Радашин
члан
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 148
|
 |
« Одговор #105 у: 20.52 ч. 20.12.2010. » |
|
To bi značilo da je jezik koji ima četiri padeža (nemački, na primer) — siromašan jezik? O jeziku koji uopšte nema kategoriju padeža kao visoko rangiranu u svojoj morfologiji (engleski, francuski, kineski) — da i ne govorimo. "Bogatstvo" jezika, znači, mjeri se brojem padeža — što više padeža, jezik bogatiji. Odoše finski i mađarski (sa petnaestak i više padeža oba) na vrh ljestvice.
Види се да ја и ти не говоримо истим језиком.  Није реч о броју падежа (бугарски и македонски их и немају), већ о доследности. А пример Мандушића Вука је неправилност због десетерца (нешто као чекам те код колима)... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #106 у: 21.18 ч. 20.12.2010. » |
|
1. Под појмом народни језик подразумевам оно што подразумева и Вук Караџић, језик најширих слојева друштва у то време, језик сељака, неписмених, језик оних који обављају свакодневне послове да би преживели, и којима су виши облици изражавања страни и непотребни Океј. Хвала на одговору (без ироније). Оваква формулација коначно даје један основ за разговор. Вук даје предлог да српски књижевни језик, језик виших облика изражавања како кажеш, буде на бази народног језика. То није исто. Значи, да буде базиран на граматици и језичким правилима народног језика, а не рускословенског и руског, какви су били трендови. То је суштина Вукове реформе, а не да ли ће се вијенац писати са јатом, са ј или са i. Одмах се надовезујем на ово друго: 2. Под појмом Његошев језик подразумевам језик који наравно није различит од језика Вука Караџића у лингвистичком смислу, али је то језик обогаћен вишим облицима изражавања, префињенијег речника, са мање турцизама а више старих српских речи Ако погледаш Вукове интелектуалније записе, на пример полемике, историјске и етнографске списе, видећеш да је и тај језик обогаћен вишим облицима изражавања и префињенијим речником. Овде говоримо о принципу и о томе да народни језик може да буде база књижевног језика, а то је управо показао и Његош у својим делима. Његош није Вуков ни следбеник ни сарадник, он је пример нечег сличног, он је део истог општег покрета у који у ширем смислу спада и Доситеј, чији се језик разликује од језика обојице. Подсећам да језичка реформа није у свему следила Вукове предлоге, већ се у највећој мери ослања на његове идеје и његов рад. Његош за апстрактније појмове везане за митологију и теологију користи руске и рускословенске речи. По томе се не разликује од неког сународника из, рецимо, Војводине, који би у таквом случају користио немачке или латинске речи, или некога из Босне ко би користио турске, арапске и персијске. У том смислу Његошев језик делује као мало покондирени Вуков, али се то не огледа ни у чему другом него у позајмљивању туђих речи у изворном облику, зато сам и дао оне примере са fashion week-ом и речју cool. У то време није било само два језичка пола, иако сам ја угрубо то овде представио, било је више струја, више језичких опција, Србима је преко Вука Караџића наметнута управо најгора опција, најпростија и најприземнија, са око 15% турцизама, са псовкама (није случајно што су у речник ушле саблажњиве речи, нити објављивање "поезије"порнографског садржаја), са сиромашном лескиком. С обзиром да се ради о нечему што је спроведено након Вукове смрти и на такав начин што је већина у српској интелигенцији то наметнула мањини, и то на такав начин што је та већина постала већином поступно, прелазећи из прогоњене опозиције у позицију, а мањина ишчезла тако што је остала без следбеника, такво „наметање“ је једини пожељан образац било какве реформе. Победом Вукове реформе српски језик је осиромашио, изгубили су се виши облици изражавања, језик је изгубио моћ. А то се очитује тиме што права књижевност и права српска научна делатност постоје једино на том језику. Не знам, ја бих то пре окарактерисао као добитак виших облика изражавања, богаћење језика и проширење његовог капацитета. Нарочито с обзиром на алтернативу. Ево само један пример, у старом српском језику користила се реч рождатсја, данас би се то превело као она која је родила. Колико је речи потребно нашем садашњем језику да опише појам који је стари језик описивао једном речју.
