Хм, па шта онда ТАЧНО подразумева статус native speakera? Увек сам мислио да се под тиме разуме и одређени ниво језичке културе. То јест, ма колико српских "native speakera" спајало "не" с глаголом или писало "самном", то баш никад неће ући у језичку норму.
Ali to im ne smeta da i dalje budu
native speakers.
Ono što sam ja primetila je da greške koje prave oni kojima je neki jezik maternji i oni kojima je taj isti jezik strani, obično se razlikuju i greške prvih oni drugi teško da će da naprave i obrnuto.
Greške jednog srednje obrazovanog ili neobrazovanog Španca će biti:
U pisanju, mešanje B i V ili Y i LL is prostog razloga zato što se isto izgovaraju. Veoma tipična greška u pisanju je da umesto A VER (da vidimo) pišu kao HABER (pomoćni glagol za pravljenje složenih vremena. U principu znači imati, ali je izghubio semantičko značenje i samo mu je ostalo gramatičko - pomoćni glagol). Neće razlikovati RAYAR (izgrebati) od RALLAR (izrendati), VALLA (ograda) od VAYA (uzvik hajde! izem ti... )
Hispanoamerikanci idu dalje, pa mešaju S s jedne strane i Z i C, jer se u Americi C i Z izgovaraju potpuno isto kao S, i ne kao englesko THE kako se inače izgovara u Španiji, pa je moguće da vidite ovako napisan oglas:
SE OFRESE SEÑORA DE LIMPIESA kad bi trebalo u stvari da se napiše:
SE OFRECE SEÑORA DE LIMIPIEZA (ČISTAČICA TRAŽI POSAO)
ILI: ENCERIO umesto EN SERIO (ZAISTA).
H takođe pišu tamo gde ne treba i tamo gde treba ne pišu, pa je moguće videti napisano TOHALLA umesto TOALLA (peškir), ili ALMOADA umesto ALMOHADA (jastuk).
Takođe sam skoro otkrila još jednu grešku koja me je zabezeknula: mnogo njih je na stvarnim mukama kada su u pitanju reči koje se završavaju na -CION, jer nikad ne znaju da li treba da pišu jedno ili dva C. Tako umesto LOCIÓN /losion/ mnogi će da pišu i izgovaraju LOCCIÓN /loksion/, umesto RELACIÓN /relasion/, RELACCIÓN /relaksion/, umesto INFLACIÓN /inflasion/, INFLACCIÓN, itd. Tu grešku jedan stranac nikad neće napraviti.
Tipična greška je takođe dodavanje S u drugom licu jednine aorista, pa umesto da kažu "viniste" (došao si), kažu "vinistes", vistes umesto viste itd.
Takođe prave greške u upotrebi predloga, vremena u kondicionalnim rečenicama, ali to su već greške koje mogu da naprave i stranci.
Ima još puno toga, ali jedan Španac nikad neće pogrešiti u upotrebi vremena niti u upoterebi članova (srpska slabost, jer u srpskom ih nemamo), i manje više uvek že govoriti smisleno, koristiće idiome i izraze tipične za svoj kraj, dok jedan stranac upravo pada na tome, ali nikad neće mešati B i V niti će oklevati da napiše LOCIÓN sa samo jednim C i ne sa dva.
Према томе, на основу чега се одређује да ли неко ЗАИСТА зна одређени језик "као матерњи"? Можда на основу "закукуљених" области, као што су нпр. познавање идиома и перфектно коришћење предлога?
Mislim da se "nativnost" delimično određuje time koliko je određeni jezik prisutan u tvom da kažem, "unutrašnjem " životu. Da li misliš, pevaš, ljutiš se, sanjaš, vodiš ljubav ili se svađaš na jednom ili drugom jeziku.
Da, takođe jedan od kriterijuma je akcenat. Koliko neko govori neki jezik sa akcentom nekog drugog jezika.
Španski jezik ima hiljadu i jedan akcenat što u samoj Španiji, što u Americi, ali odmah te prepoznaju da nisi
native speaker ako ga fovoriš sa srpskim, ruskim, francuskim ili engleskim akcentom.
Дигресија, пошто горе поменух: Много ме нервира кад се "He has an accent" преводи као "Има нагласак/акцент".
Zašto?
