„1. Основ савремене европске писмености чине три писма – грчко,латинско или латиничко (латиница) и ћирилско или ћириличко (ћирилица). Ћирилица, по важности прво и основно писмо, од седамдесетих година ХХ века запостављена је, маргинализована и запуштена, од потискивања у службеној и јавној употреби до уметничке стагнације. Она у српској традицији има и неспорну симболичку функцију и зато је оправдана њена фаворизација у службеној, јавној, просветној и културној делатности. * Новији културноисторијски и политички развој, везан пре свега за скоро једниповековно српско-
-3-
хрватско језичко заједништво (седамдесетак година и државно), из којег је настало богато наслеђе писано односно штампано латиницом (наравно, делом и старије од тог периода), потом савремене потребе културе и науке и комуникације (с доминацијом латиничких култура) – учинили су да сигурно владање латиницом и у писању српским језиком постане наша свакодневна потреба. Такав, истина редак, суживот двају писама, за нас с једино прихватљивим редоследом савладавања и приоритетом употребе – ћирилица па латиница, верујемо, не може бити штетан по српску културу све дотле док ћирилица не би заиста била егзистенцијално угрожена. “У фусноти је наведен једва читљивим малим словима текст члана 10. Устава Србије, који гласи :
„У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом на основу Устава». Преписано са везе hxxp: www. cirilica-beograd. com/%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%B0/101212_74/
Оно што мене занима јесте како правописци замишљају да је Гајева латиница мени неизоставно неопходна за СМС поруке, програмирање, хемију и математику? Како су се они усудили да у моја уста убаце речи како имам потребу за латиницом из "савремених потреба" када ја без икаквих проблема свуд редом српски језик могу записивати ћирилицом!
Српски језик без проблема пишем ћирилицом и у Правопису 2010. се не даје никакво објашњење због чега треба знати читати и писати српски језик на латиничком писму. [/list][/list]
Niko nije u tvoja usta ubacivao ništa. Meni i stotinama hiljada drugih građana Srbije i govornika srpskog jezika u Srbiji je latinica potrebna i za SMS poruke, i za programiranje, i za hemiju, i za matematiku. Nema šta ko da se "usuđuje" da ubacuje nešto u tvoja usta, jer ti pre svega nisi dužan ni da budeš pismen.
Više smo mi koji preferiramo latinicu uskraćeni time da u službenom obraćanju nemamo pravo izbora pisma (čime smo direktno diskriminisani u odnosu na nacionalne manjine, pogotovo one koje govore isti jezik i tu mislim na Hrvate i Bošnjake u Srbiji, koji se mogu pozvati na to da se nisu obratili na srpskom, nego na maternjem bosanskom ili hrvatskom) nego nam se nameće ćirilica kao jedina prihvatljiva opcija. Neverovatan korak unazad kada su u pitanju odredbe Ustava i ono što piše u njemu.
I to se donekle može objasniti potrebom za jednoobraznošću, ali i to pada u vodu jer ista ova država jedan isti jezik priznaje pod 3 različita imena (srpski, hrvatski, bošnjački) i u stanju je da, na primer, latiničnu aplikaciju po hrvatskom standardu posmatra kao nacionalno pravo pripadnika hrvatske nacionalne zajednice koji se služi maternjim jezikom i pismom. Da je proglašeno da je jedan jezik, srpskohrvatski, jedinstven na celoj teritoriji Srbije i da za njegove govornike važe ista pravila, ono bi imalo daleko više smisla.
I kao da to <mod: uklonjen uvredljiv deo poruke> nije dovoljno, nego im još smeta i ravnopravan tretman latiničnog pisma u standardnom jeziku! Pa šta treba da se učini? Još ćiriličar i simpatizer ideje jednoazbučnosti Ivan Klajn (kojeg ovom prilikom ne kritikujem nego samo navodim - a nemam ni zbog čega da ga kritikujem) navodi kao nekakav nametač latinice! Da nije žalosno i tragično, bilo bi smešno. Kao kad radikalni, ekstremni i isključivi pristalica neke ideje optuži njene trezvene i umerene propagatore da pripadaju suprotnom taboru, presmešno.