А шта рећи за Бика који седи, раније се могло превести као сидјашћиј бик, данас је потребна реч више... Родећа. Седећи. Те речи се не користе не зато што их нема, него што не постоји потреба за таквим изразима, али о томе ће боље рећи Ђорђе. Као и о осталом што си навео. Мени то више делује као нитпикинг. Вештачки језици базирани на произвољном мешању српског, руског и рускословенског су можда имали неке предности у односу на неке конкретне примере, али нису имали говорнике ни писце. А њих Вук није штапом отерао и дозвао себи. Ево, ти си у извесном смислу један пионир једног новог мишљења, нове идеје, и са те стране те поштујем као борца за нешто за шта верује да је исправно. Исто то је радио и Вук што и ти сад. Полемисао и давао своја решења. Писци су се у време формирања књижевног језика определили за Вука и сад је то то. Они који су предлагали и говорили исто што и ти сад су знали све како треба, само нису писали ишта што би неко читао. Зато и нису били способни, ма ни да сачувају своје пуко постојање у интелектуалној јавности у затвореним круговима, а камоли нешто више. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #107 у: 21.31 ч. 20.12.2010. » |
|
Ево само један пример, у старом српском језику користила се реч рождатсја, данас би се то превело као она која је родила. Колико је речи потребно нашем садашњем језику да опише појам који је стари језик описивао једном речју.
А шта рећи за Бика који седи, раније се могло превести као сидјашћиј бик, данас је потребна реч више... Родећа. Седећи. + rodilja, porodilja. Nesto mi se u glavi vrzma i Bogorodica. Rodica. Sedeci Bik. Posednuti Bik. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #108 у: 21.41 ч. 20.12.2010. » |
|
Победом Вукове реформе српски језик је осиромашио, изгубили су се виши облици изражавања, језик је изгубио моћ. Taj jezik za tebe ima "moć" samo zato što ti nije maternji, a dovoljno je blizak tvome maternjem, pa neobično i "moćno" zvuči. Kao sleng kod omladine. Nešto neuobičajeno, drugačije, a dovoljno slično da bi i dalje bilo "jezik" — to je i "moćno", takoreći "kul". I kao što je omladini "kul" da govori slengom, i srpskim patriotima su "kul" crkvenoslovenski izrazi... Što, valjda, dovoljno govori o nivou zrelosti i mentalnom sklopu skupa jednih i drugih (pa ni u praksi nema većih patriota od još nedozrelih pubertetlija  ). Србима је преко Вука Караџића наметнута управо најгора опција, најпростија и најприземнија, са око 15% турцизама A reči iz turskog jezika su proste i prizemne reči? (Živeo jezički šovinizam!) Ti sigurno ne spavaš na jastuku i ne pokrivaš se ćebetom, ne jedeš kašikom (mada, zlatnom viljuškom, možda...) i ne nosiš čarape, jer je to prosto i prizemno? Mada, tko zna. Za bubrege bolje da i ne pitam. Ево само један пример, у старом српском језику користила се реч рождатсја, данас би се то превело као она која је родила. Колико је речи потребно нашем садашњем језику да опише појам који је стари језик описивао једном речју.
