|
shlapica
Гост
|
 |
« у: 12.44 ч. 17.06.2010. » |
|
Izvinjavam se unapred ako nije mesto ovoj temi ovde:)
Ali ako smem da ovde postavljam moja pitanja,a ako mozete da mi odgovarate:)
1. Glasovne promene koje su izvrsene
deoba——->delba>deoba=prelazak LuO
druzina——>drug>druzina=palatalizacija g>z
grublji———>grub+ji>grublji=jotovanje
2. Imenica covekoljublje nastalo je:
a)izvodjenjem
b)slaganjem———>Mislim da je ovo tacno covek-o-ljublje
c)poimenicavanjem
d)kombinovanom tvorbom
3. Odredi vrste reci u recenici
Bilo: glagol
je: pomocni glagol(deo glagola)
to:zamenica pokazna
pre:priloska odredba za vreme
bratovog:imenica
desetog:broj
rodjendana:imenica
Ovo nemam pojma:)
Mozete li proveriti imam jos pitanja. . .
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #1 у: 18.57 ч. 17.06.2010. » |
|
1. Glasovne promene koje su izvrsene
deoba——->delba>deoba=prelazak LuO
druzina——>drug>druzina=palatalizacija g>z
grublji———>grub+ji>grublji=jotovanje Tako je. 2. Imenica covekoljublje nastalo je:
a)izvodjenjem
b)slaganjem———>Mislim da je ovo tacno covek-o-ljublje
c)poimenicavanjem
d)kombinovanom tvorbom Ne, u pitanju je kombinovana tvorba, jer imaš i slaganje dveju osnova, čovek-(o)-ljub-, i na to plus izvođenje sufiksom -je, dakle čovek-o-ljub-lje. Bilo: glagol
je: pomocni glagol(deo glagola) — nije deo glagola, ono sámo jeste pomoćni glagol; "deo" je, tj. učestvuje u građenju jednoga glagolskog oblika, vremena, ali to u pitanju o vrstama reči nije ni bitno
to:zamenica pokazna
pre:priloska odredba za vreme — prilog, a ne priloška odredba (prvo je vrsta reči, drugo je služba u rečenici); međutim, ovde je "pre" predlog!
bratovog:imenica — pridev! (prisvojni); imenica je "brat", a "bratov" je pridev izveden od nje
desetog:broj (redni)
rodjendana:imenica
Ostalo je okej.  |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 19.06 ч. 17.06.2010. од Ђорђе Божовић »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
shlapica
Гост
|
|
« Одговор #2 у: 20.41 ч. 17.06.2010. » |
|
Hvala ti. . .
Koja je razlika izmedju priloga i predloga
Imacu jos pitanja:)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #3 у: 02.09 ч. 18.06.2010. » |
|
Prilozi "stoje uz" glagole (tj. odnose se na glagole, ne moraju stajati baš do njih) i bliže ih određuju, a predlozi stoje uz imenske reči kada su u nekom padežu. Prilozi i pridevi se obično mešaju, obrati radije pažnju na to; — prilozi bliže određuju glagol u rečenici, a pridevi imenicu. Bilo je rano kada smo se sreli. — prilog za vreme (odnosi se na predikat "bilo je") Kasno Marko na Kosovo stiže. — prilog za vreme (odnosi se opet na glagol "stiže" — kada stiže) Sviđa mi se što lepo razmišljaš. — prilog za način (odnosi se na glagol "razmišljati" — kako "razmišljati") Ali: Rano jutro miriše na rosu i svežinu. — pridev (jer se odnosi na imenicu "jutro", a ne na glagol) Stižem na Kosovo kasnim vozom iz Užica. — pridev (jer bliže određuje "voz" — kazuje kojim "vozom") Vidi kako je lepo ovo grožđe, mora da je i vino dobro. — pridev (jer se odnosi na "grožđe" — kakvo "grožđe") A predlozi: Stižem na Kosovo vozom iz Užica. — označuju akuzativ "Kosovo" odnosno genitiv imenice "Užice" Od ovoga grožđa mora da je i vino dobro. — stoji uz imensku sintagmu "ovo grožđe" u padežu, genitivu Bilo je to pre bratovog rođendana. — jer je "bratovog rođendana" imenička sintagma u genitivu Loše objašnjavam, ne znam je li sad jasnije?  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
shlapica
Гост
|
|
« Одговор #4 у: 19.47 ч. 18.06.2010. » |
|
Skontala sam:)
Ukratko predlozi idu uz imenicke reci a to su promenljive vrste imenice,brojevi,zamenice i pridevi
A prilozi idu uz glagol:)
Imenica TATA,treba odrediti rod
Gramaticki muski logicki muski, znam da je muski jer je za muski rod TAJ
Jel tako???Moze objasnjenje:)
Kako da odredim?
