Užice (Užica-Užicu, bolje nego Užice ž. mn., Užicâ-Užicama).
Немам речи. Још је Вук писао да има људи који "чак и у Србији" говоре
Ужицама, јасно означавајући то као грешку. Не видим зашто је Правопис једну такву баналну погрешку дозволио, кад ниједан једини Ужичанин никад не би рекао "Ужицама".
А кад у новинама видим "у Кремни", "из Кремне", тек тад се сав најежим.
Кремна
су средњи род множине (рекао бих вероватно чак и остатак некадашње двојине).
Cinjenica je da je ime grada Uzica srednjeg roda jednine isto kao sto je Pedja muskog roda, tako da je jedino ispravno reci "u Uzicu".
Ali naprotiv, citirao sam referentnu literaturu u kojoj piše da Užice može da se menja i kao srednji rod jednine i kao ženski rod množine. Ako misliš drugačije, bilo bi lepo da to potkrepiš nekim referencama umesto što jednostavno tvrdiš "da je to činjenica".
Зар није то што ми Ужичани кажемо да је Ужице средњи род једнине довољно?
Неће сад ваљда неко тамо нас да учи како ћемо мењати име
своје чаршије по падежима?
На улазу у Краљево, од ибарске магистрале, стоји велика реклама на којој пише: Кафана КОД ЛЕПОГ БОРА. У питању је кафеџија Боро, а не дрво, бор.
Већ од Краљева на запад Боривоја чешће зову Боро, него Бора. Александра — Ацо, не Аца. Божидара зову Божо, и углавном тако.
Бар је у ужичком крају тако - Ацо, Божо, Перо... (и ген. искључиво Аца, Божа, Пера; а присвојни придев Ацов, Божов, Перов)