А шта рећи за Бика који седи, раније се могло превести као сидјашћиј бик, данас је потребна реч више... Znači, manje reči da se kaže isto = bogatiji jezik? Ah, pa onda su eskimski i aboridžinski najbogatiji jezici; nisu mađarski i finski, prevarih se. Što je u indoevropskim jezicima čitava rečenica, u tim je polisintetičkim jezicima samo jedna reč. Na našem — Nastavio sam da jedem, na jeziku tivi samo jedna reč: Ngirruunthingapukani. Na našem — Video sam psa; na jeziku tivi samo jedna reč: Tikhwianmuban. Eh, da je Njegoš govorio eskimski... Ozbiljno, brojanje reči kao kriterij za određivanje "bogatstva" jezika, dakle, smešno je nelingvistički, popularnorajetinski argument. On je i potekao od nelingvista, naravno. (Prepoznajem tvoje primere, koje daješ — nisu zaista tvoji, već ponavljaš budalaštinje jednog dokonog neznalice prije tebe.) Или шта рећи о множинским падежима, мало ко зна да, захваљујући Вуку данас имамо само 4 множинска падежа, што језик чини неодређеним. Malo ko zna, očigledno, da to nije zahvaljujući Vuku, već da je jezik sâm vremenom, svojim normalnim istorijskim razvojem, mnogo prije Vuka, u množinskoj paradigmi razvio sinkretizam dativa, instrumentala i lokativa. Malo ko zna, takođe, i to da je svaki jezik (pa i staroslovenski) prepun takvih homonima i dvosmislenih obrta, ali da to nijednom ljudskom jeziku dosad u istoriji čovečanstva nije zasmetalo u provođenju međuljudske komunikacije. Primer: Kupila je bluzu i košulju na pruge. (Jesu li i bluza i košulja na pruge, ili samo košulja?) Pozvao sam drugaricu iz Niša. (Je li drugarica iz Niša, ili sam je ja pozvao iz Niša?) Brat mi je slomio ruku. (Je li brat slomio svoju ruku, ili je meni slomio ruku?) Dijete je ujelo prase. (Tko je koga ujeo?) Nagradno pitanje: Pogodite kako bi ove rečenice izgledale na staroslovenskom (ili, zamislite da ste Njegoš ako vam je lakše, pa pogodite kako bi glasile u desetercu), i da li bi opet jednako bile dvosmislene. Rješenje: Nego šta nego bi.Није реч о броју падежа (бугарски и македонски их и немају), већ о доследности.
А пример Мандушића Вука је неправилност због десетерца (нешто као чекам те код колима)...
Neće biti. Staroslovenski lokativ ima jednak broj slogova (dva). Ali Njegoš upotrebljava narodni oblik. I to ne ni "Vukov narodni", nego ni manje ni više nego — svoj dijalekatski, zetski. Crnogorski, takoreći — onaj pravi, sirovi, još vruć, svež, nebrušeni, opor i krt narodni.  Види се да ја и ти не говоримо истим језиком. O, to je fakat! |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 21.46 ч. 20.12.2010. од Ђорђе Божовић »
|
Сачувана
|
|
|
|
Радашин
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 148
|
|
« Одговор #109 у: 21.50 ч. 20.12.2010. » |
|
Ти полазиш од премисе да је борба између Вука и Вукових следбеника и противника (а готово све учене српске главе су у то то време биле против Вукове језичке реформе), ти то видиш као фер борбу у којој несумњиво побеђују боље идеје, али да ли се то баш тако десило? Да ли се ишта тако дешава, данас, као и у прошлости..
Вук није деловао сам, имао је логистичку, политичку и финансијску подршку Беча.
Да ли ми уствари данас жањемо плодове чињенице да су победиле идеје које су нам пласирали туђини (макар и преко наших пиона)?
Не знам шта је вештачки, а шта је природно кад је реч о језику, ти си овде дао пример мешавине српског и енглеског, 19. век и ондашњи национални ентузијазам и полет је био прилика да се језик устроји користећи најбоље из (прилично прекинуте) традиције, из сродних језика (руског), из говора грађанских слојева итд... По моме мишљењу, изабрано је најгоре, и то не случајно, него под јаким инструкцијама бечке кухиње, и не само језик и изражавање, него и писмо, искасапљено је, некада јединствени правопис је поцепан на екавски, ијекавски, икавски, српска ћирилица се реформом удаљила од осталих ћирилица, у оно време је већ називана полулатиницом, скројена је тако да постоји 1/1 пресликакавање са новоствореном Гајевом латиницом, ништа од тога није случајно.
