Srpski dijalekti

<< < (2/3) > >>

Ђорђе Божовић:
Zaboravio sam još jednu bitnu poslasticu — diljem Vojvodine postoje i naseobine kolonista iz Crne Gore, Hercegovine, Bosne, Like, koji su tu doneli i ijekavske oaze, uglavnom istočnohercegovačkog, ali i "crnogorskoga" zetsko-južnosandžačkoga tipa (čuveno selo Lovćenac :) i sl.). Dakle, i tu imamo brojne nanose ijekavskoga mlađeg i starijega dijalekta. Ti govori kolonista su se takođe dosta dugo čuvali od uticaja ekavske sredine, ali danas verovatno i oni dosta slabije opstaju.

Ne mrzi me, jako volim dijalektologiju. :) Raduju me diskusije na tu temu.

kulsavaj:
Kako vi tretirate govor koji govore kosovski Albanci, Goranci, Romi s Kosova ili čak može i Hrvati iz Letnice 30km sjeverno od Skoplja?
Naime ono što mi je "čudno" što Srbi s Kosova nemaju fontskih "problema", dok svi ovi ostali navedeni imaju jak utjecaj (a valjda je to albanski jezik) na fonetiku tih ljudi? Npr.  kod nas u Slavoniju, u Voćin kod Slatine je doselila velika skupina Letničana, pa su novinari konstatirali kako je to mješavina srpskog, albanskog i makedonskog jezika!?

Ovoliko za početak i prvo pitanje, a imam ih još mnogo!

Danga:
Говор косовских Албанаца третирамо као албански језик! ;D Ако си мислио на говор косовских Срба и других неалбанаца који говоре српскохрватским језиком, њихови говори припадају призренско-тимочком дијалекту.
Призренско-тимочки дијалект је дијалект српског језика, староштокавске групе, којим се говори на простору од Призрена на југу до реке Тимок на северу. Његова источна граница је, почев јужно од Зајечара, граница са Бугарском, до границе са Македонијом, а западна - од границе са Албанијом, преко Дечана и Вучитрна до Сталаћа. Постоји један нагласак, који може бити на било ком слогу у речи. Нагласак није променио положај у речи у односу на старосрпски. Положај нагласка је сличан оном у косовско-ресавском дијалекту, као и свим староштокавским дијалектима.
Овај дијалект је карактеристичан по великој сличности са старосрпским, старословенским, односно протословенским језиком у погледу гласова, јер је задржао велики део гласова које су у другим дијалектима изгубљене. Чува се стари полугласник, који је у свим другим дијалектима промењен у -а (дьн - дан, тьньк - танак). Самогласно л (упореди стандардни језик - самогласно р) је у неким деловима дијалекта задржано (плн - пун, длг - дуг, слнце - сунце, слза - суза), док је у другим деловима прешло у -лу (плун, длуг, слунце, слуза). Сугласници ћ и ђ у овом дијалекту најчешће прелазе у ч и џ: свеча, меџа.
Постоје сви глаголски облици као у стандардном језику, али се разликују у творби и положају нагласка. Футур се гради помоћу ћу/ћеш/ће + презент. На крају мушког рода радног глаголског придева задржано је првобитно л (казал, работал), али је у неким деловима замењено са -ја (казаја). Аорист се много чешће користи него имперфекат.
Сугласника х нема (страота - страхота).
Пре изговарања именице, увек постоји прилог "cи" и прилоѕи као сто су "ги" "гa" "гу". Пример: "А што га си идеш тамо?" ..или... "Ги немој да причаш о тому."
У неким деловима се уместо упитне речице шта користи речица кво (Кво си работал? - Шта си радио?)
Друштвене прилике изразито не погодују овом говору. Како се он највише разликује у односу на стандардни језик, највише и трпи. Са спољних страна (телевизије), долазе поруке како је то језик који није способан да служи комуникацији међу другим становницима Србије. Све ово полако доводи до његовог потискивања и изумирања.

kulsavaj:
Hvala na pojašnjenjima. 
Ali za govor kosovskih Albanica nisam mislio na albanski jezik, već na srpski jezik koji govore kosovski Albanci.  Naravno da Albanac na Kosovu kad govori srpski, neće govoriti dijalekt koji se ne govori po Kosovu.  Preko Vikipedije sam upoznat da su na Kosovu prisutna dva dijalekta, prizrensko-timočki je u južnijem dijelu, a kosovsko-resavski je sjeverniji dio Kosova. 
I da postavim pitanje na direktniji način: zašto fonološki Albanci ne mogu pravilno svladati srpski? Pri tome ne mislim na rijetke Albnace koji uspiju to prevladati, već na veliku većinu Albanaca kod kojih se "stalno osjeti prizvuk", to je u biti moje pitanje.  Ili još vulgarnije rečeno zašto se stalno osijeti "lj" u njihovom govoru kad govore srpski?

Pedja:
Možda je objašnjenje u sinapsama u mozgu.

U razvojnom dobu mozga, sinapse se formiraju na osnovu toga kako je on podstican. To se odnosi na sve funkcije mozga pa i na govor. Ako je neko razvio govorni aparat u sredini gde se govori jedan jezik, koji koristi određeni skup glasova, vrlo je verovatno da će imati problem sa izgovaranjem glasova iz drugih jezika, kojih u tom jeziku nema.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

[*] Претходна страна