реч везана за живо и живот везани су за митолошког Жизбога-бога живота ( референца "Речник српскохрватског књижевног и народног језика, одредница Жизбог), богињу живота Живу, ћерку Живану итд..Свако перо и перната живина везани су за некадашљег Перуна, који је по предању "слетео"..Хералдички симбол Србије вишевековни -двоглави орао- симбол је из митологије такође.Некадашњи хералдички знак -вепар прободен стрелом- из Трибалије и устаничке Србије 19. века везан је уз БОга Влеса..Нерођено дете - навиј му је општа именица.. српска..термин је из митолошког Нава (једног од три света)... термин јава ( "и мед јавом и мед сном") име је митолошког света (средљег од три)..Свака правда, правица, право.. истоветна је митолошком имену  Права, (свету изнад јаве на којем бораве митолошки богови)..термин је изуетно присутан у кованици правословије или православлје.. што значи ..наука, познавање света Права..."жива вода" ?
Обновљена химна "Боже Правде" којем се богу обраћа ?Одакле је тај Бог правде..Није из Новог завета није из Старог завета...Леле,ле,лелле ле ? Опет везано за неког бога Љељу ( има и њега у Речнику српкосхрватског књижевног и народног језика, издање САНУ,Београд)
Реч колидар била је важећа до 19. века (иста референца)—етимологија? Дар од Кола..Коли(н)дар..Тек у новије време пише се календар по латинском calendae, иако код љих то значи ..сваки први дан у месецу ..и не познају  Кола као симбол сунчевог круга, нити као као игру , ниту су свирале звали колесница (кол+лес+ница)..Нити су икад стари Латини знали календар.. преписивали, мењали, реформисали сваки час..
Има много, ЂорЂе, сетићу се ја још.. ово је за почетак..јер си ме већ приупитао исто поводом "спава све у 16" па размишљам на ту тему Smiley


Цитат
Бог Ђурађ остао је заборављен. Ти знаш за њега јер се тиме бавиш, али зна ли за њега један обичан Србин који, како различита модна струјања долазе и пролазе, измишља жаргон?
Није ово истина..ја сам сазнала међу народом све ово..Сама сам "седмо градско колено" и моја породица не излази сваког 6.маја у освит зоре до потока да пролсави Ђурђа, да плете венчиће и баца их у реку и да по повратку у дом чинећи свакојаке обреде..Али, чим мало мрднем из града ја све сазнам..Градови, а посебно становници велеграда су заборавили Дјурдја..иако у црквеном календару пише (провери!) Ђурђевдан а не Ђорђевдан  или Грегоријев дан..Једу јагањчиће, ко може...  А замисли тек питање Видовдана,, и све речи у нашем језику повезане са кореном вид..
или чак и вит..
А нема таквог свеца у хришћанству, ни источном ни западном..
Нема нигде..Само термин стоји Венди,Винди? Оо, то су сами преостали Сораби у Германији..
А митолошки , то је неки четвороглави кип (Свето вид,Свентовит..),, броја  светилишта била..више нису.. повезан са знањем . пре свега..Књиге Веда? Ништа нисам рекла.
 
Но ја волим етнологију и етнографију и све што је старије од данашњице..И ако се деси, да због тога знам нешто више од вас, дозволите да поделим то знање са вама без предрасуда..
Као што ја учим од вас оно што ја не знам..
Поштено, никад нисам наишла на неки рељеф или слику Ђурђа са истакнутим споловилом..али исто тако не видим ниједну другу могућност по ком је то  Ђоки  усвојен жаргонски израз.(мој отац би жаргон рекао "уличарски језик").
Цитат
(Иначе, дискутабилно је и то колико се задржао уопште и у обичајима повезаним с празником Ђурђевданом, ако овај словенски празник има везе с богом Ђурђем — по имену свакако да, он је назван по светом Ђорђу, а верујем да је овај управо оличење мушкости задржано у хришћанству — али ђурђевдански обичаји не славе мушкост него пролеће, Бик је знак почетка пролећа!)
Грешиш овде.Пролеће почне празником Младена и Младенаца и прескакањем ватре,паљењем лила.. дан је 22.март..Празник Ђурђа је кулминациони моменат пролећа (45,дан од могућих 90), као онај један дан  врхунца плодности јајне ћелије..Иза тога већ није исто, а пре није ни било...
Постојао је празник и пре хришћанства, па хришћанство је стигло тек у 12. веку са Немањом и то уз тешке муке..У 15. веку разрушено је последље светилиште старије вере..
Да не дужим о разликама, кад се потегне такво питање..мерило ја да утврдите да ли остали хришћани (редом..Италијани, Пољаци,Швеђани..) имају такве празнике или не. па се лако одвоји шта је хришћанско наслеђе а шта старије...

