Што је баби мило… Изгледа да ниси ни прочитао мој претходни пост.
Коментар на твоју поруку:
Први пасус. Први болд. То што се правописац оградио да можда у његову класификацију нису ушли
сви (постојећи) примери, не значи да ту можемо трпати шта нам је ћеф. Мени се не допада
исфризиран — па, нећу га једначити, јер пише „углавном”.
Други болд. Ово је опет начелно правило, разрађено у тачки c. Трећи болд. Односи се на властита имена, нема везе с нашим случајем.
Други пасус. Не знам је ли ово цитат из малог или великог Правописа, али је то у великом лепо и детаљно разложено, како сам и ја пренео горе. Међу примерима, које си ти изоставио, а ја пренео, јасно се види да нема ниједног који по својим структуралним особинама наличи на
потфорум. Ово правило, т. c, односи се на речи које би једначењем добиле два иста сугласника један до другог, па се стога једн. избегава (
субполаран и сл.). Но, у великом Правопису ту стоје и два другачија примера:
политбиро, пресбиро, који — види се — нису уопште типа
потфорум, јер у саставу имају лексичке основе, а не префикс; а они спадају у т. e. Наравно, ниси пренео ни да је међу примерима за које не важи ово правило (боље рећи, изузетак):
Поткозарје, отчепљивати, које много више личе на
потфорум.
Трећи пасус. (Под један, и у
каткад има једначења.) Примери за те шавове сложеница, ако ниси погледао, јесу ова три:
штрајкбрехер, политбиро, пресбиро. Два сам већ прокоментарисао, али да додам: ако ћемо на основу аналогије писати
подфорум јер личи на
политбиро (а може да личи само неком ко од морфологије не зна ни м). Но, даље, ти примери су
туђице, настале на страном језичком терену и увезене код нас, па им је једначење
због тога отежано.
Потфорум је аутохтони дериват. — А да је једначење изузетно, показао сам и ја примерима
фудбал и
рендген.
Чини ми се да ти мислиш како је сама формулација правила у Правопису — све́та. Па није. Примери који репрезентују правило једнако су битни. Да нису, не би ни стајали ту. Опште је познато у научној методологији (бар лингвистичкој) да се ништа не може доказивати или показивати без примера. А зашто? Управо да се неко не би овако као ти хватао за једну ограду (
углавном) и на основу ње покушавао да наруши принципе наше ортографије.
Али и ако расправљамо с амовима код очију и држимо се стриктно сувих правила, мени изнад свега остаје аргумент да је изговорно раздвајање префикса од основе (не говорим о две лексичке основе, као у
политбиро, штрајкбрехер) — супротно правилима наше прозодије. Речи с префиксом у стандардном језику — а само за тај језички варијетет и важи Правопис — не могу имати двојни акценат.