Оно, истини за вољу, треба рећи да се Вук залагао за једно, ијекавско наречје у српском језику, али ето, добили смо два.
Треба рећи и то да је Вук у својој реформи азбуке оставио слово ъ, до смрти га је користио, има га у оба издања његовог рјечника, али ето, опет је на неки волшебан начин оно изостављено, тако да данас ипак не пишемо потпуно Вуковом ћирилицом, иако тако кажемо. Опет ништа од овога није случајно, постоје докази да је Аустро-Угарска стајала иза потпуног укидања ъ, које се и данас чује понегде у језику, а све јер то слово, ни криво ни дужно, није имало латинички еквивалент.
О имену језика смо много страница потрошили, а управо је у томе суштина, очиглено је Вук био сувише мали играч да би схватио да су њиме манипулисали, а можда га и није било брига, уживао је у Бечу трошећи новац бечке касе "великодушно" исплаћиван од стране бечког државног цензора. Тако се десило да несрећни Вук учествује у бечком договору где је избегнуто помињање имена језика, наравно потпуно смишљено и циљано, и од тада почиње рашомонијада са језиком каквој нема аналога у свету, реформа и цепање правописа, увођење новог Гајевог правописа уз преименовање језика здушно подржано од бечких и загребачких структура. Уосталом, зар није Ђура Даничић био први који је издао рјечник хрватског или српског језика, директно преименујући српски језик и додајући му још један атрибут? Али ето, Ђ.Д. је био први секретар ЈАЗУ, са седиштем у Загребу, опет иста кухиња, а био је и потписник бечког договора...
Као што рекох, језичко инжењерство које нема аналога у свету, а ми нисмо још ни схватили шта се десило, ми славимо као великане оне који су нам готово сахранили језик...
Да, само још да поменем да стандардни хрватски језик данас нема две норме, има само ијекавску, иако Хрвата има екаваца по Војводини колико хоћеш, иако има гомила Хрвата икаваца. Значи ли то да се Хрвати одричу својих икаваца екаваца? Наравно да не, они су само паметнији од нас, и поступају као и сви европски народи, дијалеката, наречја и колоквијализама је много, стандард језик је један...
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Радашин
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 148
|
|
« Одговор #110 у: 21.53 ч. 20.12.2010. » |
|
+ rodilja, porodilja.
Nesto mi se u glavi vrzma i Bogorodica. Rodica.
Sedeci Bik. Posednuti Bik.
Ја не знам ко тако данас говори, ја сам у стриповима читао да се поглавица зове Бик који седи... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #111 у: 22.03 ч. 20.12.2010. » |
|
+ rodilja, porodilja.
Nesto mi se u glavi vrzma i Bogorodica. Rodica.
Sedeci Bik. Posednuti Bik.
Ја не знам ко тако данас говори, ја сам у стриповима читао да се поглавица зове Бик који седи... Cuj, prosecan korisnik jednog jezika upotrebljava mozda desetak hiljada reci. Drugo, nije rec o tome kako je 'Bik Koji Sedi' prevedeno, vec koje su mogucnosti danasnjeg, osiromasenog jezika. To jest, ako on uopste i jeste osiromasen. Prevod je mozda mogao da bude i: "Uvekposednuti Bik" - ali, u pravu si, oni kojima je literarni domet samo strip - ne bi bas bili u stanju da to ime semanticki iscitaju i shvate )) ('Rodica' se zaista vise ne koristi u smislu rodilje, porodilje, vec u smislu rodjake. ) |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Радашин
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 148
|
|
« Одговор #112 у: 22.09 ч. 20.12.2010. » |
|
A reči iz turskog jezika su proste i prizemne reči? (Živeo jezički šovinizam!) Ti sigurno ne spavaš na jastuku i ne pokrivaš se ćebetom, ne jedeš kašikom (mada, zlatnom viljuškom, možda...) i ne nosiš čarape, jer je to prosto i prizemno?