Св.Ђорђе нема везе са разбијањем јајета о главу овчијег предводника, нити му се певају ђурђевске песме на ђурђевски глас " Красан јунак нада село шеће...Девет сеја купају га..Девет сеја облаче га...итд" Талијани ни Швеђани  ни Шпанци.. чак ни Руси..не деле календарску годину на астрономски тачне половине од Ђурђа до Митра..Дуга тема ...није за овај део форума..

Цитат
У другим језицима друга су имена, ни тамо нема трага од бога Ђурђа.
Увек је преузето варирано у односу на извор..Кад нема ни код кога.. онда значи наше је најстарије.

Цитат
Пре ће бити да је ђока обично насумично дато жаргонско име.

Може бити...ја не могу да докажем шта мислим валидним савременим методама..Али исто тако , у савшеном српском језику врло је битно чак и од ког се слова и на ком месту налази одређено слово ..па тако не могу да верујем у случајности..
Пример је, рецимо ..двослово рђ у речима рђа (хрђа),срђевит, мрђан.. Размишљајте, да ли је случајност?

Цитат
(Исто тако могао је бити и *ђуро, као у "шио ми га Ђуро" — осим ако не мислиш да је и овде у питању који древни бог
,
 Huh Постоји бог који се звао Ђура, кажу српске народне песме..Има брата Давора..А отац им је Триглав (бог рата) или Боговој. Рзмислићу  Wink

Цитат
Древним боговима бавили су се учени људи, а не обичан народ. А управо је обичан народ тај који смишља језик и жаргон, а не учењаци. Wink
Обрнуто, Ђорђе..Обичан народ памти богове и обичаји, учењаци се најчешће изопаче разноразном иностраном литературом и обиљем референци..ИЗгубе правац..ДЕси им се (као великану етнологије Чајкановићу) да закључе да је Сунце испод нас, у подруму... Смртни смо, па грешимо...
Једино што научењаци боље класификују , а народно знање је искуствено..Заједнички рад је најбољи..учењак међу простим народом Smiley
Један сељак, одрастао ван градске вреве,на чистом ваздуху и храњен здравом храном... мудрији је и информисанији од сваког доктора науке, једино мање говори и не користи туђице, а број падежа варира од села до села.
« Задњи пут промењено: 22.30 ч. 06.12.2007. од Сребрена » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #114 у: 16.03 ч. 07.12.2007. »

Може бити. А такође је могуће и то да су богиња Мора и бог Јарило и Жизбог и Перун добили имена по одговарајућим речима из језика, дакле the other way around. Ја верујем да је прво настао језик па тек онда митолошка терминологија и номенклатура. Wink Значи, "мука, мора > богиња Мора", а не "богиња Мора > реч мора".

Жаргон је нешто сасвим другачије...

Добила бих опкладу? Grin

Вероватно. Smiley
Сачувана
boki12
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 70


« Одговор #115 у: 19.51 ч. 07.12.2007. »

А када кажу „до јаја“?
Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #116 у: 10.34 ч. 08.12.2007. »

А када кажу „до јаја“?
Jeste mnogo vulgarizovano, ali uvek se koristi kad se opisuje neki dogadjaj koji je uzburkao emocije (predstava/žurka/ je bila do jaja..Kako je bilo sinoć? Do jaja!) i na žalost pokazuje nedostatak  fonda reči  kod omladine..Nikad nisam čula da se izraz koristi da opiše tužno ili bedno ili negativno iskustvo, doživljaj..

Ja razumem ovaj izraz..kao i onaj "do koske"..
Doživljaj (žurka, provod) je bio toliko dobar i zanimljiv da je pokrenuo niz emocija i senzacija i uopšte nije bilo mrtvo i dosadno..nego, naprotiv, da su to osetili svi neuroni, ganglije i supstance moga tela, pa i seme života (smešteno i uspavano u "jajima") je promrdalo..Odnosno,taj dogadjaj me je učinio veselim, odmornim,najkraće rečeno ... živim..
Сачувана
boki12
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 70


« Одговор #117 у: 10.58 ч. 08.12.2007. »

na žalost pokazuje nedostatak  fonda reči  kod omladine..
[/quote]
То си у праву.
« Задњи пут промењено: 11.08 ч. 08.12.2007. од Filip Knezic » Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #118 у: 11.05 ч. 08.12.2007. »

Ja bih pre rekao da je poreklo izraza "do jaja" u polnom činu, gde penetracija do pomenutog punkta izaziva prilično zadovoljstvo.

A "do koske" verovatno potiče od duboke posekotine - dakle, figurativno, "do kraja, koliko je god moguće".
« Задњи пут промењено: 11.10 ч. 08.12.2007. од Нескафица » Сачувана
d@do
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 184


« Одговор #119 у: 18.49 ч. 08.12.2007. »

Tacnije, "do jaja" se koristi da se iskaze da je dostignut maksimum u necemu (jer dalje "jaja" ne dozvoljavaju). Jedino su "dizelasi" imali tu cast da "utrpaju" i "jaja" Smiley.
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 ... 6 7 [8] 9 10
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!