u konkretnom slučaju francuskog prevodi sistem od 10 oralnih i 3 nazalne vokalske foneme na 5 vokalskih plus eventualno nazali, tako da je fonetska realizacija tih fonema presudna.
Не... Не видим никакву логику у твојој реченици. Неке од тих десет оралних фонема и четири (не три) назалне свакако ће се изједначити у транскрипцији, а за то им не треба више од њихових фонемских обележја.
2. Mogao bi sutra i Marej da se ukoreni, pa se ne bi desio armagedon. Ne znam šta je tu sad problem, ali ja u svakom slučaju nisam doktor za pravopis.
Ако ти је свеједно која ће се транскрипција укоренити, што онда бринеш је ли
Енен или
Енан?
Ni to nije fantazija, jer je francusko otvoreno /ɛ/ izuzetno otvoreno i pritom ima status foneme, što učvršćuje njegovu nisku poziciju na vokalskom dijagramu, dok je nekakvo otvoreno /ɛ/ kod nas samo varijanta foneme /e/ koja je srednje otvorenosti, i kojoj otvorenost redundantno obeležje.
То да ли има статус фонеме овде није битно, расправљамо о његовој отворености. Ја не бих могао сложити с тобом, и било би добро да ту станемо, да је француско отвореније. Не бих толико инсистирао да нисам подробно истраживао одлике нашег отвореног
е на спектрограму и упоређивао их са сличним вокалима других језика. Ако теби то није питко, у реду.
to nije "težnja" "nekih" francuskih dijalekata nego norma savremenog francuskog jezika, tako govore profesori, glumci, voditelji, političari, akademici. Razumem da bi pošto-poto da dokažeš da mi ne čujemo taj glas kao /an/ nego /en/, ali iskreno baš ti i ne ide.
Хајде да не судимо на основу утисака. Још једном, и ја знам да људи тако причају, али ми није лако да заборавим шта сам толике године учио у школи и на факултету о француским гласовима. Ја нисам отворио ниједан француски речник, штампани или електронски, новији или старији, где је стајала другачија транскрипција од ове о којој говорим. Ти можеш рећи да је у питању алофонија, али књига коју си цитирао расправља о томе, колико сам видео, на нивоу фонемике, тј. о префонологизацији назала; на шта ја кажем да она онда није до краја књижевна (чим није забележена у речницима).
У крајњој линији, све и да јесте како ти кажеш (а ја заиста верујем да није), не би имало сврхе мењати устаљену транскрипцију с француског јер су се јавиле нове тежње (па нека су и нови изговори) у једном делу Француске, што још није проглашено за стандард. Кад бисмо тако чинили сваки пут кад неки језик помало промени артикулацију гласа који преносимо, признаћеш да бисмо имали поприлично непрегледан и бескористан правопис.
(Сад се сетих, о транскрипцији с француског написала је скоро чланак и фонетичарка Снежана Гудурић. Погледај ако те занима:
http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0352-5724/2008/0352-57240802217G.pdf#search="Snežana Guduric".)
ovako ne znam da li je mene baš bog sačuvao od navodnog beogradskog otvorenog /e/ ili je bio neki drugi scenario, ali ja ne poznajem nijednu osobu koja tako zaista govori, a živim ovde od kad znam za sebe.
Е ово ти већ не верујем. Ниси се довољно потрудио. Београдско
не́а могу ти не би могло промаћи.
(Фантазија свакако није. Учили ме на факултету, а и, понављам, истраживао сам ову појаву спектрално.)
Ако се слажеш, нема сврхе да даље расправљамо. Ти не верујеш мени, ја не верујем теби и то је то.