Mada, tko zna. Za bubrege bolje da i ne pitam.
Већ смо прошли кроз то, за тебе је свеједно и којим језиком говоримо, и чије речи користимо, и како нам се зове језик. Znači, manje reči da se kaže isto = bogatiji jezik? Ah, pa onda su eskimski i aboridžinski najbogatiji jezici; nisu mađarski i finski, prevarih se. Što je u indoevropskim jezicima čitava rečenica, u tim je polisintetičkim jezicima samo jedna reč. Na našem — Nastavio sam da jedem, na jeziku tivi samo jedna reč: Ngirruunthingapukani. Na našem — Video sam psa; na jeziku tivi samo jedna reč: Tikhwianmuban.
Eh, da je Njegoš govorio eskimski... Ozbiljno, brojanje reči kao kriterij za određivanje "bogatstva" jezika, dakle, smešno je nelingvistički, popularnorajetinski argument. On je i potekao od nelingvista, naravno. (Prepoznajem tvoje primere, koje daješ — nisu zaista tvoji, već ponavljaš budalaštinje jednog dokonog neznalice prije tebe.)
Мање речи да се каже нешто=ефикаснији и моћнији језик, то је бар јасно, јер значи да улажеш мање труда да пренесеш информацију А примери које сам дао где се користи модеран српски језик делују као кад Индијанци описују воз, гвоздени коњ који бљује црни дим, и то са све гестикулацијом. Ваљда није поента да се вараћамо у сликовни језик или писмо, већ да информацију сажмемо... Malo ko zna, očigledno, da to nije zahvaljujući Vuku, već da je jezik sâm vremenom, svojim normalnim istorijskim razvojem, mnogo prije Vuka, u množinskoj paradigmi razvio sinkretizam dativa, instrumentala i lokativa.
Malo ko zna, takođe, i to da je svaki jezik (pa i staroslovenski) prepun takvih homonima i dvosmislenih obrta, ali da to nijednom ljudskom jeziku dosad u istoriji čovečanstva nije zasmetalo u provođenju međuljudske komunikacije.
Primer:
Kupila je bluzu i košulju na pruge. (Jesu li i bluza i košulja na pruge, ili samo košulja?)
Pozvao sam drugaricu iz Niša. (Je li drugarica iz Niša, ili sam je ja pozvao iz Niša?)
Brat mi je slomio ruku. (Je li brat slomio svoju ruku, ili je meni slomio ruku?)
Dijete je ujelo prase. (Tko je koga ujeo?) Ови примери су банализација онога што сам изнео, и то је јасно и теби, у твојим примерима се ради о простој непрецизности у изражавању, а ја сам дао примере системских неодређености којима је узрок важећи падежни систем српског језика. Не видим какве везе имају ове твоје двосмислене реченице са недореченостима о којима ја говорим. Ево још једног примера: Једнина: Људи се прилагођавају промени Множина: Људи се прилагођавају променама А шта ако је идеја у једнини била ова: Једнина: Људи се прилагођавају променом Множина: Људи се прилагођавају променама... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Радашин
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 148
|
|
« Одговор #113 у: 22.14 ч. 20.12.2010. » |
|
Cuj, prosecan korisnik jednog jezika upotrebljava mozda desetak hiljada reci.
Drugo, nije rec o tome kako je 'Bik Koji Sedi' prevedeno, vec koje su mogucnosti danasnjeg, osiromasenog jezika. To jest, ako on uopste i jeste osiromasen.