Kada kaze podeliti na morfeme rec
PRIKRADATI. . . . To je Pri kra da ti ,,,jel???
Imam sada puno pitanja
1. Ko je tvorac POEME?
2. Koji ruski pisac se smatra tvorcem impresionisticke drame?
3. Суматризам је поетски покрет и својеврсни филозофски, животни став који је __________________ прокламовао
у свом песничком манифесту Објашњење ,,Суматре
4. Ime pisca koji je napisao delo "Kalenic","Manasija"?
5. Dativ broja tri? Kome? Cemu? Trojci. . . Jel. . .
6. Одредите врсту зависне реченице:
Она је била прва КОЈА ЈЕ ДАЛА ЗНАК ЗА УЗБУНУ
To ne znam odredjivati nikako ne kontam. . .
7. Како се зове генитив употребљен у реченици: Дошао је човек ДУГЕ БРАДЕ
To je kvalitativni genitiv. . . Oznacava neku osobinu. . . Jel???
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Mirela
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка: student knjizevnosti
Поруке: 60
|
|
« Одговор #5 у: 23.35 ч. 18.06.2010. » |
|
Mogu ti pomoci oko pitanja vezanih za knjizevnost Za prvo pitanje nisam sigurna,ne mogu ti nista ovako iz glave reci, ali ako nadjem odgovor, javicu ti 2. Anton Pavlovic Cehov (ako neko slucajno zna za drugacije,neka me ispravi, ali poprilicno sam sigurna da je Cehov u pitanju) 3. Milos Crnjanski 4. Pesme "Kalenic" i "Manasija" je napisao Vasko Popa |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #6 у: 11.30 ч. 19.06.2010. » |
|
Zašto se Mikiju i meni promijenio nik?  Za prvo pitanje nisam sigurna,ne mogu ti nista ovako iz glave reci, ali ako nadjem odgovor, javicu ti Bajron. Poema je nastala u romantizmu, tako što su romantički pesnici kombinovali lirski element s narativnim (epskim). Lirske pesme su inače kratke, one su samo jedan trenutak osećanja, samo jedan mali odblesak duše, ali u poemama je na taj lirski element bio dodat narativni, uvedena je fabula, razrađeni su likovi, pa čak gdegde formiran i čitav dramski sukob, i tako je dobijena duža forma, lirsko-narativnog karaktera, tj. poema. I prvi je to bio učinio Bajron, koga su potom, naravno, svi drugi uzeli imitirati jer je bio upravo pravi Don Žuan svoga vremena, za razliku od onakvoga nesretnika koga je opisao u toj svojoj poemi. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #7 у: 11.36 ч. 19.06.2010. » |
|
Imenica TATA,treba odrediti rod
Gramaticki muski logicki muski, znam da je muski jer je za muski rod TAJ Da, zbog toga što je "TAJ tata" jeste muški logički rod, ali je zbog gramatičke promene "tat-A", "tat-Ē", "tat-I" gramatički ženski rod, tj. pripada imenicama III imeničke vrste (deklinacije). Kada kaze podeliti na morfeme rec
PRIKRADATI. . . . To je Pri kra da ti ,,,jel??? Pri-krad-a-ti. Morfeme su one čestice od kojih je reč izgrađena, najmanje jedinice jezičke strukture koje nose značenje. Molim te pretraži na forumu da ne pišem ponovo, sigurno ima negde detaljno objašnjeno kako da ih prepoznaš; — ali svakako, princip je taj da se vodiš značenjem, promenom reči i tvorbenim procesima, kako bi izdvojila one najmanje, dalje nedeljive čestice koje zajedno čine tu reč. Sad ću i ja probati da nađem gde smo o tome već pisali. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #8 у: 11.40 ч. 19.06.2010. » |
|
Imenica TATA,treba odrediti rod
Gramaticki muski logicki muski, znam da je muski jer je za muski rod TAJ
Jel tako???Moze objasnjenje:)
Kako da odredim?
