Premisa 1: Srbi govore srpskim jezikom.
Premisa 2: Hrvati, Bošnjaci, Crnogorci i Srbi govore istim jezikom.
Zaključak: Hrvati, Bošnjaci, Crnogorci i Srbi govore srpskim jezikom.
To je logička pogreška, jer su premise pogrešno postavljene [...] Nego ne mogu da se setim kako se to zove, ima neko ime...
Нема та логичка погрешка, рекао бих, никакво име, зато што ни није из категорије логичких фалација, којима се, иначе, даје она силна латинска (и, данас, енглеска) имена. Тај силогизам који је Радашин употребио јесте, као што ти и рече, логички погрешан, али није он погрешан због лоше логике при извођењу закључка на основу ваљаних премиса – што је случај којим се баве све тзв. логичке фалације – него је погрешан због тога што нису све премисе тачне. Такве силогизме попут његовог једноставно се отписује фразом
погрешна премиса, и при томе се фраза мање односи на силогизам у цјелини, а више на саму премису (
False premise).
У горњем случају, погрешна је прва премиса. Како, погрешна? Зар Срби не говоре српским језиком? Спорна је ту ријеч "језик", што си, заправо, такође већ рекао. Ваша дискусија водила се око лингвистичког, академског појма језик, а не политичког или колоквијалног. У првој премиси, Радашин је употребио ријеч језик у политичко-колоквијалном значењу. (Одистину, држављани Србије и држављани БиХ у ентитету Српској свој су језик службено назвали српским, као што и народ Срби у свакодневници заиста свој језик зове српским. И ту си ствар већ рекао додуше.) Тако да, назвавши у првој премиси језик политчки "српским", Радашин баш никакав акадмски податак није дао о њему, а тражило се такав. Премиса која не представља никакву пропозицију није ваљана премиса; нпр. таутологије (Срби су Срби, и сл) нису ваљане премисе.
Осим ријечи "језик", спорна је и ријеч "српски". Присвојни придјеви не подразумијевају аутоматски искључивост. На примјер, мој син јесте мој, а није, Ђоле, твој, али то и даље не значи да је искључиво мој, јер је он и син своје мајке. Он јесте
очински, али је он и
мајчински, да употребим наставак -ски. Међутим, Радашин, закључујем на основу његових претходних уписа, инсинуира искључивост у првој премиси (ако је српски, да онда није хрватски), а да то није у њој навео.
Ако бисмо то све баш и занемарили, могли бисмо, хајде, Радашинове премисе посматрати и као валидно постављене, а погрешном само логику закључивања, и онда би ријеч била о некој, не знам којој, фалацији, о неком
argumentum ad нешто. Али, ја ипак тврдим да је закључак био ваљан, а да је поставка премиса оно што је било погрешно, што и ти рече прије него што си се расписао – те да због тога ни немамо неко посебно име за погрешку.
Измјена: Можда бисмо је, као пропозицијску погрешку, могли назвати овако:
http://en.wikipedia .org/wiki/Category_mistake