Prevod je mozda mogao da bude i: "Uvekposednuti Bik" - ali, u pravu si, oni kojima je literarni domet samo strip - ne bi bas bili u stanju da to ime semanticki iscitaju i shvate ))
('Rodica' se zaista vise ne koristi u smislu rodilje, porodilje, vec u smislu rodjake. ) Не ради се само о стрипу, не знам зашто си ироничан. Чињеница је да је Sitting bull на српски преведено као Бик који седи, а не као Седећи бик. Такође, нигде нећеш прочитати родећа, (родећа Крвогладу) већ се на српском данас каже "она која је родила Крвоглада", а чињеница је да је такво изражавање слабије, тј, мање ефикасно... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #114 у: 22.23 ч. 20.12.2010. » |
|
Radasine: izlaz je u pasivu
promene prilagodjavaju ljude (situaciji)
Djordje,
U primeru koji si dao*
*"Dijete je ujelo prase"
zar ne bi bilo ispravnije:
"djeteta je ujelo prase"
odnosno, ako je obrnuto:
"prasca je dijete ujelo"
Znam da se ti oblici retko koriste, ali...?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #115 у: 22.26 ч. 20.12.2010. » |
|
Cuj, prosecan korisnik jednog jezika upotrebljava mozda desetak hiljada reci.
Drugo, nije rec o tome kako je 'Bik Koji Sedi' prevedeno, vec koje su mogucnosti danasnjeg, osiromasenog jezika. To jest, ako on uopste i jeste osiromasen.
Prevod je mozda mogao da bude i: "Uvekposednuti Bik" - ali, u pravu si, oni kojima je literarni domet samo strip - ne bi bas bili u stanju da to ime semanticki iscitaju i shvate ))
('Rodica' se zaista vise ne koristi u smislu rodilje, porodilje, vec u smislu rodjake. ) Не ради се само о стрипу, не знам зашто си ироничан. Чињеница је да је Sitting bull на српски преведено као Бик који седи, а не као Седећи бик. Такође, нигде нећеш прочитати родећа, (родећа Крвогладу) већ се на српском данас каже "она која је родила Крвоглада", а чињеница је да је такво изражавање слабије, тј, мање ефикасно... Uopste nisam bio ironican!(zbunjeni smajli) (to ce reci, nisam tebe podrazumevao pod one od 'desetak hiljada reci', ako si na to pomislio) Drugo, bilo bi: 'Krvogladu rodeca' ili cak: 'Krvogladâ rodeca' Trece, upotrebio bi se izraz: 'rodilja mog deteta' (da sam dao svoj 'materijal' nekoj tamo da mi rodi dete...) |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 22.36 ч. 20.12.2010. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #116 у: 22.40 ч. 20.12.2010. » |
|
Ови примери су банализација онога што сам изнео, и то је јасно и теби, у твојим примерима се ради о простој непрецизности у изражавању Pa i tvoji primeri se mogu prosto preciznijim izražavanjem napraviti nedvosmislenima.  Prvo tražiš da svaka pojedinačna rečenica bude značenjski nedvosmislena, a onda za moje primere dvosmislenih rečenica kažeš da su neprecizno izražavanje. Pa i tvoje su rečenice onda neprecizno izražavanje. Preciznije se i ti izražavaj, pa će biti jasno šta je dativ a šta instrumental. I moji primeri su jednako "sistemske neodređenosti" — i "dijete" i "prase" su i nominativ i akuzativ tih dviju imenica. U rečenici "Dijete je ujelo prase", šta je nominativ a šta akuzativ? (A jednako glasi i u staroslovenskom.) Ostale tri su sintaktički nedvosmislene, tj. njihova različita značenja zavise od različite strukturne organizacije rečenice ("brat + mi" / "ruku + mi", "drugaricu + iz Niša" / "pozvao sam + iz Niša"), ali besmisleno je da sad još govorimo i o sintaksi rečenice, kad ni padeže nismo naučili kako treba. A zašto ti ne bi, primera radi, pre nego što počneš ceniti "efikasnost" jezika i njegovu gramatičku strukturu, kupio ili uzajmio iz biblioteke, onako, neku gramatičicu (umesto što