То је именица граматичког женског рода (мења се по III деклинацији, „женској“, као мама), а природног мушког рода (јер именује мушкарце). Тебе збуњује у ствари слагање у роду, које некад иде само по граматичком роду (та јуначина), а некад по природном (тај судија).
Kada kaze podeliti na morfeme rec
PRIKRADATI. . . . To je Pri kra da ti ,,,jel???
Не. Морфеме су при-крад-а-ти. Ти си поделила на слогове.
5. Dativ broja tri? Kome? Cemu? Trojci. . . Jel. . .
Трима. Тројци је од тројка.
6. Одредите врсту зависне реченице:
Она је била прва КОЈА ЈЕ ДАЛА ЗНАК ЗА УЗБУНУ
To ne znam odredjivati nikako ne kontam. . .
Ово је односна (реалтивна) реченица. Кад имаш субординатор који, не може да буде ништа друго.
7. Како се зове генитив употребљен у реченици: Дошао је човек ДУГЕ БРАДЕ
To je kvalitativni genitiv. . . Oznacava neku osobinu. . . Jel???
Јесте квалитативни.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #9 у: 11.48 ч. 19.06.2010. » |
|
Ђорђе ме претече. Кад сам већ откуцао, рекох, хајде да пошаљем. Zašto se Mikiju i meni promijenio nik? Теби се није променио. А Мики је вероватно сам изменио (нисам био ту неколико дана). Шлапице, било би добро да припазиш мало на интерпункцију. Помало је тешко читати твоје поруке. Једна тачка и један упитник најчешће су сасвим довољни. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
shlapica
Гост
|
|
« Одговор #10 у: 16.13 ч. 19.06.2010. » |
|
Hvala vam svima na odgovorima i na pomoci.
Izvinjavam se na mom rukopisu,navika. Pisem brzo pa mahinalno.
Izvinjavam se:)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
shlapica
Гост
|
|
« Одговор #11 у: 11.17 ч. 20.06.2010. » |
|
Kako da ja da odredim gramaticki rod?
Prirodni se odredjujje kada se ispred reci stavi TA,TO,TAJ pa se zna da li je rec zenskog,srednjeg ili muskog roda.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
shlapica
Гост
|
|
« Одговор #12 у: 11.25 ч. 20.06.2010. » |
|
Pozajmljenice iz engleskog jezika se zovu angloizmi.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Соња
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација: /
Име и презиме: Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404
|
|
« Одговор #13 у: 11.37 ч. 20.06.2010. » |
|
Pozajmljenice iz engleskog jezika se zovu angloizmi.
А ово је питање или констатација? Не видим да постоји "англоизам". Постоје англицизам и англизам - реч или карактеристична особина енглеског језика, преузета у неком другом језику. (К-Ш) |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #14 у: 11.50 ч. 20.06.2010. » |
|
Kako da ja da odredim gramaticki rod?
Prirodni se odredjujje kada se ispred reci stavi TA,TO,TAJ pa se zna da li je rec zenskog,srednjeg ili muskog roda.
Граматички се одређује према деклинацији (именичкој врсти промене) којој именица врста припада. Постоје четири деклинације: 1. деклинација — мушки род: град-града-граду...; дечко-дечка-дечку...; Павле-Павла-Павлу...; средњи род: перо-пера-перу...; море-мора-мору...2. деклинација — средњи род: име-имена-имену...3. деклинација — женски род: сестра-сестре-сестри...; судија-судије-судији...4. деклинација — женски род: реч-речи-речи... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
