То су две различите синтактичке конструкције. Прва је безлична (као Било ми је хладно), са логичким субјектом у дативу, а друга је обична субјекатско-предикатска конструкција: мука је граматички субјекат, ми је логички — исто у дативу, а глагол стоји у личном облику и конгруира са субјектом. (Функција речи мука у првом случају није разјашњена. Стевановић вели да је прилошког карактера и ништа више, остали синтактичари се не изјашњавају.)
И једно и друго је, дакле, исправно.
Ако је обоје и исправно, да ли то значи и да се не мора пазити хоће ли се одабрати прву, или другу конструкцију?
Мени (лаику) се чини да би до потребе исправног одабира посебно дошло код набрајања. На примјер: "било ми је прво мука, па онда вруће" и "била ми је прво мука, па онда врућина". Некако ми се чини да би у набрајању било незграпно да се употреби мало прилоге, па мало субјекте, као у: "била ми је прво мука, па онда вруће"?
(Уствари, не знам ни да ли је исправно употребити ријеч врућина у значењу осјећања оптерећености топлином?)
Успут, да ли су одговарајуће конструкције са
севап,
мерак,
ћеиф и
гушт граматички идентичне тој у наслову?
Кад сам већ "приупитљив": да ли је исправно рећи "била би штета да пропусти филм" у сличном значењу као "било би штета да пропусти филм"; и "био би хаос да добијем регрес" у сличном значењу као "било би хаос да добијем регрес"?