o jeziku saznaješ samo slušajući Miloslava Samardžića i kompaniju), može i školsku, najobičniju, svejedno, pa i ti da pročitaš nešto novo, a i mi kad razgovaramo da znamo o čemu, kad i kako razgovaramo, šta je šta u gramatici, kako se šta iskazuje i sl.? Mhm, šta misliš o tome? Ja verujem da si ti dobar dečko, samo što nemaš pristupa drugim informacijama osim tih pijačnih što se dobro prodaju. Zato i razmišljaš tako kako razmišljaš, i tvrdiš to što tvrdiš. A mogao bi o jeziku naučiti i bolje i više, nije da nemaš potencijala... Razmisli o tome, nije zgoreg nekad pročitati i nešto novo — to sve jedno te isto staro, veruj mi, brzo se ubajati.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #117 у: 22.44 ч. 20.12.2010. » |
|
Djordje,
U primeru koji si dao*
*"Dijete je ujelo prase"
zar ne bi bilo ispravnije:
"djeteta je ujelo prase"
odnosno, ako je obrnuto:
"prasca je dijete ujelo" "Prasca" je genitiv/akuzativ od "prasac" (muškog roda). A ovde je imenica "prase" (srednjeg roda) u pitanju. Ta imenica, kao i imenica "dijete" i sve imenice srednjeg roda te vrste, menjaju se ovako u jednini: Nom. prase / dijeteGen. praseta / djeteta Akuz. prase / dijeteDat. prasetu / djetetu Vok. prase / dijete Instr. prasetom / djetetom Lok. prasetu / djetetu "Djeteta" je genitiv. "Prase je ujelo djeteta za ruku" isto je kao "Miloš je poveo kučeta u šetnju" ili "Marta je imala drugog prezimena pre udaje", dakle genitiv gde treba akuzativ. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #118 у: 23.01 ч. 20.12.2010. » |
|
Djordje,
U primeru koji si dao*
*"Dijete je ujelo prase"
zar ne bi bilo ispravnije:
"djeteta je ujelo prase"
odnosno, ako je obrnuto:
"prasca je dijete ujelo" "Prasca" je genitiv/akuzativ od "prasac" (muškog roda). A ovde je imenica "prase" (srednjeg roda) u pitanju. Ta imenica, kao i imenica "dijete" i sve imenice srednjeg roda te vrste, menjaju se ovako u jednini: Nom. prase / dijeteGen. praseta / djeteta Akuz. prase / dijeteDat. prasetu / djetetu Vok. prase / dijete Instr. prasetom / djetetom Lok. prasetu / djetetu "Djeteta" je genitiv. "Prase je ujelo djeteta za ruku" isto je kao "Miloš je poveo kučeta u šetnju" ili "Marta je imala drugog prezimena pre udaje", dakle genitiv gde treba akuzativ. Ma, dobro, jasno je to za kuce i prezime itd. Ipak, cuo sam tu konstrukciju poprilicno puta na raznim lokaciijama. Iskreno, mislio sam da je moguce kao skracena varijanta: ''(od) djeteta je prase ujelo (ga)" (sto doduse daje izvesnu, specificniju situaciju, jer saznajemo da je prase - imovina tog deteta) A za prase nisam mogao upotrebiti (i nisam) "praseta", vec 'prasca', sto jeste akuzativ, doduse, ne identicne reci (prase - prasac) )) |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #119 у: 01.48 ч. 21.12.2010. » |
|
(Pst, zaboravio si masone, veštice i Vatikan. ) И педере и конобаре. Радашине, океј. Прочитао сам ону твоју интерпретацију Вукове борбе и морам рећи да у најмању руку личи оном Црногорчевом опису „Лабуђег језера“. Не замери ми што око онога уопште нећу полемисати, него ћу из ове „расправе“ изаћи. Излазим због тога што сматрам да си најхрабрији члан овог форума, али у оном Дучићевом смислу, за који сигурно знаш. Ниси сада ништа погрешно рекао, него гледајући све заокружено... Читам шта све пише, што јесте у океј тону, али сам већ са 90% сигурности у стању да утврдим тачно на који начин ће дискусија наставити да тече, а уз твоје поштовање према људима из струке и знање које демонстрираш као покриће тог поштовања, некако немам вољу. Све најбоље. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
